Nismo znali sta se desava sa Dzo. Nismo znali da li je dobro,da li joj se nesto desilo...Cinjenica da nemamo ni najmanju ideju sta bi se moglo desavati sa njom nas je potistila. Jos gore je bilo to sto je od njene otmice proslo nekoliko dana,a mi-njeni prijatelji-nismo uradili nista povodom toga. I znala sam da je i ona toga bila svesna. Takodje sam znala da postoji mogucnost da ona ne shvati zasto nismo nista uradili zarad njenog spasenja.
Proslo je tacno 4 dana od njene otmice.96 sati.Za to vreme je moglo svasta da se dogodi.Mogao je da je povredi,da je muci ili cak da... Odmahnula sam glavom nastojeci da razbistrim misli.Ne smem da razmisljam tako. Nece joj se nista dogoditi.Mora biti u redu.Mora.
"Dobro si,El?",zacula sam Dzejmsov zabrinut glas koji me je prenuo iz razmisljanja.Okrenula sam se ka njemu.
Nisam ni shvatila da se nalazimo na travnjaku skole.Bila sam toliko zadubljena u razmisljanje o Dzo da zapravo nisam ni shvatila da smo stigli u skolu.Nateravsi sebe samo sam klimnula glavom.
Njegov glas je odjednom poprimio blag i zabrinut ton:"O cemu razmisljas?"
Posle kratkog premisljanja,rekla sam mu istinu:"O Dzo."
Lice mu je postalo zabrinjavajuce i spustio je svoj tuzan pogled ka travi preko koje smo gazili.Njegova ruka je pronasla moju iako je svoj pogled i dalje drzao usmerenog ka dole. Zaustavio me je i okrenuo ka sebi. "Znam da je sve ovo stresno i znam da je mozda cak i previse za tebe. Ali, zeleo bih da znas da se trudim i dajem sve od sebe,bas kao i ostali,da ucinimo ono sto smo trebali ranije i ispravimo sve ovo...Znas?"
Njegove oci su sada bile usmerene ka mojim.Odsjaj koji sam videla u njegovim ocima me je pokolebao. Nisam htela da mu zadajem jos vise bola nego sto ima sada.Svima nam je bilo tesko,a ja...Pa,ja se ponasam kao razmazeno deriste.I oni se osecaju podjednako lose zbog Dzoinog nestanka.Nisam jedina.Prekorila sam sebe i u tom trenutku,obecala sama sebi da cu se truditi da na neki nacin pomognem i doprinesem pronalazenju prijateljice,a ne samo stajati sa strane i kukati kako mi nedostaje. "Pogresno si me razumeo,Dzejmse.",rekla san stiskajuci jace njegovu ruku,"ne krivim te ni za sta a pogotovo ne osudjujem.Ne smatram da je bilo ko od vas odgovoran za to sto se desilo.Prosto se desilo...Niste vi krivi.Nisi ti kriv."
Tuzan osmeh mu se sirio licem dok je posmatra moje lice. "Nije tvoja krivica.Znas li to?",rekla sam mu pokusavajuci da ga ubedim.Mada nisam bila potpuno sigurna da li sam ubedjivala njega...ili sebe.
"Znam da jeste.Odgovaran sam za njenu otm-"
"Nisi,Dzejmse."
"Da,jesam.",rekao je ucutavsi me.Par sekundi sam cutala i posmatrala ga,dok je on nastavljao:"Osecam se odgovornim ne samo zbog nestanka svoje prijateljice,vec i zbog tvog uplitanja u sve ovo.Ne zelim te u svemu ovome.Tvoj ucinak u ovome moze te kostati,moze mene kostati ako ti se nesto desi.Ne bih preziveo.Ovo su...Nazovimo ih prljavim poslovima." Rekao je pustivsi moju ruku.
Nisam se vise obazirala na ljude oko nas,nije me vise niko zanimao.Gledala sam njega,svog decka,i usresredila se na njegove reci. "Znacis mi toliko, toliko da ne bih pretrpeo da ti se bilo sta desi.Rajan zna koliko mi znacis i u svakom trenutku on ponovo moze-"
"Oh,Dzejmse.",rekla sam privlaceci ga blize sebi.Odmahnula sam glavom i zgrabila ga za laktove. "Nece se nista desiti.U redu?Sada je najbitnije da Dzo bude dobro."
Coknuo je jezikom i skrenuo pogled ka ostalim ucenicima koji su se skupljali na travnjaku. "Da,znam." ,tiho je prozborio jos uvek gledajuci u tom pravcu.
