Zamišljao sam te otkad znam za sebe.
Svake sam te noći doziv'o u snu.
Verovao u nas! Verov'o u tebe!
U snovima pažnju poklanj'o ti svu.
Bez lica, bez glasa, bez dodira ruke
sve je bilo blizu, a ipak daleko.
Život me je tada stavljao na muke,
a danas si, eto, ti postala neko.
Sada kad si stvarna, kad ti oči gledam
i dok tvoje lice tu, predamnom, sija
želim da te čuvam! Da te nikom ne dam!
jer mi tvoja pažnja više no sve prija.
I sad dok mi pričaš ja se k'o led topim.
I kad me dodirneš zadrhtim k'o lane.
Al' se ipak plašim, da kad oči sklopim
ne odeš od mene. Da će sve da stane.
I dok ovu pesmu sa osmehom pišem,
misli su mi negde sa tobom, daleko.
Na trenutak stanem, ne mogu da dišem,
jer bez daha ostavlja... ostavlja me neko.