Talasa se ravna gora, bruji.
Zadrhtalo i mrtvo i živo.
Setnom pesmom pokisli slavuji
bude buru. Kom pravo – kom krivo.
Ništavilo uhvatilo maha.
Crni dane, zora ti još crnja!
Sve nestaje u oblaku praha.
Mir je sada ruža puna trnja.
Tišina se raširila gorom.
Strah se budi sa nemom dolinom.
Gde sad poći? Nekom novom zorom
ili se pomirit' sa sudbinom?