Trenutak cutnje je prosao kao i neprijatna atmosfera koja je zaposela nas sto.Sada ju je zamenjivalo uobicajeno caskanje uz pomoc kog su svi zaboravili na prethodnih par minuta.U medjuvremenu,za stolom nam se pridruzio ostatak ekipe.
Dzos je,cim je seo na svoju stolicu,privukao nasu paznju rekavsi da ima vesti u vezi bala.Iako je zamor iza nas,u trpezariji jos uvek vladao,prica za nasim stolom je utihnula i svi zainteresovani pogledi su bili uprti u Dzosa.
"Pa?"Mejson ga je pogledao iscekujuci novosti.
Dzos mu se nasmesio a potom preusmerio pogled na nas,sve nas pojedinacno pogledavsi."Nastavnik Smit je upravo objavio tacan datum bala."
"Kada je?"Elara je povikala nestrpljivo.
Izleteo mi je jedan osmeh.Kakva je,odmahnula sam glavom smeljujeci se njenom ponasanju.Dzejms mi se pridruzio dok nas je Elara streljala pogledima sa druge strane stola.Momentalno smo prestali da se smejemo ali vec nakon dve sekunde,ponovo prasnuli u smeh.
Dzos je nastavio sa pricom,ignorisuci nas nekontrolisani smeh."Ples je sledece nedelje,tj za cetiri dana."
Divota.
Usledili su glasni uzdasi a ubrzo zatim i smeh.Uzbudjenost se mogla osetiti u vazduhu.
Rouz je srecno skakutala na stolici da sam na trenutak pomislila da ce pasti sa nje.Iva je imala sirok osmeh na licu.Uocila sam da ispod oka krisom gleda Harija,koji je gledao negde sa strane.
Dzo se primakla i prosaputala nesto Rouz na sta je ona odmahnula glavom."Nije me pozvao."Rekla je tiho.
Iako sam bila tuzna zbog toga sto je decko koji joj se svidja nije pozvao,nastojala sam da odrzim ohrabrujuc pogled.
"Sigurno ce te pozvati." Namignula sam joj i prislonila ruku na rame.
"Nadam se."Rekla je i ispustila tih uzdah koji sam samo ja cula.
"Hoce."Munula sam je laktom i pokazala glavom ka Mejsonu koji je zmisljeno gledao u nas.Kada je primetio nase poglede,brzo je okrenuo glavu i ubacio se u razgovor koji su vodili Dzos i Karter.
Nasmesila sam se primetivsi da se Rouzino raspolozenje istog trenutka popravilo.Paznju mi je privukao razgovor koji se vodio odmah do mene,izmedju Dzejmsa i Elare.Tada sam se setila da bliskost izmedju ovih blizanaca nikada nisam videla,sem kada je Dzejms izasao iz bolnice.
Jedno ime mi je privuklo paznju,koje sam slucajno cula.Elara ga je izgovorila.
"Da,Rajan je bio ovde.U skoli." Pokusavala je pricati tiho ali sam je ja uspela cuti jer sam sedela pored Dzejmsa
Spustila sam pogled nazad ka svom tanjiru i probirivala hranu gurajuci je sa jednog na drugi kraj tanjira.
Dzejms je povisio ton,ali nedovoljno glasno da ga ostali cuju."Sta?!"Tiho je nastavio:"Mislis...Ovde?U skoli?"
"Da.Upravo sam to rekla."Elara je prevrnula ocima."Ne slusas me."
"Izvini.Samo cinjenica da se usudio da dodje u skolu...Znas li razlog?"
Po Elarinom glasu se moglo zakljuciti da je nervozna zbog objasnjavanja svom bratu."Dzejmse,samo sam ga videla u prolazu.Nije kao da sam mu prisla i javila se."
Podigla sam pogled i videla Dzejmsovu reakciju.Namrstio se cuvsi sestrine reci.Dok je rukom prelazio kroz svoju kosu,razmisljao je.Usplahireno sam spustila nazad pogled uplasivsi se da ce shvatiti da sam nacula deo razgovora.Ili prisluskivala deo razgovora.I pre sam znala da se nesto cudno desava sa njima ali nikada nisam dobila objasnjenje.
