Oteo mi se jedan glasak vrisak dok sam zateceno gledala u mrtvog coveka koji nam je doslovno pao ispred nogu.Iva je ostala smirena dok sam se ja borila sa sobom da ostanem na nogama.
"Sta se to desava..." Progundjala sam pre nego sto me je zgrabila za ruku i nastavila da trci ,vucuci me za njom.Izvezbano je zaobilazila ljude koji su pomahnitalo pokusavali da se domognu vrata.Gurala se kroz usplahirenu gomilu potpuno smirena.Cak,mislim i da nisam primetila nikakvu iznenadjenost ili zabrinutost kod nje.I to je ono sto me je bockalo.Zasto?Svaki normalan covek bi se uplasio za svoj zivot...Ali ona...Ona je potpuno smireno izgledala.
I nisam imala dosta vremena razmisljajuci o njenim postupcima jer me je vec u sledecem trenutku,povukla za sobom,nakon sto se izgurala kroz vrata.Smetnula sam to s uma i odlucila da cu o tome kasnije razmisljati.Ako prezivim.Dok smo se penjale uz stepenice na kojima su se ljudi gurali pokusavajuci da sidju dole,pitala sam se gde to idemo.Zasto smo isle gore,kada su svi ostali izlazili iz skole,na sigurno i bezbedno?Zasto se zavlaceci u medvedju pecinu kada mozes izaci na sigurno?
Dok sam pokusavala da drzim korak sa njom promrmljala sam zadihano:"Gde idemo?"
"Vodim te na sigurno."Uzvratila mi je mrmljajuci i primetila sam da je disala sasvim normalno.Nijedan jedini uzdah!Da li stvarno imam toliko losu kondiciju?
Kada smo se napokon uspele uz stepenice i dokopale se ravnog tla,zahvalila sam Bogu.Disala sam kao neka ludaca koja je upravo pretrcala maraton.Nastavile smo uz jos jedan sprat (sto je znacilo jos onoliko stepenica koliko smo malo pre ovoga presle) i kada smo stigle,Iva je bila primorana da me vuce jer ja nisam bila u stanju da setam.Ubrzala je korak sve dok nismo stigle do neke ucionice.
"Udji ovde." Rekla mi je sa jedva primetnim uzdahom.Nisam se obazirala na to jer sam razmatala reci koje mi je upravo uputila.
"Zasto?Sta je tu?" Izgledala sam zbunjeno i iskreno,nije mi se ostalo bas u ucionici na jezivom poslednjem spratu u skoli u kojoj trenutno traje pucnjava i ostala jeziva desavanja.
"Samo,udji." Rekla je isfrustirano kao da objasnjava malom detetu da ga niko nece pojesti.Blago me gurnuvsi,usla sam u ucionicu.
U ucionici je vladao mrak.Osvrtala sam se pokusavajuci da razaznam da li se i sa kim jos nalazim u ucionici.Nazirala sam par figura,otprilike desetak osoba koje su stajale rasporedjene po ucionici.Osecala sam ponovno blago guranje na ledjima da pruzim korak napred.
Nervozno sam prebacivala tezinu sa jedno na drugo stopalo,ne znajuci sta da radim.Svi su se okrenuli prema meni i jedva sam im videla lica.Nikoga od njih nisam poznavala.
"Budi tu." Pokazala mi je prstom Iva i odsetala na drugi kraj ucionice.Pridruzila se nepoznatim figurama kojima sam tek par sekundi kasnije videla lice.Bili su to Mejson,Hari,Dzos i Karter.Prvo su se par sekundi dosaptavali,sto je meni vise licilo na svadjanje,sve dok ih Hari nije prekinuo i izgovorio nesto poput:"Moramo da krenemo!"
Pitanje,glasi:"Gde?"
Ali,postoji i mogucnost da nisam dobro cula.Sekund kasnije sam shvatila da sam zapravo dobro cula-uzurbano su se okrenuli ka ormarima i policama na kojima su stajali predmeti....za koje sam shvatila da su pistolji.
