"Aurora?" Promrmljala je Rouz zateceno.Svi smo bili zateceni. Poslednju osobu koju smo ocekivali bila je ona. Kada sam je ugledala, cudan osecaj se sirio mojim telom. Imala sam snazan poriv da joj pridjem i kazem par lepih reci na racun njenog, ne tako davnog, ophodjenja prema meni.
Momentalno sam pogledala Dzejmsa ocekivajuci njegovo ponasanje na njeno iznenadno pojavljivanje. Izgledao je prilicno smireno,ali se jasno videlo da ga je iznenadila.
Ljubomorna?
Moze se reci.
Vratila sam pogled na Auroru i videla da se nije nimalo promenila za ovih par meseci.Smedja kosa srednje duzine joj je bila lepo ocesljana i pustena.Na sebi je imala uske crne farmerice i crni duks koji joj je dobro stajao.Na licu nije imala ni trunku sminke,jer joj nije ni trebala.I posle toliko vremena,i dalje sam se divila njenoj lepoti iako i nisam njen obozavalac.
"Vidim da ste iznenadjeni sto me vidite ovde." Kutovi usana su se izvili u osmeh.Svakoga od nas je pazljivo promatrala, zadrzavajuci pogled na meni.
"I to prilicno.Sta radis ovde?" Hari je iskoracio korak napred,blize njoj i prekrstio ruke.Okrenula je glavu ka njemu i lukavo se nasmesila.
"Ni postenu dobrodoslicu nisam dobila.Ne mislite da sam je zasluzila?" Primetila sam to cudno i napeto drzanje svakoga od njih.Pogledom sam sarala po grupici koja se odjednom uozbiljila.Cudno,ali svi su ponasali kao da se pribojavaju ili ocekuju nesto od Aurore.
Dzejms je sada pregovorio nateravsi Auroru da skrene pogled sa Harija i pogleda ga. "Malo je reci da je nisi zasluzila.Pitao te je nesto.Sta radis ovde?" Podigla je jednu (doduse savrsenu) obrvu i pogledala ga.
"Moj dragi bivsi decko." Pogledala ga je a onda i mene,a potom nastavila:"Brzo si mi nasao zamenu." Ostala sam bez daha cuvsi reci koje je upravo izgovorila.
Zamena?
Dzejms se trgnuo na njene reci bas kao i ja,ali mu nije dozvoljavala da odgovori na njenu,tako divnu primedbu."Ali...Nisam dosla zbog toga."
"Mozemo li znati razlog tvojoj poseti?" Elara je istupila iz grupice.
"Naravno."Nesigurno je pocela sa vidno drugacijim izrazom lica.Izgledala je nesto 'ljubaznije' ako je to ikako moguce u Aurorinom slucaju. Nasravila je:"Ja...sam se...dosla izviniti."-zastajkivala je.
Iznenadjeno sam je pogledala i primetila da je i drugima takva reakcija.
Aurora?
Da se izvini?
Da li je sve u redu sa svemirom?
Elara se ironicno nasmejala pokazavsi da joj je ovo nepodnosljivo smesno,dok je Aurora,naprotiv,i dalje izgledala ozbiljno.Smireno je iscekivala da Cold Queen zavrsi sa svojim malim nastupom.Elara je,umirvsi se posle par sekundi,dopustila da zavrsi.
"Znam da sam pogresila i iskreno govorim da mi je zao.Mislim da sve ono sto se odigralo...desilo se spletom okolnosti i...delom je moja greska."
"Vecim delom." Nadovezao se Dzos na njene reci dok se nekome iz grupe oteo smeh.Smireno ga je pogledala i nastavila.
"Sve u svemu,znajte da mi je zao." Pogledom je prelazila preko svakoga od nas. "Zelela bih se izviniti svima za sve sto sam dosad ucinila."
Stvarno,sta je sa svemirom?
Zvucala je iskreno i izgledala kao da joj je stvarno zao,sto je mene nateralo da se zapitam da li uopste govori istinu.Sumnjicavo sam posmatrala celokupnu situaciju i iscekivala sam bilo ciji odgovor na njen tako dirljiv govor.Dzejms je stajao sa prekrstenim rukama i glavom nagnutom nadole, verovatno razmisljajuci.Iva i Rouz su se gledale i sporazumevale ocima dok je Dzo namgrodjeno gledala u Auroru kao da joj tu nesto smrdi.Bar nisam jedina kojoj je ovo sve sumnjivo.
Ili sam bar tako mislila sve dok Elara nije kratko rekla:"Oprastamo ti."
Zblenuto sam gledala u Elaru dok mi je znacenje njenih reci mozak jos uvek obradjivao.Da li sam dobro cula?
Nisam samo ja zateceno gledala u nju vec i svi ostali.Stavise,i sama Aurora je izgledala zacudjeno.
