"Izvini sto nisam bio pored tebe...Kada se sve..to odigralo." Sam jedva izgovorio.
Elena's POV
Cuvsi njegove reci,osetila sam bes koji je pretio da izbije i progovori nesto u moje ime.Talas ljutnje je preplavio moje telo dok sam ja pokusavala da ga suzbijem.Stisnula sam pesnice i duboko zarila nokte u dlanove.
"Samo...Cuti." Odbrusila sam mu mozda i previse drsko.Na trenutak sam osetila nalet krivice,ali je taj trenutak brzo prosao.
Da li su oni osecali krivicu dok su me lagali svakog dana vec mesecima?
Neko vreme je gledao u mene predomisljajuci se.Mogla sam primetiti njegov pomalo napet stav.Napokon je pomirljivo klimnuo glavom,okrenuo se napred i upalio auto.
Tisina mi je pruzila uslove za razmisljanje koje mi je trenutno bilo preko potrebno.Shvatila sam da moji 'prijatelji' zapravo nisu oni za koje su se predstavljali. Nisu obicni tinejdzeri,vec hladnokrvne ubice i...spijuni?
Preterujes, rekao mi je glasic u glavi.
Odmahnula sam glavom u nadi da ce mi to pomoci da razbistrim misli.Ovo nije bila dobra ideja.
Nista od ovoga nije bila dobra ideja.
Nije bila dobra ideja sesti u auto sa Dzejmsom niti se pridruziti njegovom drustvu.Trebala sam drzati distancu...i...Nisam trebala pristati na dolazak u Forbs.
Glupaca, rekla sam sebi dok sam osecala suze na svojim obrazima.Usplahireno sam se okrenula ka prozoru u strahu da ce Dzejms to primetiti.
Ishitrenim pokretima ruku sam ih obrisala,ali kasno.
"Elena...Ti to places?" Dzejms se okrenuo ka meni sa zabrinutim izrazom lica.
"Ne." Rekla sam i previse brzo.I usput sam slagala.
Slagati Dzejmsa?
Losa ideja.
"Znam da je sve ovo prilicno nap..." I dalje je imao andjeoski,blagi osmeh na licu kada sam ga prekinula.
"Ne znas ti nista!" Sada sam se i ja okrenula ka njemu.
Prvo sto sam uocila,nakon sto sam se okrenula ka njemu,su bile njegove oci koje su se zasijale da sam se na trenutak pokajala sto sam povisila ton.Ponovo. Nastavila sam nesto tisim glasom. "Ne mozes znati.Ni ti,a ni bilo ko od njih." Odmahnula sam glavom u neverici,osetivsi da su mi obrazi mokri.
Dodjava,sta mi se to desava?
Ponovo sam se susrela sa njegovim,sada vec utesnim pogledom.
Izraz lica mu je omeksao i izgledao je kao da pokusava detetu objasniti prostu stvar.Ovaj put sam odlucila pustiti ga da zavrsi. Parkirao je auto pored puta."Tvoja reakcija na ovo je potpuno ocekivana i...u redu.U pravu si." Zastao je na trenutak i uhvatio je moj pogled.
"Zasto mi ovo sada govoris?" Sumnjivo sam zaskiljila ocekivajuci odgovor.
"Zato sto zelim da znas da si u pravu." Jednostavno je rekao i osetila sam se cudno.Zagrizla sam donju usnu dok sam razmisljala.
Unutrasnji glasic mi je govorio da ne posustajem. Odsecno sam odmahnula glavom i uputila mu ostar pogled."Ne. Ne,ne i ne."
Iskreno?
I nisam znala zasto govorim NE,ali sam se nadala da ce on shvatiti znacenje mojih tesko razumljivih reci.
Odvezala sam pojas i u lice mu viknula jos jedno glasno NE posle cega sam otvorila vrata i izasla.Pre nego sto sam zalupila vrata,cula sam Dzejmsovo zbunjeno mrmljanje.Presavsi par koraka,iza sebe sam zacula zatvaranje vrata i vec za dve sekunde,Dzejms se stvorio pored mene.
Ponekad mi ta njegova visina ide na nerve.Zasto mora biti prokleto visok?
"Ne trudi se." Dlan sam ispruzila u njegovom pravcu.Osetila sam stisak oko zgloba i spustanje moje ruke dole.Prostrelila sam ga pogledom.