Zvono se oglasilo trpezarijom i sada je zamor razgovora bio zamenjen skripom stolica.
Ustala sam sa stolice i pogledavsi Dzejmsa,shvatila sam da nisam pitala za Rajana.Nije mi bilo jasno zasto bi njega zvao u tako kriticnom trenutku...Odlucila sam da bi bilo najpametnije da odem i pitam ga.
Dzejms se okrenuo prema meni i ja sam pozurila ka njemu.
"Hej."Prisla sam mu.
"Hej."Nabacio je smesak na lice.
Bilo mi je cudno kako mozemo lako i bez problema voditi razgovor.A s obzirom na okolnosti,nismo pricali svega par minuta.Dugo,zar ne?
Nasmejala sam se sama sebi."Htela sam te nesto pitati." Rekla sam odjednom osecajuci neprijatnost.
On je,naprotiv,bio opusten kao i uvek."Naravno.Reci."
Ucenici su izlazili u zurbi ostavljajuci praznu trpezariju u kojoj je,pored nas,bilo jos par ucenika.
"Mozda sam umislila,ili nesto,ali..." Nesigurno sam zastala,trazeci prave reci."Nakon upada u mojoj kuci,ucinilo mi se da si razgovarao...Sa Rajanom?"
Pitanje koje sam mu postavila ga je zateklo.Stavio je ruke u dzepove i nervozno se klatio. "Ne,nis..."
Prekinulo ga je dozivanje njegovog imena.
"Dzejmse."
Oboje smo se okrenuli i ugledali Auroru.Stajala je na vratima trpezarije sumnjivo nas gledajuci.
"Izvinite.Prekidam li nesto?"Ispljunula je te reci uputivsi mi jedan preteci pogled.
"Ne."Preduhitrila sam Dzejmsa i odgovorila brzo.
"Samo smo razgovarali."Dodao je Dzejms.Tesko sam progutala pokusavajuci da prikrijem uznemirenost koju sam osecala u tim trenucima.
"Mozemo li razgovarati?"
"Smeta li ti?"Dzejms me je pogledao.Bilo mi je cudno sto trazi moju dozvolu,te sam mu brzo odgovorila.
"Ne,naravno da...ne"Rekla sam uputivsi mu osmeh."Ostavicu vas." Vratila sam se do naseg stola i uzela torbu sa knjigama.Krenula sam ka vratima trpezarije kada sam cula svoje ime iza sebe.
"Elena."Dzejms me je pozvao i okrenula sam se.Iskreno sam se pribojavalada necu biti crvena u licu od posramljenosti koju sam trenutno osecala.
Znala sam da mi je izraz lica bio bezizrazajan ali se nisam se trudila sa prekrijem nezadovoljstvo toga sto ostavljam Auroru sa Dzejmsom.
"Cekam te na parkingu posle sesmog casa."Nasmesio se a potom namignuo."Nemoj da kasnis."
Pocela sam ubrzano da disem dok sam osecala kako oboje gledaju u mene,iscekivajuci moju reakciju.Nasmesila sam mu se i rekla:"Necu kasniti."
Okrenula sam se ka vratima i isetala napolje.Shvatila sam da imam jos minut do pocetka casa.Gurala sam se bezuspesno pokusavajuci da ne zakasnim.Kada sam napokon stigla,na svu srecu,nastavnik nije bio jos uvek u ucionici.Usla sam i smestila se u poslednju klupu.Pogledom sam potrazila bilo koga od devojaka ali nisam mogla nikoga videti.
Uvek zajedno nestaju.
Cinjenica da cu sama provesti cas bez ikoga koga poznajem me je plasila.Ali...Nisam zelela da ponovo psihicki odlutam dalje sa casa pa mi je to sto nisu bili tu islo u prilog.Nastavnik je usao i nastava je pocela bez njih.Kao sto sam se od nedavno trudila,pazila sam na nastavu vredno piskarajuci sve sto izgovori.Radili smo novu lekciju i znala sam da im nije bilo pametno sto su propustili ovaj cas,lekcija je bila prilicno teska.Negde u toku casa,druge polovine casa,neko je pokucao na vrata.Nastavnik je odlozio kredu i podigao pogled ka vratima.