Svaka cast,Elena.Mozes slomiti coveka koga volis za svega par sekundi.
"Hej",rekla sam blago ga povukavsi za ruku.Pogledao me je. "Bez brige?Jasno?"
Lice mu je omeksalo iako je i dalje bio vidno zabrinut.Kratko je klimnuo glavom i nije progovarao. Privukla sam ga blize sebi i zagrlila ga,nakon cega su nam se usne spojile.
Iva's POV
Geometrija.
Uzdahnula sam.
Mrzim je.Svako je mrzi.Zasto uopste moramo da ucimo tako besmislene stvari koje mi nece ni trebati u zivotu?
Gubljenje vremena,govorila sam sama sebi.
Znala sam sa gresim.U skolama nas uci svemu i svacemu,iako smo svesni da ce nam sve (dobro,ne bas sve) trebati kasnije u zivotu mi odbijamo u to da poverujemo.U tome je cela smisao skole-neces ni znati da ti treba sve dok ti ne zatreba.
Kakva suluda pomisao.
Nasmesila sam se na sopstvene lude misli i pomislila da je napokon dosao i taj dan-pricam sama sa sobom.Jos jedan smeh mi je izleteo dok me je profesor sa suprotne strane ucionice odmeravao.
"Nesto je smesno?",rekao je ozbiljno.Istog trenutka sam prestala da se smejem i uozbiljila sam se."Podelite sa nama vas predmet ismejavanja."
Progutala sam knedlu i jedva izustila:"Oprostite." Iako nisam bila sigurna da me je cuo,nastavio je da predaje.
Posle par paklenih minuta,oglasilo se zvono.Ucenici su poceli da napustaju ucionicu i nakon kratkog vremena, ostala sam sama.S razlogom sam ostala poslednja jer nisam zelela da se guram sa ucenicima ispred i pokupim jos dodatnih znatizeljnih pogleda. Pakovala sam knjige kada sam zacula Harijev glas iza sebe.
"Hej.",rekao je.Ostavila sam torbu koju sam zakopcavala i okrenula se ka njemu.Bio je naslonjen na dovratnik i ruke je drzao u dzepovima.
Vratila sam se zakopcavanju torbe i odgovorila:"Hej."
Par sekundi se nista nije culo sem zvuka zakopcavanja.Stavila sam torbu preko ramena i krenula da izadjem iz ucionice.Dosavsi do njega,gledala sam ga u njega u iscekivanju sve dok na kraju nisam rekla:"Pomeri se."
Nije se pomerio.Ni makac.Samo je stajao tamo,naspram mene,zaprecivsi mi prolaz i cutao.Gledao me je sa nekom zestinom.
Pokusala sam da se proguram,ali nista.Jos jedan pokusaj.Nista.Sada sam vec iznervirano izdahnula i isfustrirano pogledala pod."Da li si ti gluv?!Pomeri se."
"Raskinuo sam sa njom.",rekao je smireno ignorisuci moje prehodne bezuspesne pokusaje da prodjem. Informacija me je iznenadila i uhvatila nespremnu. Samo sam stajala ispred njega,odbijajuci da ga pogledam. Njegove reci su izasle iz njegovih usta pomirljivo,kao da ce to sto je on raskinuo sa njegovom devojkom uciniti bolje i ovako cudnu situaciju. "Sta?Neces reci nista?"
Uputila sam mu pogled punim prezira. "Cestitam,Hari.Srecna sam i ponosna sam na tebe sto si raskinuo sa glupacom od svoje devojke",rekla sam sarkasticno pritom se lazno smeseci.
Smesak mu se pojavio na licu kao da uziva u predstavi.
"Sada se pomeri.Kasnim na cas." Jos jedan bezuspesan pokusaj. "Oh Boze!Drago mi je sto uzivas u mojoj patnji." Skupila sam oci i ljutito mu se iskezila.Samo je nastavio da se smeska i dalje stojeci mirno.
"Daj,pomeri se.Sta zelis od mene?"
Tada je progovorio:"Pa,mogu reci da sam ocekivao da ces biti srecnija zbog mog raskida sa Amandom."
Cinicno sam se nasmejala i prevrnula ocima. "Da,ocekivao si da cu ti pasti pred noge samo zato sto si ostavio svoju devojku?"
Ramenom se odgurnuo od dovratnika i prisao mi malcice blize. "Ne bas,ali blizu si."
