Sve su pesme moje po mesecu tkane.
Retko koja nosi u sebi toplinu.
One broje isto minute i dane,
vide one isto i svet i prazninu.
Pesme moje puste utehu mi dajte!
K'o pun Mesec zlatnu pospite prašinu
po svim mojim gresima, jadom ih okajte,
izbijte iz mene sav bes i gorčinu!
Jadne moje pesme, sokoli bez krila.
Jame bez dna - mračne, jedina ste nada
kad se sruči na me sva nebeska sila.
Kad presuše reke. Kad pobegnu stada.
Otrujte me svojim patnjama i tugom
dok se trudim muku ćutke da izdržim.
Obećanu sreću dajte nekom drugom.
Večno ću po strani s vama da se držim.