"Da!"Ostar glas se prostirao ucionicom.Vrata su se otvorila i u ucionicu su usle devojke zajedno sa Dzejmsom.Primetila sam da Aurora nije bila sa njima,sto me je zacudilo.Uz kratko izvinjenje koje je Dzejms urucio nastavniku,smestili su se na svoja mesta.Po stoti put sam se zapitala zasto i sta su uradili da imaju takve privilegije.
Da sam ja na njihovom mestu,ne bih bila pustena na cas,kao ni istatak ovog odeljenja.Ali oni se,iz meni nepoznatog razloga,razlikuju od nas.Nastava se nastavila i ja sam jedva docekala kraj.
Preostali casovi su protekli manje-vise isto.Posle sedmog casa,bila sam u nedoumici.Nisam znala da li da poslusam Dzejmsa i sacekam ga ispred ili ne.Ili se salio?
Stajala sam u punom hodniku razmisljajuci da li da krenem ka parkingu,Dzejmsu ili u suprotnom pravcu.
Bilo bi suludo ici sa njim posle svega.Mozda su Aurora i on napokon razresili sve nedoumice i ponovo su zajedno a ja odem i izblamiram se.Ne,to mi sigurno ne treba.
Okrenula sam se u suprotnom pravcu i krenula na izlazu skole.Uhvativsi se za kvaku vrata,cula sam glas iza sebe.
"Pokusavas da mi pobegnes?"
Dzejms je stajao iza mene sa prekstenim rukama na grudima."Ne."
Skiljeci me je pogledao.
"Da.Ne."A onda sam brzo dodala:"Mozda."
Nasmesila sam se i on mi se pridruzio."Auto je u onom pravcu."Pokazao je rukom nazad na parking.
Krenuli smo zajedno nazad. "Zar ti nisam rekao da me cekas na parkingu?"
Nasmejala sam se."Jesi."
"Zasto onda nisi?"Poklopio mi je.
"Zato sto..."Shvatila sam da ne znam zasto.Imala sam par teorija ali ni za jednu nisam bila sigurna tako da...Nisam imala razlog."Ne znam."
Stigli smo do auta i smestili se u njega.Sada sam se osecala vec prijatnije nego proslog puta.
Autom se prostirala ugodna,opustajuca muzika."Slusas pop muziku?"Skrenuo je pogled s puta i pogledao me.
"Da.Omiljena muzika"Rekla sam nabacivsi akcenat na reci kao da je ocigledno.
"I meni."Rekao je nasmejavsi se.
"Znas ovu pesmu?"Pitao me je pojacavsi muziku.
"Da."Ponovo,ocigledna stvar.
"Pevaj."Rekao je i nasmejao se.
"Molim?"Nasmejala sam se."Ne."
"Pevaj mi."
"Neee.Ne znam da pevam."
"Kladim se da znas."Rekao je prosto.
"Ne,ne znam."
Primetila sam da smo stigli i usli u moju ulicu.
"Idemo kod mene."Rekao je tiho.
"Zasto?"
"Moram nesto da pokupim."
"Ja ti ne trebam za to.Izlazim ovde."Pokazala sam ka svojoj kuci,ali on je nastavio dalje ne slusajuci me."Stani!"
Nasmejao se i zaustavio auto ispred svoje kuce."Hajde."
"Ne zelim da idem."Izasao je dok sam ja ostala da sedim u autu.Pre nego sto je zatvorio vrata,pogledao me je i rekao:"Ja sam isao kod tebe."
Pa,to je bila istina.Nisam bila fer.Uzdahnula sam glasno (glasno da bi me on cuo) i izasla iz auta sa njim.Poceo je da se smeje.
"Nije smesno."Rekla sam namrstivsi se.
"Da,jeste."Uzeo je kljuceve i otvorio vrata.Usao je i ja za njim.Zatvorio je vrata za mnom pokazujuci mi rukom da udjem.
Nesigurno sam usla i sacekala njega sa strane.U trenutku kada je zatvorio vrata,glas koji je dopirao, verovatno iz kuhinje, se javio.
"Dzejmse,stigao si?"
Sledila sam se.Prostrelila sam ga pogledom.
Ovo ce biti lose.