"Elena...Udji u auto." Rekao je tiho dok je jos uvek drzao moju ruku.
"Ne!" Istrgla sam ruku iz njegovog stiska."Ostavi me na miru."
"Elena..Molim te...Bar dopusti da te odvezem kuci."
"Bila je greska,tako da-ne,hvala." Nastavila sam koracati napred.
"Molim te." Nadglasa zvuk mojih koraka i njegove reci me nateraju da se okrenem ka njemu."Samo...dopusti.I bez tvog glupiranja,veceras su se odigrale uzasne i stvari opasne po zivot." Kaze i ja se bocnem na rec 'glupiranje'. "Odvescu te kuci,na mesto gde si sigurna,i vise me neces gledati i trpeti.Ni mene,ni ostale."
"Bar ne do sutra." Kazem tiho i izvijem usne u blagi osmeh. Na moje reci se i on nasmesi. "Dobro,idem." Lupila sam nogom od zemlju nastojeci da pokazem koliko sam zapravo protiv toga da budem u istom autu sa njim. "Negodovanje je obostrano,veruj mi." Kaze dok ulazi u auto,a ja sa njim.
"Ne verujem." Rekla sam.Zavezem pojas i okrenem se prema njemu.
"U pravu si." Namesti izraz lica kao da je upravo shvatio ociglednu stvar. "Ipak je u mom slucaju,negodovanje vece."
Zinem u cudu i iznenadim se na ovo.Ne,sokiram se.Upravo me je spustio na zemlju posle dugog vremena. "Pogodak,moram priznati."
Okrene se ka volanu,i upalivsi auto,promrmlja: "Trudim se."
Iako nisam zelela da pokazem da mu je oprosteno za sve lazi koje mi je rekao u lice,nisam mogla ni da se oduprem.Osmesi koje mi je izmamljivao su bili iskreni.
Kada se moja kuca nazirala,nisam se rastuzila sto napustam Dzejmsa. Naprotiv,na neki nacin mi je cak bilo i drago.Nisam ni sama znala zasto.
Zaustavivsi auto na prilazu moje kuce,progovorio je i razbio tisinu."Doci cu po tebe sutra."
Nisam sebi smela priustiti jos jedan ispad pa sam samo tiho rekla:"Nije potrebno.Hvala na..prevozu." Izasla sam iz auta i krenula ka vratima kuce.
U mojoj me je nameri prekinuo Dzejms."Zasto ne?" Pogledala sam ga.Bio je naslonjen na vrata od auta i odmeravao me je.
"Ne treba mi." Rekla sam jednostavno.
"Doci cu." Namigne mi i osmehne se.
"Dzejmse,rekla sam da mi ne treba!" Sada sam vec isfrustirano rekla.
"Odbijam da cujem odbijanje." 'Duhovito' je rekao.
"E pa upravo te odbijam."Dok mi prilazi smireno nastavljam."Kako ne shvatas da mi treba vremena a da me ti pritiskas.Zelim da razmislim o svemu." Slegnem ramenima.
Blagi povetarac mi je mrsio kosu.Prijao mi je taj,pomalo hladnjikav vazduh.Dzejms je prosao rukom kroz kosu.
"Imas dovoljno vremena za razmisljanje,ali ja prosto zelim da budem tu za tebe.Prijatelji smo,zar ne?"
"Posle onoga danas i nisam tako sigurna." Odbrusim mu i pre nego sto zavrsi.
"Prijatelji ne okrecu ledja jedni drugima,pa sada necemo ni mi tebi." Tim je recima pokusao da opravda svoje ponasanje,ali jedino sto je uradio je pokopavanje-pokopao se jos vise.
"Prijatelji?!" Sada vec vicem. "Prijatelji?!" Cinicno se nasmejem toliko glasno da sam sigurna da me je pola komsiluka culo."Vi sebe nazivate prijateljima? Niste nista drugo no lazovi! Lazovi,varalice i..."
Nisam uspela zavrsiti. Brzinom vetra,Dzejms mi se priblizio i zbunio me svojom blizinom.Nisam ni shvatala sta se desava i kako su se odjednom njegove usne nasle na mojima. Opojni miris koji je imao na sebi me je zasenio.Osetila sam njegove ruke na mom struku i poljupce koje je ostavljao na mojim usnama,zbog kojih sam zelela jos.Cudan osecaj sam osetila u svom stomaku. Nisam bila svesna da mu uzvracam poljubac sve dok zapravo i nisam ugledala njegovo predivno lice ispred mog...Cekaj,sta?
