Pre nego sto pocnem,zelela bih da se zahvalim na velikoj podrsci koja mi je pruzena u toku pisanja ove price.Zelela bih da se zahvalim onima koji pri svakom poglavlju ostavljaju vote i da kazem da mi to punooo znaci.Ne preostaje mi nista drugo sem da vam kazem HVALA od srca.😙😙😙
Iva's POV
"Da si istog trenutka spustio taj CD." Izgovorila sam strogo i odsecno i ne ocekivajuci njegov odgovor,istrgla sam mu ga iz ruke a zauzvrat dobila njegov zatecen pogled.
"Zasto?" Krenuo je rukom da ga ponovo uzme ali sam se na vreme okrenula i pomerila ruku prostrelivsi ga pogledom.
"To je najvrednija stvar na svetu." Izgovorila sam a Hari je izgledao jos zbunjenije.
"Bezvredan CD?" Skiljeci kroz duge crne trepavice,posmatrao me je.Prevrnula sam ocima i zapitala samu sebe da li je oduvek ovako glup.
"To je CD One Direction-a,a ti si bezvredan."
"Hvala ti na komplimentu." Nabacio je smekerski osmeh i pogledao me.
"Zelis li jos koji?" Sada sam se ja smesila dok je njegov postepeno nestajao."Tako sam i mislila." Promrmljala sam dovoljno glasno da me cuje dok sam prolazila pored njega,blago ga okrznuvsi.
Hari's POV
Okrenuo sam se ka njoj i posmatrao je kako odlazi.Njena kratka smedja kosa se presijavala i vijorila se za njom dok je ljutito setala,sto dalje od mene, rekao bih.Iako izgleda ravnodusno, skupljene pesnice je odaju.Posle svakog naseg razgovora,ona pokusava da izgleda ravnodusno i da se ponasa kao da je nije briga,ali je dobro poznajem.
I,na neki cudan i neobjasnjiv nacin,volim da je zadirkujem.
Njen ljutit izraz lica mi je neprocenjiv i neshvatljivo sladak.
Shvativsi da sam odlutao u mislima,jos jedan pogled sam bacio ka njoj i nastavio ka kuhinji gde sam zatekao Elenu koja je u zurbi spremala grickalice i nesto sto bi trebalo liciti na rucak.
"Hej." Podigla je glavu i ugledala me dok se smeskala."Sve okej?"
"Nece biti ako je to rucak."Rekao sam saljivo izazvavsi njen osmeh.Obrisale je ruke krpom koju je odmah zatim spustila na pult.
"Zao mi je ali je to sve sto znam pripremiti." Slegnula je ramenima i okrenula se ka sporetu dodavsi jos neki zacin u...serpu.
"A sta bi trebalo biti to?" Namrsteno sam pokusavao da odgonetnem a ona je ponovo prasnula u nezaustavljivi smeh.
"Neka vrsta...corbe?" Lukavo se nasmesila i ponovo se okrenula ka sporetu.Tek sam tada primetio koliko je kuhinja lepo uredjena.
Uredjena je cela u razlicitim nijansama bele boje sto ju je cinilo vizuelno vecom.Kuhinjski elementi su osvetljeni tako da cela kuhinja bude u maloj ali dovoljnoj svetlosti.A na visokom pultu Elena je postavila sve potrebne sastojke za svoje jelo.
"Nadam se da od nje necu zavrsiti u bolnici."
"Ne mogu garantovati." Nasmejala se a potom me pogledala. "Uvek si ovako raspolozen ili...?"
Nasmejao sam se i nervozno prolazio rukom kroz kosu."Paaa...Moze se reci da me je neko pomalo zbunio."
Ostavila je kasiku kojom je do malopre mesala corbu i zbunjeno me pogledala."Neko?"
"Iva.Cudno se ponasa." Prekrstio sam ruke i ocekivao njen odgovor.
"Nisam primetila." Uzela je jedan od sastojaka sa pulta i malu kolicinu stavila u corbu.Dok je sporim pokretima mesala,pitala me je:"Sta se desilo?"
"Nekako se ponasa odbojno prema meni." Rekao sam ocekivajuci recenicu Samo ti se cini ili Ma,naravno da nije tako ali me je Elena gledala kao da sam pao sa Marsa a potom prasnula u smeh.Ostavila je kesicu na pult i prekrila lice rukama dok se nezaustavljivo smejala a ja zblenuto posmatrao.