Punili su ih i svako od njih je uzimao jos municije i trpao u dzepove.OMG!Sta se desava ovde?
Razmenili su jos par reci i onda krenuli ka vratima.Pokusavala sam da nadglasam buku koja je dopirala iz prizemlja,iako smo se mi nalazili dva sprata vise."Sta se to desava?I sta,dodjavola,radite to?"
Okrenuli su se ka meni.Primetila sam da su se predomisljali da li da mi odgovore sto na kraju i jeste Mejson."Samo...ostani tu.Sve ce biti u redu."Ostali su klimnuli glavom i uhvatila sam Ivu kako mi namiguje.
"Budi tu." Nasmesila mi se. "Vracamo se po tebe."
Izasli su iz prostorije ostavivsi mene zabezeknutu.
O moj Boze.Da li sam...
Tinejdzeri...Pistolji...
Odmahnula sam glavom u neverici.Dok su mi se oci punile suzama,sve mi se nakupilo.Sve mi je tada bilo jasno.Kristalno jasno.Sve sto se ikada dogodilo,imalo je sada smisla.Dzejmsove povrede odlasci sa casova,okupljanja u kasnim satima...
Sve.Zblenuto sam gledala u pod dok su mi se suze slivale niz obraze.Pokusavala sam da budem neprimetna da ostali ne bi shvatili da placem,ali me,zapravo,nije bilo briga.Sve sto sam do sada mislila da znam o svojim prijateljima je palo u vodu.Cak sam se i na trenutak zapitala da li ih mogu nazvati prijateljima.Dok su mi se secanja slagala u glavi poput slagalice,plakala sam.Tiho i zavucena u cosak.Skliznuvsi niz zid,prekrila sam lice rukama postavljajuci pitanja sebi.
Zasto se ovo dogadja?
Ko su zapravo moji "prijatelji"?
U sta sam se to uvalila?
I sta je,dodjavola,razlog pucnjavi u srednjoj privatnoj skoli?
Nemocno sam se sklupcala,obgrlivsi kolena.U tom trenutku sam se u jedno zaklela.
Ima da saznam sta se dogadja,ne zvala se ja Elena Braun.
Rouz's POV
Kroz mrak i natprirodnu tisinu (koju je kvarilo tek pokoji sum) sam pokusavala da vidim bilo kakvo kretanje.Bilo sta.Uperenog pistolja napred ,bila sam spremna za napad.Bubica u uhu nije odavala nista,sto mi je trenutno i bilo potrebno.Dzejms,Aurora,Elara i Dzo su u ostalim prostorijama skole koja je sada vec bila prazna.Svi ucenici su poslati kuci kao i vecina gostiju,dok su nastavnici i polaznici Organizacije ostali da tragaju.Pazljivo sam se kretala pazeci na sta stajem.Bilo kakav zvuk bi me odao,te sam nastojala biti necujna.Kretala sam se iz ucionicu u ucionicu,po hodnicima...Nista.Nikoga iz Organizacije nisam srela sto je i bila poenta,Svako od nas je imao odredjeni teren i prostor.Kada je bubica u mom uhu napokon zavibrirala i ispustila glas koji je bio Dzosov,stresla sam se.Nisam ih ocekivala ovako brzo.Promrljmao je da stizu i pridruzuju nam se i ubrzo potom zavrsio,ostavivsi ponovnu tisinu.U meni je vladalo neko cudno osecanje,nesto nalik na iscekivanje...Prizeljkivanje akcije.
Izasla sam iz ucionice i uputila se ka hodniku gde je dogovoreno mesto nalazenja.Usput nikoga nisam srela.Kada sam stigla,tamo su vec bili Elara,Aurora i Dzejms.Kao i Dzo.Pogledom smo se pozdravili i u tisini smo iscekivali ostatak ekipe.Ubrzo su nam se i oni pridruzili.