Prislonila sam dlanove na njegova prsa i snazno ga odgurnula.Na trenutak mi je bilo krivo sto sam prekinila niz njegovih poljupca...
O Boze!Sta ja to pricam?
"Sta to mislis da radis?" Zadihano sam ga pitala.Jos uvek je stajao nepodosljivo blizu mene,sto mi u ovom trenutku nije odgovaralo.Bila sam zadihana a crvenilo na mom licu me je odavalo.Pre nego sto sam uopste shvatila sta radim, ruka mi nje poletela ka njegovom obrazu i vec u sledecem trenutku,ugledala sam Dzejmsa kome je glava letela u stranu.
"Nemoj- da -si- se- vise- ikada-usudio-to-da-uradis!" Pogledam ga.Uspravio se i sada je i on mene gledao. Iako je i on bio crven u licu,trag mog dlana na njegovom obrazu je bio i te kako vidljiv.Ponos je oblio moje telo kada sam videla svoje delo.
Nadam se da je bolelo.
Ali sam prestala da klicem kada sam cula njegove sledece reci. "Uzvratila si mi poljubac." Kutovi njegovih usana su se sirili u osmeh.
"Ne,nisa..." Prekinula sam samu sebe i glasno vrisnula."Ne vredi razgovarati sa tobom.
"Znas da me zelis." Sapnuo mi je tiho kod uha,ostavljajuci sladak dah na mom obrazu.Najezila sam se zbog cinjenice da nje stajao par milimetara od mene.
"Aaaahh!" Vrisnula sam i besno udarila nogom dok se on i dalje smejao.Bez reci sam uletela u kucu ne zeleci da ga vise slusam.Zatvorivsi vrata,molila sam se da mama i tata nisu kod kuce.Nisam zelela da me vide u ovom izdanju ,prljava,garava,znojava.. pritom i crvena u licu.
Ne dajuci sebi vremena da se predomislim i vratim nazad Dzejmsu,popela sam se uz stepenice i pomahnitalo pocela sa vrsljam po sobi.Nisam znala sta da radim sem da zalim samu sebe.Zgrabila sam ciste stvari i odlucila se za tusiranje.Cinilo mi se da sam dvadeset minuta bespomocno sedela u kadi i razmisljala.Nisam htela da se prisecam poljupca,jer,bilo je pogresno,a prilicno sam sigurna da je i Dzejms to dobro znao.Prisecajuci se njegovog poljupca,istog momenta sam se pokajala sto mu nisam lupila i drugi samar.
Uzvratila si mu,i dok te je ljubio,nije ti smetalo,rekao mi je glasic.
Dosta je bilo,procedila sam kroz zube i shvatila da pricam sama sa sobom.
Divota.
U bade mantilu i peskirom oko glave sam usla u svoju sobu.Neprestano me je secanje vracalo na danasnji dan ali sam ja odbijala da se vracam u te trenutke shvativsi da je bio uzasan...iz vise razloga.
Osusila sam kosu,obukla pidzamu i legla u krevet shvatajuci da mi treba odmor.
Sledeceg jutra,bilo mi je veoma mrsko da idem u skolu. Zapravo,svakog dana mi je bilo mrsko da idem,ali danas,pogotovo.Nisam bila najsigurnija kako bi se trebala ophoditi i ponasati prema svima,pogotovo svinji Dzejmsu. Ozbiljno sam razmisljala da ostanem kod kuce praveci se bolesna,ali sam se ipak naterala otici.
U skoli je vladala prilicno dobra atmosfera,ako uzmemo u obzir da je pre samo 12 sati bas u ovoj skoli vladala pometnja i...pucnjava. Vec danas mi je sve to izgledalo smesno,ni sama ne znajuci razlog. Prvi casovi su prosli dosadno.Svi nastavnici su se ponasali normalno,sto mi je islo na zivce.Jos juce su bili ugrozeni zivoti njihovih ucenika,a sada se ponasaju kao da se nista nije desilo.
Jedva sam docekala veliki odmor,i kada je on napokon stigao,bukvalno sam trceci isla ka trpezariji.