"Da,mama.Dodji,zelim da upoznas nekoga."Viknuo je.Streljala sam ga pogledom ne znajuci sta da mu uradim a da mu bude dovoljna kazna.Nije mi nista padalo na pamet pa sam ga samo munula laktom u rebra.
"Platices mi."Procedila sam kroz zube na sta se on nasmejao.
"Hocu,kako da ne."Nasmejao se i u tom trenutku ugledala sam osobu kako izlazi iz kuhinje.
Njegova mama.
Bila je to prelepa crnokosa zena,cetrdesetih godina.Njena crna,sjajna kosa joj je bila upletena u dugacku pletenicu koja joj se spustala niz ledja.Na sebi je nosila crvenu haljinu.Kada sam je ugledala,doslo mi je da zinem u cudu,sto bih i uradila da nije u pitanju Dzejmsova mama.
Kada me je primetila kako stojim pored Dzejmsa,siroko se osmehnula pokazavsi prelepe bele zube.
Bar sam saznala na koga Dzejms ima osmeh.
"Dobar dan."Izgovorila je pevusecim glasom.
Pogubila sam se u sebi proklinjuci Dzejmsa."Dobar dan."Uctivo sam zvucala,sto je iznenadilo cak i mene.
"Dzejmse,neces mi predstaviti ovu mladu lepu damu?"Ljubazno ga je pogledala.
Dzejms se okrenuo prema meni svecano izgovarajuci reci zbog kojih sam pozelela da nestanem sa lica Zemlje."Da,mama...Ovo je Elena."Mislila sam da je zavrsio,ali sam se prevarila.Uzasno prevarila.Nastavio je."Elena je moja devojka."
Sledila sam se cuvsi njegove reci.U meni su se komesala razna osecanja,uglavnom bes.Streljala sam ga pogledom sve dok nisam primetila da me njegva majka gleda.
"Drago mi je upoznati te,Elena." Nasmesila se ponovo pokazujuci izvanredan osmeh."Ja sam Dzejmsova mama,Esli."Pruzila mi je ruku.
Na silu sam se nasmesila i dalje glumeci uctivost."Drago mi je."Pruzila sam je ruku i rukovale smo se.Njen blistavi osmeh je jos uvek imala na licu.Bila je tako graciozna.
"Zasto ne bi posluzio Elenu,Dzejmse?"Pogledala ga je smeseci se.
"Naravno."Nasmesio se.
"Vracam se za koji tren.Izvini me draga."Prislonila mi je ruku na podlakticu i otisla.
Streljala sam Dzejmsa pogledom.Smesio se mom izrazu lica dok sam ga je odmeravala."Sta je tebi?"
"Zasto?"Pravio se glup.
"Rekao si majci da smo zajedno.Zasto?"
"To je bila samo sala."Nasmesio se.
"Objasni to njoj.Tako ljubazna i prijatna zena a ti je tako lazes."
"Opusteno,Elena."Nasmesio se ponovo.
"Ne radi to vise."
"Necu.Obecavam."Namignuo mi je.
"U redu."Nasmesila sam se preteci mu."Ali te upozoravam.Jos jednom to ur..."
"Dosta sa tim.Izvini."Nasmesio se i privukao me u zagrljaj.
"Upozorila sam te." Njegov miris sam mogla da osetim.Na par sekundi sam bila ocarana ali kasnije sam dosla sebi.Zagrljaj je prekinut i ja sam se odaljila da ga pogledam.
"Trebala bih da krenem."
"Ostani."Pogledao me je tuzno.
"Ne.Moram ici."Namestila sam torbu i otvorila vrata.
"Pozdrav?"Nasmesio se pogledavsi me.Rasirio je ruke docekavsi me u jos jedan zagrljaj.Zagrlila sam ga i on me je zavrteo podigavsi me.
"Dosta."Pocela sam da se smejem."Pascu!"
"Neces.Drzim te."Nasmesio se i spustio me dole.Otisnuo mi je poljubac u obraz i napokon me pustio.
"Vidimo se."Mahnula sam.Nasmejala sam mu se i otvorila vrata.
"Vidimo se."Mahnuo mi je i nasmejao mi se.Pre nego sto sam zatvorila vrata,cula sam njegove reci:"Cekam te ujutru ispred kuce!Nemoj da kasnis!"
"Necu."Nasmejala sam se i uputila svojoj kuci.