"Ti s...e ne salis..." Uozbiljila se i pogledala me dok je brzim pokretima brisala suze koje su joj se skupljale u ocima.Usplahireno se uspravila. "Ozbiljan si?"
"Da.Nisi primetila?"
Odmahnula je glavom,Izvadila tanjire i stavila ih na pult."Ne.A sad,da li bi mi ucinio uslugu i pomogao mi da postavim sto za rucak?"
"Naravno."
Jos uvek sam razmisljao o Ivi i cinjenici da Elena,jedna od njenih prijateljica,nije primetila da se Iva cudno ponasa. Ili,postoji jos jedno moguce objasnjenje:Elena zna razlog i upravo me je slagala.
Somebody's POV
"Da li je ona sada u redu?" Bila sam naslonjena na zid prekoputa njega i posmatrala ga.
"Jeste.Kreten ju je pustio posle par sati."
Izdahnula sam i vrhovima prstiju pocela masirati slepoocnicu."Koliki moras biti bolesnik da kidnapujes devojku tek tako?"
"Ocigledno veliki." Odgovorio je na moje retoricko pitanje."Ne brini ti o tome."
Pogledala sam ga i bila sam sigurna da sam nesvesno povisila i ton."Kako da ne brinem?Pa Ona je moja sestra!"
Vec u sledecem trenutku se njegovo smireno lice stvorilo kraj mene ucinivsi da se smirim.Dlanovima mi je obuhvatio lice dok mi je njegov umirujuci pogled toliko godio i smirivao me.Osecala sam kako pod njegovim hladnim dlanovima,moje lice gori.
"Disi.Duboko disi." Umiljato me je pogledao i pogladio po kosi."Nije joj nista.Dobro je.Rajan ce svakako platiti,a tvojoj sestri nece biti nista i vise joj nece moci nauditi.Obecavam. U redu?"
Njegove reci su me donekle smirile i klimnula sam glavom."U redu." Ostavio mi je kratak poljubac na celu a potom me zagrlio.Lice sam zagnjurila medju njegova snazna ramena,zeleci da me nikada ne pusti.
Elena's POV
U kuci je je vladala spokojna tisina i tek je pokoji uzdah kvario. Devojke i ja smo spavali u mojoj sobi koja je bila dovoljno prostrana da se cetiri vrece za spavanje opruze na podu.Rouz me je zamolila,ne,prava rec je naterala da spavam na podu da bi ona spavala na mom krevetu.Nije bas kao da sam imala nekog izbora,ali sam pristala jer je ipak ona gost.Iva,Elara,Dzo i ja smo spavale u vrecama dok se Rouz opruzila i komotno uzivala u carima udobnosti mog kreveta.
Na trenutak mi je sinula ideja da smislim neku smicalicu ali sam odustala jer je pola tri,a ja ne spavam.Svi spavaju.Svi sem mene,naravno.
Prevrtala sam se po vreci i bezuspesno trazila odgovarajuci polozaj i nikako nisam mogla da se namestim.Bila sam psihicki ali i fizicki umorna od danasnjeg dana i trebao mi je odmor,koji je moj mozak odbijao da mi pruzi.Kada sam,posle dva sata,napokon odustala,ustala sam i na vrhovima prstiju se isunjala iz sobe.U prolazu sam uzela bade mantil iz toaleta i produzila ka kuhinji.Sisla sam niz stepenice jos uvek se sunjajuci,jer su momci spavali u dnevnom boravku,i usla u kuhinju.
Sipala sam sebi casu hladne vode i polako otpijala dok sam kroz prozor posmatrala nebo.Noc je bila predivna i jedino sto sam zelela je da uzivam u pogledu ako vec ne mogu da spavam.
Necujno sam otvorila vrata balkona i izasla napolje ne zatvorivsi ih potpuno.Prikaz koji me je docekao me je istavio bez daha.
Pun Mesec je sijao na nebu obasjavajuci ceo Forbs. Temperatura je bila i previse topla za jesenju ali se nisam zalila jer sam uzivala u takvom vremenu. Nastojala sam da uzivam u ovom prikazu prikazu noci koji je sa mog balkona,izgledao ocaravajuce. Zamisljeno sam gledala kada me je tih,svilenkast glas prenuo iz razmisljanja.
"Ah,To si ti."
Okrenula sam se ka osobi kojoj je pripadao bozanstven glas iako sam znala o kome se radi.
"Mislim da nam prelazi u naviku da se budimo usred noci." Rekla sam kroz smeh i Dzejms mi se pridruzio.