Za stolom sam zatekla sve sem Mejsona i Dzosa.Shvativsi da je Dzejms takodje tu,u poslednjem sam trenutku odlucila zaobici njega i sesti na drugo mesto.Sela sam pored Harija,sto i nije bilo daleko od Dzejmsa,svega jedna stolica,ali bilo mi je dovoljno.Uostalom,nisam htela rizikovati i sesti pored neke od devojaka jer sam na njih bila ljuta, mozda i najvise.
Hari mi je uputio jedan pogled 'stvarno' a ja sam mu se samo osmehnula. Pogledom obgrlivsi sve njih,primetila sam da sam zadobila njihovu paznju,sto mi nije trebalo.
"Hej." Rekla je Iva.
"Hej." Rekla sam tiho i preusmerila pogled ka svom tanjiru,dole.
"Kako si?" U mojoj glumi da sam zainteresovana za sastojke danasnjeg jela me je prekinuo Rouzin glas.
"Bilo je i boljih dana."
"Dobro si spavala?" Dzo je pitala.
Ostavila sam viljusku,glasno je spustivsi na sto. "Okej,skraticu vam muke i reci cu vam odmah da prestanete s tim sto radite."
"Sta mi to radim..." Pocela je Elara a ja sam je prekinula glasnim smehom.
"Apsolutno nista!" Sam rekla sa dozom sarkazma u recima.
"Elena.." Krenuo je tiho Dzejms ali mu nisam dozvolila odgovoriti.
"Ti pogotovo da nisi pisnuo!" Gorko sam ispljunula i rekla tako da samo on shvati o cemu se radi. A po izrazu njegovog lica,uspela sam.
Stolom je za vladala tisina i ja sam zgrabila ranac i napustila trpezariju.
Ostali casovi su, donekle, prosli u miru.Ili koliko je to vec moguce. Brojala sam minute do kraja casa,pa onda do kraja sledeceg sve tako.Zakljucak:Brojanje je naporno.
Dok se zvuk zvona orio skolom,bila sam presrecna.Toliko sam ga zarko iscekivala samo da pobegnem od mojih trenutno nepozeljnih prijatelja. Izasavsi napolje,ostro sam udahnula vazduh.Uzivala sam u povetarcu koji je od juce blago duvao. Krenula sam preko travnjaka velike privatne skole kada sam iza sebe,negde daleko iza sebe,cula dozivanje svog imena.Prvi put se nisam osvrtala,ali vec drugi put kada je neko doslovno vikao moje ime,ne zeleci jos vise paznje,okrenula sam se.Par metara iza mene su stajale Iva,Elara,Rouz i Dzo.
"Ne znam da li sam bila jasna kada sam rekla da ne trosite svoje reci." Prekrstila sam ruke i zauzela stav.Namestila sam izraz lica pokazujuci da mi je dosadno.
"Zelimo da ti se izvinimo..." Pocela je nesigurno Dzo.
"Da cujem i to." Kazem hladno.
"Zapravo,mozda i gresimo povodom toga..." Zbrzala je Elara na sta su ostale devojke u sekundi prekinule streljajuci je strogim pogledima.
"Nemam vremena za ovo." Kazem okrecuci se nazad i pruzivsi korak.Dozivale su me i pokusavale da me nateraju da se vratim,ali nisam imala snage.Ni volje.Ni zelje.Niti bilo cega.
Izasavsi sa poseda svoje skole, zamisljeno sam se uputila ka kuci.Razmisljala sam da li sam prestroga prema devojkama?Da li su zasluzile takvo moje ponasanje?
Pitanja su mi se vrzmala po glavi,ali nisam znala odgovoriti na njih.Kada se veliki crni auto zaustavio na svega dva metra od mene,nisam ni primetila.
Poznati glas me je prenuo iz razmisljanja,kada se zatamnjeni prozor spustio,otkrivsi lice coveku koji me je prepao.
"Dzejmse." Otrovno sam,jedva izustila.
"Nedostajao sam ti?" Zadovodnicki,sarmerski se nasmesio dok sam ga odmeravala. Osmeh mu je prelep...za sta sam sigurna da sam rekla najmanje dvadeset puta.
"Reci mi razlog zasto bi mi nedostajala svinja?" Sada sam mu se i ja pridruzila u smejanju.
Ovo ce biti zanimljivo, pomislila sam.