"Nista?" Hari nas je pogledao.I bilo mi je krivo sto je odgovor glasio ne.
Odmahnula sam glavom."Moraju biti tu negde." Rekla je Dzo.
"Znamo da je Rajan uhvacen...Zasto bi se vracali u skolu?" Karter nas je pogledao.
"Da naprave masakr?" Predlozio je Mejson. "Zna se da ce na ples doci dosta ljudi..."
"Da,ali je Rajan uhvacen." Jednostavno je rekao Dzos."Da nisu pomislili da je tu,Zatocen,u skoli?"
"Moguce.Ali nedovoljno uverljivo." Rekla je Elara."Nastavnici su javili da nakon sto su ucenici izasli..."
"Vrata zvanicno zakljucana.Tako da moraju biti tu negde." Nastavila je Iva.
"Ili i ne moraju." Slegnula sam ramenima."Svaka ucionica ima bar deset prozora.A u skoli ima..."
Prekinuo me je Dzejms."Bezbroj ucionica,sto znaci-bezbroj prozora."Namrstio se."Nastavnici pretrazuju okolinu dok ostali pretrazuju Forbs."
"Moguce je da su se,nakon pucnjave,uvukli medju ucenike i izasli zajedno sa njima?Tako bi bili neprimetni."
Svi smo klimnuli glavom.
"Pretrazimo jos jednom skolu." Rekao je Dzos na sta smo se slozili i podelili u manje grupice.Krenuli smo i jos jednom pretrazili skolu.Ceo prvi sprat,potom i drugi.
Nista.
Sve sto smo nasli bile su porusene stvari i zalutale cipele koje su ljudi izgubili tokom bega.Kada smo se pomirili sa sudbinom i shvatili da smo nista drugo no nasamareni,bilo je kasni.Vec je proslo par sati kada smo bili 100% uvereni da u skoli nisu ljudi koji su pucali i izvrsili masakr.Nastavnici su se vratili iz potrage i sve sto je nama preostalo je da priznamo da smo izgubili jedinu sansu da uhvatimo te ljude.Skola je bila ponovo otkljucana i dostupna policiji koja je preuzela slucaj.Mi smo se vratili po ucenike koje smo ostavili u ucionicama na poslednjom spratu.
Elena's POV
I dalje sam sedela u cosku,naslonjena na zid,kada su se vratili.Ustala sam i nesigurnim korakom krenula ka njima.Ostali ucenici koji su se nalazili tu sa mnom su takodje bili zbunjeni.Svi su usli i zabrinuto nas obrglili pogledom.Svih desetoro nas je gledalo kao da imaju svasta objasniti.Sto,doduse,i imaju.
Prekrstivsi ruke na grudima,zauzela sam ljutit stav dajuci im do znanja da ovo nece biti nimalo lako.Kada sam pocela,razbila sam tu napetu atmosferu koja se osecala u vazduhu,ucinivsi je jos vecom.
"Sta se to desilo?" Rekla sam skoro tihim glasom.Dzos i Mejson su ispratili ostale ucenike.I Rouz je krenula sa njima,ostavivsi mene,Auroru,Dzejmsa,Elaru,Kartera,Harija,Ivu i Dzo same.
Kada su izasli,ovi su se zgledali.Nisu znali sta odgovoriti.Nisam ni ja znala sta ocekivati.Spijuni?FBI agenti?CIA? NCIS? ATF?Ko?
"Mozemo ti obja..."Pocela je mirno Iva,ali sam je ljutito prekinula.Nisam ni razmisljala sta cu reci,prosto sam izbacila to iz sebe.Nisam ni shvatala da sam povisila ton.
"Recite mi sta se to desava!"
U maloj grupici sam gledala u Dzejmsa.Izgledao je kao i svi ostali-zabrinut.Mrstio se dok mi je upucivao blagi,smirujuci pogled.
"Ovo je..." Aurora je krenula reci,ali se zaustavila.Bilo mi je dosta ove igre.