Mejson se progurao kroz gomilicu u pratnji Kartera i prisli su Elari. Zapitkivanje i propitivanje Elarine odluke ih je dovelo do toga da se umalo posvadjaju,sto bi se i desilo da se Dzejms i Iva nisu umesali.Aurora je stajala ispred nas,visoko uzdignute glave,praveci se da ne primecuje prepirku koje se odigravala svega par metara od nje ciji je uzrok ona sama.
Uhvatila sam Aurorin pogled i promatrala je,mislivsi da cu tako odgonetnuti njenu tajnu.Nadmeno me je gledala a vec sledeceg trenutka namignula i sa lukavim osmehom prekinula nas ocni kontakt.Jos par sekundi sam je gledala sve dok me ostali nisu vratili u stvarnost.Kada sam se ja ukljucila i psihicki prisustvovala razgovoru,pricala je Rouz.
"Gde si bila sve ovo vreme?Nije te bilo dosta dugo i nisi se pojavljivala...Koja te je Organizacija pokrivala?" Pitala je Rouz drsko,a onda dodala ne dajuci joj priliku da pocne:"I...potrudi se da kazes istinu."
*flashback*
Aurora's POV
Trepnula sam dva puta,pokusavajuci da shvatim.Stvarno sam se trudila da shvatim njegov plan,ali mi nije uspevalo.Iako je u sustini bio jednostavan,bilo je dosta teskih koraka ka njegovom ostvarenju. Mrstila sam se iako sam znala da ga to nervira.
Njega sve nervira.
Glasno sam uzdahnula i zatvorila oci,znajuci da ce ga ovo sto cu sada reci iznervirati."Mozes li jos jednom da ponovis plan iz pocetka?"
Otvorila sam oci i videla da mu se lice smracilo i da je pokusavao da se obuzda.Vrhovima prstiju je masirao slepoocnicu a kada je podigao glavu i pogledao me,srce mi je stalo.
Poslednje sto mi treba je da razljutim Rajana Meldrama.
Tesko sam progutala suocavajuci se sa njegovim ubistvenim pogledom."Da ponovim?Aurora,ovo je bio cetvrti put da ti objasnjavam sta treba da uradis.Ne trazim od tebe da sagradis Ajfelov toranj..." Prevrnuo je ocima. "Sta ti ponovo nije jasno?"
Zastajkivala sam nespretno pokusavajuci da objasnim.Kako da mu saopstim da mi zapravo nista nije bilo jasno?Nije od mene trazio gradnju Ajfelove kule,ali nesto priblizno komplikovano jeste.
"Plan je da upadnem u njihovo drustvo?" Nervozno sam izgovorila pribojavajuci se njegove reakcije i odgovora.
"Pa,kada tako kazes,zvuci kao najlaksa stvar na svetu." Nasmejao se na sopstvenu upadicu."U sustini?Da.Posle toga sledi ulazak u Organizaciju,otkrivanje tajnih lokacija,mesta sastanaka i sve sto bi bilo korisno."
"Zasto zelis da znas sve to?" Pitala sam zbunjeno a onda podsetila samu sebe sa kime razgovaram."Mislim...Znam da-"
"Ne znas.I od ovoga trenutka smo zajedno u ovome." Rekao je strogo i zapovednicki dok sam ja sebi govorila da nije tako.
Jer ako me uhvate,bicu samo ja kriva,ne i on.
*End of flashback*
Elena's POV
Aurora se promeskoljila i prebacila tezinu svog tela sa jednu na drugu nogu.Iako je delovalo kao da se predomislja,spremno je odgovorila:"Predlozila sam porodici da na neko vreme odemo iz Forbsa,na odmor.Svidela im se ideja i...prosto smo otisli."
"Tek tako?Tek tako ste se pokupili i otisli na odmor nekoliko meseci?" Pitala sam gotovo uplaseno.Privukla sam paznju i iznenadjene poglede,kao da niko nije ocekivao da cu progovoriti.
Da,Elena Braun zapravo ima jezik. Cudno,zar ne?
Okrenula se prema meni i podigla obrvu."Da,tek tako...Ne verujes mi,Elena?"
Sklonila sam pramen kose koji mi je spao preko ociju sa lica i ispravila se.Dok sam u sebi izgovarala:"Naravno da ne.",njoj sam odgovorila suprotno.
***
To je bio dan kada je Aurora Markez ponovo usla u drustvo i sto je jos gore,Organizaciju.Niko od njih zapravo nije ni shvatao kakvu su gresku ucinili primivsi je nazad,uprkos tome sto su svi duboko u sebi sumnjali-niko se nista nije ucinio povodom toga,iako je to bilo preko potrebno...
Nisu ni slutili sta im sledi.
***
Dva dana kasnije
"Ali,zasto moras ici?" Upitno sam ga pogledala. "Mislila sam da cemo provesti dan zajedno.Film smo trebali da gledamo,secas se?"
Coknuo je jezikom i pogledao me. "Elena,moram da idem.Znas da kada bih mogao da biram,izabrao bih tebe.Ali,obavezan sam ici."
