Promeskoljila sam se na udobnom krevetu usput osetivsi ostar bol u predelu slepoocnice.Umorno sam otvorila teske kapke osmotrivsi prostoriju u kojoj sam odmarala.
Sta se desilo?
Gde sam to ja?
su bila jedna od pitanja na koje nisam imala odgovor.Bar trenutno.
Ne secam se da sam otisla na spavanje.
Namrstila sam se i dalje pokusavajuci da pronadjem bilo sta sto bi mi reklo gde se nalazim.Prikaz prostorije mi je bi mutan,jos uvek necist.Rukama sam protrljala oci i tek tada mi je vid bio cistiji.Pridigla sam se na laktove i shvatila da sam u svojoj sobi.U tom trenutku sam primetila osobu koja sedi na ivici mog kreveta.U sobi je bilo mracno i sve sto sam mogla da vidim je da je neko bio pored mene,sedeo na drugom kraju kreveta.Mrak je bio verovatno zato sto su bile navučene zavese preko prozora,jedinog izvora svetlosti u mojoj sobi.Osoba se ustala i prisla prozoru,sa kog je sklonila zavese pustivsi sunceve zrake unutar sobe.Okrenula se ka meni i shvatila sam da je to Dzejms.Iako se siroko smesio,primetila sam malu dozu tuge u njegovim ocima.
Tek sada sam se setila svega sto se prethodno desilo iako i nisam bila sigurna kada se to zapravo dogodilo.Ustala sam se i sela pogledavsi ga.
"To si ti."Rekla sam ne krijuci da mi je drago zbog toga.Na licu mi se pojavio olaksavajuci smesak,koji se sirio mojim licem.Nisam bila sigurna da li je to zbog cinjenice da je Dzejms ovde,sa mnom ili prosto nisam zelela bilo koga drugog u ovom trenutku.
"Da."Potom je usledio sirok osmeh upucen meni."Zao mi je ako si ocekivala nekoga drugog."
Presavsi rukom kroz kosu,nasmesila sam se spustivsi pogled ka tankom pokrivacu kojim sam bila pokrivena."Ne.U redu je ovako."
Cuvši moje reci,nasmejao se mada nista nije rekao.Posmatrala sam ga par sekundi,kada je napokon prestao da se smesi.Uozbiljio se i tuzno me pogledao."Dobro si?"
"Da."
"Tvoji roditelji su dole.Policija je bila,bas kao i hitna pomoć...Bilo ti je lose i pozvao sam je."
Blago sam se nasmesila."Hvala ti."Ustala sam iz kreveta nesigurno oslonivsi se na noge."I ne mislim samo na ono sto se desilo danas.Za sve."
Prisao mi je,uhvativsi me za ruke."Nema na cemu.I bolje bi bilo da sednes."
"Ne,u redu je."Rekla sam i podigla ruke ka njemu braneci se.Odmahnula sam glavom tako jako da mi se na trenutak zavrtelo.Osetila sam snaznu ruku oko mog struka i jednu koja me je pridrzavala za ruku.Polegavsi me nazad na krevet,uocila sam da je zabrinutost vladala Džejmsovim licem.
"Hvala.Ponovo."
"Ne zahvaljuj se."Pogledao me je razmisljajuci."Mislim da bi bilo najbolje da pozovem tvoje roditelje."
Otvorila sam usta da bih se usprotivila,ali zapravo nisam odgovorila jer sam znala da je u pravu.Zatvorila sam usta,klimnuvsi glavom.Prekrio me je pokrivacem i bacivsi poslednji pogled na mene (verovatno kao da se nada da će me zateci tu gde jesam,u krevetu i kada se vrati) izasao je iz sobe.Cula sam mu korake koji su nakon nekog vremena utihnuli.Ocekivala sam ga,da se vrati,jer na neki cudan nacin mi je bio potreban.Posle par minuta tisine,ponovo sam cula korake.Priblizavali su se sve dok u sobu nije usla mama zajedno sa tatom u drustvu.
"Hej."Rekao je tata nakrivivsi glavu.Tuzno me je gledao.
"Hej",odgovorila sam mu nasmejavsi se.
Mama je sela na ivicu kreveta pored mene i poljubila me u ruku.Stavila je ruku na moje celo."Kako si,duso?"