"Izgleda tako.Sta radis ovde?"
"Uzivam u bozanstvenoj noci." Okrenula sam se ka ogradi a potom ga preko ramena pitala:"Zelis li mozda da mi se pridruzis?"
Tiho se nasmejao i nije mi odgovorio.Sledece sto sam cula je zatvaranje vrata, i bas u trenutku kada sam pomislila da je otisao,svilenkasti glas se ponovo javio i sada se javio tik iza mojih ledja.
"Nisi mogla da spavas?" Pridruzio mi se i pogledom obuhvatio celokupni prikaz.
"Nisam.Ti?" Skrenula sam pogled ka njemu i ocekivala odgovor na sta je odmahnuo glavom.
"Cuo sam nekoga i pomislio da bi bilo najbolje da proverim."
"To sam bila ja." A onda sam,pomalo odsutno rekla:"Nije li predivan?" Promrmljala sam zamisljeno jos uvek posmatrajuci Dzejmsa.Usledio je njegov smeh i tek sam tada primetila da me posmatra.Shvatila sam da je primetio da se u mojim recima pojavilo dvosmisleno znacenje...Sto nije bilo dobro. "Mislim na Mesec." Dodala sam i prebrzo time dokazujuci da sam shvatila o cemu se radi.Nastavio je da se smeje dok sam ja pramenovima kose pokusavala da sakrijem svoje lice.
Bravo,Elena.
Na jednom sam bila zahvalna:bar je bila noc pa nije mogao da primeti koliko sam zapravi crvenela.Usledio je njegov odgovor:"Da,ako ti kazes,valjda jeste."
Nastavlja da provocira.
Ne danas,Dzejmse.Ne danas.
Namerno mu nisam odgovorila jer sam zelela da jos malo uzivam u predivnoj noci.Videla sam da je i on sledio moj primer.Tisina je prijala ali je posle nekog vremena i dosadila pa sam je odlucila prekinuti.
"Mogu li te nesto pitati?"Okrenula sam se ka njemu.Klimnuo je glavom dok sam se ja pitala da li je pametno da ga pitam upravo to.Par sekundi sam cutala,ne znajuci kako da mu postavim pitanje.
"Da li bi zeleo sa mi kazes vise...o toj...vasoj Organizaciji?" Pitala sam nesigurno vec unapred znajuci njegov odgovor ali sam se bar nadala da ce zeleti da prica sa mnom o tome.
"Zasto?" Moje pitanje ga je zateklo i zbunjeno me je pogledao.
"Samo me zanima." Slegnula sam ramenima.
"Elena,nemoj se upustati u te stvari..." Rekao je tiho a onda me razgoraceno pogledao."Ne zelis se valjda pridruziti..."
Nisam mu dopustila da zavrsi."Ne Dzejmse!" Rekla sam glasnije a onda se setila da unutra spavaju momci,nakon cega sam snizila ton."Samo me zanima..."Rekla sam nesto tise.
Sumnjivo me je pogledao."Sta zelis znati?"
"Sve." Rekla sam i kao odgovor dobila njegov lukav osmeh dok je klimao glavom.
"Okej.Odakle da pocnem?"
"Cime se bavite."
"To vec znas,rekao sa..." Blago sam ga udarila u rame.
"Dzejmse.Sve."
Nasmejao se i prevrnuo ocima."Uuh...Dobro.Ahmm...Pa,pre dve godine smo pristupili Organizaciji jer nam je to,na neki uvrnut nacin,bilo obavezno."
"Vasi roditelji su zahtevali to?"Namrsteno sam upitala.
"Ne bas.Vise nam je bila obaveza.Vec generacijama unazad,nase porodice se bave ovim poslom.Tokom srednje skole se obucavaju u Organizaciji i nakon toga su 'spremni' za posao.Do pre dve godine je bila u Njujorku,ali je upravo zbog nas premestena u Forbs."
Iznenadila me je cinjenica da,ako su vec bogati i imucni,kako sam ja to shvatila,su izabrali Forbs pored Njujorka.
Njujork.
Nastavio je dalje ne dozvolivsi mi da mastam o bozanstvenom Njujorku."Organizacija...Pa,ona nas na neki nacin,psihicki ali i fizicki priprema za buduci posao.Kao sto sam vec rekao,generacije unazad su je prosle,pa tako se ocekuje i od nas.Svog oca cu ja naslediti dok ce mi Elara biti savetnik ili najblizi partner u poslu."