"Izludjujes me,Hari."
"Luda si za mnom?"
"Mislila sam u negativnom smislu. Gadis mi se,mrzim te i ne podnosim te.Jasno ti je to,Stoun?"
"Izludjujem te." Podigao je obrve i smekerski se smesio.
Izbrojala sam do deset u sebi,mada mi nije pomoglo da se smirim,rekla sam:"Pomeri se ili cu te prijaviti za nasilje i za psihicko zlostavljanje."
"Ne mozes to da uradis."
"Hoces da se kladis?"
"Neces to uraditi."
"Hocu."
"Sigurna si?",rekao je i priblizio mi se.Blizu.Previse blizu.
Elena's POV
Veliki odmor je jos uvek bio u toku dok sam se sa Dzejmsom vracala iz trpezarije posle rucka i isla ka ucionici narednog casa.Moju ruku je drzao u svojoj.Ujedno mi je to bilo i slatko ali i cudno.Cudno iz razloga jer nisam jos sasvim prihvatila cinjenicu da smo nas dvoje par.Uzivala sam u satima provedenim sa njim-mojim deckom-ali je moj mozak odbijao da prihvati cinjenicu da sam ja njegova devojka sto je bilo zbunjujuce. Jos uvek sam sebe zapitkivala sta sam to ucinila dobro u zivotu pa da zasluzim divno stvorenje poput Dzejmsa za decka.
Hodnik pred nama je bio pun a guzva je bila nevidjena. Zamor, dovici, prica, pa cak i muzika u pozadini.Gurala sam se kroz guzvu iza Dzejmsa i dalje ga drzeci za ruku.Kada smo zasli za cosak,Aurora nam se pridruzila.I danas me je zadivila svojim izgledom. Bozanstvena kosa joj je bila podignuta u pundju dok je na licu imala malk sminke.Haljinicu koju je nosila joj je bila kao salivena i odlicno je izgledala u njoj.
"Zaboravila sam da ti vratim svesku iz istorije.",rekla je nimalo zadihano iako se cinilo kao da je upravo dotrcala do nas.
Dzejms je na trenutak izgledao zatecen ali je vec u sledecem uzeo svesku iz njene ruke. "U redu je. Posluzila?"
Klimnula je."Da.Profesor zna da bude previse zahtevan sto se tice gradiva."
Dzejms se slozio:"Da,znam."
Aurora se okrenula i pogledom ispratila profesora fizickog vaspitanja i tek nakon sto je prosao,tiho prokomentarisala:"Kako je zgodan."
Dok sam ja i dalje gledala u profesora fizickog pokusavajuci da vidim gde ona vidi tu 'privlacnost' kod njega,Dzejms joj je odgovorio:"Ne mislis da je previse stariji od tebe?"
Lecnula sam se na njegove reci pitajuci se da li je to pita iz ciste radoznalosti ili je postojala neka skrivena namera...Okej,sada definitivno ludim.
"Ne.Zasto bih?",upitno ga je pogledala.
"Stariji je najmanje dvadesetak godina od tebe."
Odmahnula je rukom. "Ne budi smesan Dzejmse.Uostalom,sta se to tebe tice?"
Namrstila sam se i pogledala ih. Pustila sam Dzejmsovu ruku dok sam ih posmatrala.Aurora je nasmejana gledala u Dzejmsa iako je on pomalo zbunjeno gledao u nju.
"Salim se.",dodala je pre nego sto je on uspeo ista da kaze.Iako se videlo na njegovom licu da nije prihvatio najbolje 'salu',nasmejao se.
"Jos uvek nisam zaboravio tvoj humor."
Sta je to trebalo da znaci?!
Osecajuci se zapostavljeno,samo sam nastavila da cutim.Iz meni nepoznatog razloga,bilo mi je lako da uocim dvosmisleno znacenje u njegovim recima.Znam da je Aurora ponovo deo nase ekipe,ali,ovaj njihov odnos mi ne lici na odnos bivsih.
Da li su postali prijatelji a da ja za to nisam znala?
Vrlo sam dobro znala i bilo mi je jasno da sam zapravo samo ljubomorna i da verovatno samo histerisem ni zbog cega i bez nekog velikog razloga.
...Zar ne?
Ponovo je ova prica, zahvaljujuci vama,bila do pre par sati na prvom mestu. 😄 Zelela bih da se zahvalim na citanju svima vama koji ste posle par meseci,jos uvek ovde❤
Jos jednom,mnogo hvala!❤😙