"Dobro sam,mama."Na silu sam se nasmesila ne zeleci da nastavljam tok razgovora.Znam sta je sledilo."Gde je Dzejms?"Odlucila sam da pokusam da promenim temu.
Tata je bio taj koji je odgovorio."Dzejms je otisao.Rekao je da ima nekog posla da zavrsi."
Slagao me je.Ili sam bar ja pogresno razumela da ce se vratiti.Razalostila sam se kada sam cula da je otisao ali sam uspevala da ostanem ravnodusna na te reci,jer poslednje sto mi treba sada je da roditelji ponovo pomisle da smo zajedno.
"Dobar decko."Mama se zagledala u tacku na zidu,negde iznad moje glave.
"Da,jeste."Tata je potvrdio mamine reci zamisljeno.
"Mama.Tata."Pogledala sam ih ozbiljno."Uhvatili su provalnika?"
Na trenutak su se zgledali,posle cega mi je tata odgovorio."Ne,nazalost."
"Mislis...Ne znaju ko je to ucinio?"
"Ne znaju."Sada je mama odgovorila.Primetila sam da je vidno potresena zbog provale.
"Ovo se desava vec drugi put.Sta zele vise od nas?"Glas mi je popustio i nastavila sam promuklim glasom.Oci su mi su se napunile suzama.Tata je prisao i potapsao me po ramenu.
"Duso.Ne uzrujavaj se."Obujmio mi je obraze rukama poljubivsi me u celo."Jedino zbog cega mi je zao je sto si ti bila prisutna u toku obe provale."
Mama je klimnula glavom potvrdivsi njegove reci.
"Ne brinite se.Ja...Sam dobro." Oboje sam ih pogledala u nadi da ce primetiti da govorim istinu."Samo,mislim da me je sve ovo,prosto potreslo."
"Ohh."Mama je tiho prozborila posle cega je briznula u plac.U tom trenutku su mi kroz glavu prolazile svakakve misli.Skocila sam joj u zagrljaj,potpuno zanemarivsi pulsirajuci bol u glavi.Jako sam je zagrlila i nisam zelela da je pustim.To je moja mama.Pogledala sam tatu i njega privukla u zagrljaj.Pustila sam suzu pozelevsi da ih ne napustam vise.
Narednog dana,sam se probudila i pre nego što se alarm oglasio.Ustala sam i odlučila da bi mi jedan topli tus prijao.Primetila sam da je bol i dalje bila prisutna,samo nesrazmerno u odnosu na jucerasnju.Istusirala sam se,umila i obavila higijenu i vratila nazad u sobu.Izabrala sam crnu kosulju i crne farmerice i obukla ih.Spustivsi se niz stepenice zatekla sam mamu i tatu kako razgovaraju u dnevnom boravku. Mama me je ugledala a potom se i tata okrenuo prema meni.Sada se nisu trudili da sakriju zabrinjavajuce poglede koje su mi upucivali.
"Dobro jutro."Rekao je tata pomalo nesigurno.
"Jutro."Mahnula sam im a potom nastavila ka kuhinji okrenuvsi im ledja.Iako ih nisam mogla videti,osecala sam njihove poglede na sebi.
Uzela sam vruc caj sa ringle i sipala u svoju solju.
"Elena."Cula sam mamin glas."Dobro si?"
Ostavila sam solju i okrenula se ka njima."Da.Ne trebate da brinete."
"Boli li te nesto?"Kada sam cula tatine reci shvatila sam o cemu se radi.Osecali su izvesnu kolicinu krivice zbog toga sto sam ja bila ta koja se nasla u toku obe pljacke. Koliko me samo vole.
"Ne,kao sto sam rekla,nema potrebe za brigom." Nasmesila sam se iako sam u sebi osudjivala samu sebe sto sam ih upravo slagala. Otpila sam jedan gutljaj vruceg caja i strpavsi sendvic,koji je bio napravljen za mene,u torbu,dotrcala sam do dnevnog boravka i poljubila ih.Shvatala sam da imam dosta vremena,ali sam ipak htela da krenem malo ranije.Istrcala sam iz kuce u zurbi.
Trebalo mi je svega par minuta da stignem do skole.Usla sam unutra i primetila da je guzva veca nego ostalih dana.Zamor je vladao hodnicima,sto je bilo upravo to sto me je iznenadilo. Kretala sam se ka svojoj ucionici dok sam pokusavala da se probijem kroz zivi zid ucenika.Svuda oko mene nalazila su se nepoznata lica.Okrenula sam se (koliko sam uspela a da me ne izguraju) u nadi da cu ugledati bilo koga poznatog.U moru lica koje nisam poznavala,ugledala sam jedno koje jesam.Lice,dobro poznato lice.Ugledala sam Rajana.