"Hoces reci da samo..."
"Da,posao nastavljaju muskarci dok su devojke tu kao zamena u slucaju da se nesto desi njima."
"To je nepravedno.I okrutno." Rekla sam tuzno.
"Znam.Upravo sam iz tog razloga odlucio da ce Elara biti na jednakom polozaju kao i ja,bez ikakve razlike."
"E to je vec u redu.Feminizam." Siroko sam se osmehnula dok sam u sebi osecala izvesnu toplinu iz meni nepoznatog razloga.
"Tako je.Sada si ti na redu." Rekao je sa podlim osmehom na licu.
"Ne,nisam!" Viknula sam i pogledala ga kao da je lud."Samo ti trebas da pricas.Nastavi."
"Ne znam sta bih ti vise rekao." Slegnuvsi ramenima,okrenuo se ponovo ka prikazu Meseca.
"Hmmm... O Rajanu?" Vilica mu se u tom trenutku ukocila dok je pokusavao da kontrolise bes.Okrenuo se prema meni.
"Zasto bi zelela ista da da znas o njemu?"
"Mislis o svom otmicaru?" Poklopila sam ga.
"On je decko koji ima ocigledne probleme u glavi.Nista drugo." Prevrnuo je ocima.
"Znam da je poremecen." Nasmejala sam se dok me je on neocekivano tuzno pogledao.
"Zelis li da pricas o tome?" Pitao me je tako,sa tuznim izrazom lica.
"O cemu?" Pravila sam se da ne znam o cemu prica iako znam da nije naseo.
"O Rajanu.I o otmici."
"Ne...Ne bih o tome.Radije bih da zaboravim to i ostavim iza sebe." Odmahnula sam rukom i dalje ne skidajuci osmeh sa lica.
"Kako zelis." Nasmesio mi se.
****
Posle nekoliko minutne tisine nastavili smo sa lepsim temama.
"Ne mogu da se setim tvog nadimka od pre.Secas li ga se?"Pitala sam ga iako sam se vrlo dobro secala sedmice Nasmejala sam se i pogledala ga.Sjaj u ocima mu se pojavio dok se smejao.
"Mislis da cu ti reci?"
"Mogao bi." Nevino sam se nasmesila.
"Ne."
"Ooo,daaaj,molim te."
"Ne,ne i ne." Smejao se dok je posmatrao moje ludovanje.
"Zao si." Namrsteno sam ga posmatrala.
"Ali mogu ti reci nesto drugo."
"Sta?" Zaintrigirano sam ga pitala.Uglovi usana su mu se izvili u sirok osmeh.
"Tvoj nadimak."
"To nisam zahtevala ali sam za da ga cujem."
Oboje smo se smejali dok je on smanjivao rastojanje izmedju nas.Prisao mi je sto je u meni probudilo nekakav cudan osecaj.Srce je pocelo brze da mi kuca i bila sam sigurna da je i on cuo otkucaje koliko cu bili glasni.Uprkos cinjenici da sam se osecala postidjeno,nisam spustila pogled. Gledala sam u njegove oci dok su se osecanja u meni budila.Pocela sam tesko da disem sve dok trenutka kada je on spustio svoje usne na moje.
"Poljubila si sedmicu." Rekao je odvojivsi se par centimetara od mene,ali nedovoljno da vise ne osecam njegov caroban parfem koji me je iznova i iznova ocaravao.
"Sedmica je poljubila mene."Tiho sam izgovorila smeseci se.
"Posto si mi vec uvratila poljubac...Da li bi zelela biti moja,tj. sedmicina devojka?"
Imala sam osecaj da ce mi sada srce iskociti iz grudi.Zblenuto sam ga posmatrala.Nisam mogla disati a vec u sledecem trenutku sam samu sebe zapitala da li sam dobro cula.
Pitao me je da budem njegova devojka?
Ne,pogresno sam cula...
Odgovori,Elena.Odgovori.
Da li ja uopste znam sta bih mu rekla?
Da li osecam nesto prema njemu?
Znam sta bih mu rekla i znam da je odgovor potvrdan.Znam da mi se svidja i to vec duze vreme.I znam da se ja njemu svidjam.
Licem mi se sirio osmeh dok sam pokusavala da odrzim ravnomerno disanje da se ne bih onesvestila i propustila ovakvu priliku.
Znam,luda sam.
Tiho sam se nasmejala i progovorila:"Naravno.",nakon cega sam ga povukla ka sebi u jos jedan poljubac.