"Na jedan od onih suludih sastanaka." Rekla sam saljivo imitirajuci njegov glas.
Nasmesio se i klimnuo."Upravo tako.Sulud sastanak u vezi vecerasnje misije."
Zbunjeno sam ga pogledala. "Nisam znala da imate veceras."
"Nisam ni ja do pre par minuta." Rekao je nasmejavsi se i nateravsi i mene da mu se pridruzim,iako mi nije bilo drago da cujem kakvim se opasnim poslovima svi oni bave.Tek sam nedavno shvatila da je bilo bolje dok nisam znala da oni nisu obicni tinejdzeri.
Dobro,za jednu osobu me ne bi bilo briga i da joj se desi ista.Ali,necu sam o tome.
Vratio je pogled na put dok sam ga ja i dalje posmatrala.Vec je jednom zavrsio u bolnici.Primio je metak sa svega osamnaest godina! Nisam se ni trudila da ga urazumim jer je vec dugo u ovom 'poslu' i nista ga ne bi navelo da ga ostavi.Kako mi je vec rekao,i nisu imali izbora pri ulasku u Organizaciju i iz tog sam razloga i ja odlucila da se ne mesam i ne pokusavam da mu objasnim da ga to,jednog dana moze kostati zivota.
"Budi pazljiv." Rekla sam mu tiho,jedva cujno jer sam bila na ivici suza.
Pogledao me je dok mu se licem sirio osmeh. "Uvek."
"Obecavas?" Nasmejala sam se iako sam se pribojavala da cu zaplakati ovde,pred njim.
Pogledao me je i jos vise se nasmejao. "Imam cemu da se vratim." Je bila recenica koja me je dokrajcila.Suza je skliznula niz obraz i sve sto sam uspela je-da mu uputim osmeh,posle cega sam se okrenula i ishitrenim pokretima ruke obrisala svaki trag mog kukavickog posustajanja.
Auto se zaustavio i tek sam tada primetila da smo ispred moje kuce.Uzela sam torbu i okrenula se ka Dzejmsu. "Posalji mi poruku kada se vratis."
Nasmejao se i spustio sake sa volana."Cisto da znas da sam ziv?" Je rekao kroz smeh.
"Upravo tako.Cisto da znam da si ziv." Nasmesila sam se i privukla ga u kratak poljubac.Otvorila sam vrata i cula ga kako govori:"Nemoj da brines."
"Moracu." Blago sam se nasmesila i zatvorila vrata.Koracala sam prilazom dok je on strpljivo cekao nesto. Zbunjeno sam ga gledala dok sam po torbi trazila kljuc koji izgleda nije zeleo da bude pronadjen.Izvadivsi ga,otkljucala sam vrata i ponovo se okrenula ka autu odakle mi je Dzejms uputio jedan osmeh i namignuo mi,posle cega se odvezao.
Par sati kasnije me je zvono na vratima prekinulo u ucenju filozofije.Ostavila sam knjigu sa strane i uzela telefon sa bih videla koliko je sati. Nije bilo moguce da je iko od prijatelja jer su svi bili na misiji,a roditelji su kao i uvek na poslu.
Zatvorila sam knjigu i uzela telefon.Izasla sam iz sobe i spustila se niz stepenice,potom se uputivsi ka ulaznim vratima.Stavivsi ruku na kvaku,otvorila sam ih.Ispred mene je stajala plavokosa devojka u ranim dvadesetim godinama,siroko se osmehujuci.Devojka je bila predivna:duga,plava kosa joj se spustala niz ramena a zelene oci i pored vecernje tame,sijale.Iako zvuci suludo,nesto kod njenog fizickog izgleda me je podsecalo na sebe.
"Dobro vece." Uctivo je rekla jos uvek se smeseci.
Trepnula sam par puta i uzvratila ljubazno."Dobro vece."
"Ti si Elena,zar ne?" Devojka se nasmesila.
Zbunjeno sam je posmatrala pitajuci se kako zna moje ime.Prvi put je vidim u zivotu,sto ne bih mogla reci i za nju.Govori kao da se vec poznajemo. "Da...A ko ste Vi?"
Evo ga jos jedan nastavak!😊(Koji nisam mogla ranije izbaciti zbog obaveza u skoli,ali se trudim da pisem kad god stignem) Usput,samo da kazem da mi je drago jer neko jos uvek ovo cita i da vam se svima zahvalim na velikoj podrsci.Ako bih sada krenula da nabrajam sve vas i zahvaljujem se svakom ponaosob,kraj liste se ne bi nazirao,zato jos jednom ponavljam HVALA VAM SVIMA!❤❤❤
I prica koja je mene odusevila,verujem da ce i vas,pa bih vas zamolila da bacite pogled na nju: MISTERIJA KUCE 39 ciji je izvanredan pisac naci_04 ❤
Love you all!❤❤❤