U tom trenutku su slike od prethodnog dana pocele da mi se vracaju.Slike koje su se slagale u veliki prikaz jucerasnjih dogadjaja:ja kako stojim sa Dzejmsom na parkingu,ja u njegovom autu,on i ja na prilazu moje kuce,on kako me zaklanja svojim ledjima,prilika u hodniku kako pretura,Dzejms kako uzvikuje jedno ime:Rajan...
U prisecanju svega me je prekinuo dodir koji sam osetila na ramenu.Trgla sam se i poskocila okrenuvsi se prema osobi koja me je prekinula.Kada sam ugledala Rajana,kako stoji ispred mene,imala sam osecaj da ce mi se vilica opruziti do poda.Zblenuto sam ga gledala,ne znajuci sta da kazem,jer sam verovala instiktu.Verovala sam Dzejmsu i osecala sam da je upravo Rajan bio nekako umesan sa upadom u moju kucu.Doslo mi je da zaplacem zbog svega ovog.Kakvo je ovo mesto?Od kada sam se doselila u Forbs,svakakve cudne stvari se desavaju...
Spustila sam pogled smisljajuci izgovor koji bi mi opravdao odlazak.
"Elena."Podigla sam pogled ka Rajanovom nasmejanom licu.
U pocetku sam htela i ja njega da pozdravim,ali sam u poslednjem trenutku batalila ljubaznost."Sta radis ovde?"Drsko sam ga pitala.
Krenuo je da mi odgovori,ali ga je,na moju radost, prekinulo zvono.Nisam sacekala njegov odgovor vec sam bez objasnjenja krenula u pravcu moje ucionice i gurala se kroz guzvu.Osecala sam se kao da sam uradila ispravnu stvar,sto sam i mislila da jesam.Nije me bilo briga da li je dobro protumacio moje reci sve sto sam zelela je da se dokopam unutrasnjosti i sigurnosti svoje ucionice.
I prvi i drugi cas su protekli u miru.Pomno sam pratila nastavu ne usudjujuci se da odlutam posle proslog puta. Zapisivala sam beleske i usput nastojala da budem sto je moguce aktivnija.Nisam obracala paznju ni na sta sem na lekcije tako da nisam bila sigurna da li su devojke u skoli.
Kada se zvono oglasilo,krenula sam ka trpezariji kroz manje-vise istu guzvu kroz koju sam se i pre casova kretala.Nije mi bilo jasno otkud ovolika guzva odjednom,ali sam pokusavala da je zanemarim.Par metara ispred sebe sam ugledala Rouz i Dzo sa kojima sam zajedno usla u trpezariju.Smestivsi se na svoja mesta,pocele smo da jedemo.Posle par minuta,za stolom su nam se pridruzile i Iva i Elara.
Njih cetiri su mi postavile par pitanja u vezi pljacke,vecinom da li sam ja dobro.Iako su se brinule,nisu htele da forsiraju,na cemu sam im bila zahvalna. Nastavile smo sa jelom sve do trenutka kada je zvuk tanjira i viljuska za nasim stolom utihnuo.Pogledala sam devojke i videle da gledaju u nekoga iza mene.Pitala sam se ko je to ali je se odgovor nalazio iza mojih ledja.Pre nego sto sam uspela da se okrenem i pogledam ko im je to privukao paznju,osetila sam nezan poljubac na obrazu.Ugledala sam Dzejmsa kako stoji iznad mene i posmatra me sa osmehom na licu.Srce je pocelo toliko jako da mi kuca da san na trenutak pomislila da cu se onesvestiti.
"H..."Procistila sam glas i nastavila."Hej."Uzvratila sam mu osmeh.
"Hej."Osmeh mu je postao jos siri.Smestio se na stolicu pored mene.Osetila sam crvenilo u obrazima i brzo se okrenula ka devojkama koje su zblenuto gledale u nas,ali na svu srecu,nista nisu komentarisale.Definitivno ih obozavam.Ponovo sam se okrenula ka decku koji je sedeo pored mene i posmatrao me sa ocaravajucim osmehom i pogledom prikovanim za mene.