"Sta?" Viknula sam ponovo.
"Vidi..." Dzo je oblizala usne,zastajkujuci. "Objasnicu ti.Samo...Smiri se.Potrebno nam je da se smiris.U redu?"
Nemocno sam klimnula.Nastavila je:"Mi...Mi,takoreci radimo za Tajnu Organizaciju.Nesto smo slicno tajnim agentima."Nasmesila se na sopstvene reci,iako je to bio laziran smeh. "Pomazemo u slucajevima poput ovih.Radimo za ovaj grad.Mi smo ti,pa...Obuceni za ovakve stvari."
Reci koje sam upravo cula su me pogodile,ali ne i iznenadile.Pa,ne mnogo.
"Mislis...Obuceni za pucnjave?" Izlanula sam se i tek tada shvatila kakvo sam pitanje lupila.Da je situacija malo manje ozbiljna,lupila bih se i izgrdila sebe.
"Pucnjave,da.Bitke,rukovodjenje oruzjem.Samoodbrana.Sve sto je potrebno znati u situacijama opasnim po zivot."
"Vi ste...sve ovo...vreme...u toj Organizaciji?" Jedva sam izgovorila te reci.
Dzo mi se tuzno osmehnula."Da."
Dzejms' POV
Cuvsi Dzoine reci,iznervirao sam se.Elena nije trebala znati za ovo.Ne sada.Mozda da,za neko vreme,ali sada...Nikako. Nije bila psihicki pripremljenja za takvo nesto.Da saznas da su tvoji prijatelji...zapravo hladnokrvni ljudi koji su u mogucnosti da ubijaju u tinejdzerskim godinama?
Ne.Nije bilo pravo vreme.Tiho sam opsovao sebi u bradu kada je Dzo zavrsila.
Prokletsvo!
Sve ovo vreme smo pokusavali da je zastitimo upravo od ovoga,a ona tek tako baca sav nas rad u vodu...
Prekinula je moje razmisljanje."Zasto mi niste ranije rekli?"
"Sta da ti kazemo?" Progurala se Elara kroz grupicu,dosavsi ispred Elene."Da smo obuceni da se ubijamo,bijemo i tucemo?"
Videlo se da Elena nije znala sta odgovoriti na to.Elara je,kao i uvek nastavila.
"Kako bi to prihvatila?Ne bi sigurno trcala takvim prijateljima u zagrljaj."
"Ali..." Pocela je Elena,no,Elara ju je prekinula.
"Nema ali! Ne shvatas da smo sve ovo vreme pokusavali da te drzimo podalje od ovoga?Bas iz tog razloga."
"Shvatam." Prosaputala je Elena tiho i odjednom sam osecao tugu zbog nje.
"Dosta." Glasno sam izgovorio."Elara,dosta je." Prostrelio sam je pogledom dok je i ona mene streljala.
"Svejedno sam zavrsila." Slegnula je ramenima i izasla napolje u pratnji Kartera,koji mi je,pre nego sto je izasao,uputio tuzan pogled.
"Odvescu te kuci."
"Ne.Nema potrebe." Odmahnula je glavom i krenula ka vratima.Uhvatio sam je za podlakticu i okrenuvsi je ka sebi,pogledao sam je.
"Dozvoli mi."
Nemocna da odgovori,klimnula je glavom.
Krisom ostavljajuci pistolj dok ona ne gleda,izasao sam sa njom napolje,pozdravivsi se sa ostalima.Iz skole smo izlazili u tisini,bas kao i na parkingu.U okolini skole se nista nije culo.Tisina je vladala i bilo je potpuno tiho.Stigavsi do svog auta,otkljucao sam ga i usli smo unutra.Videlo se da je bila povredjena,sto sam i razumeo. Saosecao sam se sa njom.
"Izvini sto nisam bio pored tebe...Kada se sve...to odigralo." Sam jedva izgovorio.