Koracala sam sada vec praznim hodnikom.
Da,jer su svi bili na casovima.
Glasno sam izdahnula.Oh Boze. Sta da radim? Zbog Dzejmsa i njegovih ludosti sam dosta puta platila,kao sto cu i ovaj put.
Odmahnula sam glavom i ukljucila telefon.
Kasnim deset minuta.Mogu reci da mi nije bilo dobro ili da...
Ne,nemam izgovor.
Zasla sam u drugi hodnik i ubrzala korak.Potrcala sam ka vratima ucionice. Izbrojala sam do pet i smirila se.Pokucala sam dva puta i cula sam kako otkucaji odzvanjaju po praznom hodniku.
Usledila je potpuna tisina dok se nije oglasilo jedno samouvereno:"Da?"
Stavila sam ruku na kvaku i otvorila vrata.Cim sam ugledala nastavnicu,znala sam da me ceka duga lekcija.
"Izvinite sto kasn...",prostrelila me je pogledom i prekinula me.
"Zasto kasnis?",odsecno je pitala.
Otvorila sam usta u znak odgovora,ali nista nije izlazilo.Nicega nisam mogla da se setim.Skrenula sam pogled ka ucenicima koji su zbunjeno gledali u mene.Naisla sam pogledom na Elaru,Ivu,Dzo i Rouz.One su me takodje zbunjeno gledale.Rouz me je pogledala i usnama oblikovala rec:" Reci."
Otvori usta,Elena.Reci bilo sta.
Bilo sta.
"Ja...Hmm,a...",moje nesigurno pricanje u prazno je prekinuo glas iza mene.
Dzejms.
"Nije joj bilo dobro.Pozlilo joj je i ja sam je odveo do toaleta da se umije",rekao je dok je pruzao korak da mi se pridruzi.
Stao je sa moje desne strane i primetila sam da ima uverljiv izraz lica.
U sebi sam osecala zarku potrebu da ga udarim,ali sam se smirila.Pre svega,nastavnica mora da poveruje.Svi u ucionici su zeljno iscekivali sta ce ona reci na ovo.
Uputila nam je sumnjive poglede i rekla:"Dobro,mozete sesti",pokazala nam je klupe u poslednjim redovima.Smestila sam se u poslednju klupu,ponizno sakrivajuci lice.
Po stoti put danas.
Odmahnula sam glavom.
Ovoga u prosloj skoli nije bilo.Nisu se desavale ovakve stvari.Svi ucenici su jednaki.Kakve to Dzejms ima privilegije?
Da nije dosao,skupo bih platila.
Na trenutak sam pomislila da bi bilo pozeljno da mu se izvinim,ali sam shvatila da ne treba.
Ne,ja ne zelim.
Tokom ostatka casa nisam obracala paznju na nastavu.Pokusavala sam,ali nisam uspevala.Kada sam shvatila o cemu pricaju,vec je bio kraj casa.Zvono se oglasilo.Ustala sam i spakovala knjige.Nisam imala snage da ubrzam.Pruzivsi korak ka vratima ucionice,zapazila sam da su devojke stale da me sacekaju.
"Hej",rekle su istovremeno sa osmesima na licima.
"Hej"
"Pa,jesi li sada dobro?",pogledala me je Iva zabrinuto.
"Ma,naravno.Bilo mi je bolje odmah nakon sto sam se umila",napravila sam pokret rukom kao da mi nije nista.
"Nadam se da vreme nije i dalje kisovito",prozborila je Elara gledajuci kroz prozor.
"Jeste",rekla je Iva sa smehom.
"Koji nam je sledeci cas?"
"Matematika"
Divota.Jos mucenja danas.
Kada su se casovi NAPOKON zavrsili,Dzo se ponudila da me odveze do kuce jer je vreme jos uvek bilo uzasno.
"S kime ces ici na bal?",pitala me je Dzo dok se autom prostirala melodija neke nepoznate pesme,a pozadinski ritam davale su kisne kapi koje su padale po prozorima.
Par sekundi sam cutala dok sam razmisljala."Ne znam...Mislim da necu ici",slegnula sam ramenima.Posmatrala sam zadivljujuce prizore prirode po kisnom vremenu.
"Molim?",viknula je glasno."Elena!Ma daj!"
Pogledala sam je i odmahnula glavom. "Ne znam..Razmislicu".
"Nemas sta da razmisljas.Ides"
Nasmejala sam se na te reci.Moj smeh prekinulo je naglo zaustavljanje auta.Upitno sam je pogledala.Nervozno je gledala u volan kao da ce snagom volje pokrenuti auto.
"O,ne",rekla je tiho.
"Sta se desilo?Dzo?",pogledala me je.
Lupila je dlanom volan."Motor se pokvario".Uzdahnula sam i odmahnula glavom.
Ovaj dan postaje sve gori i gori.
"Mozemo li bilo sta da uradimo?"
"Ne.Probacu da izadjem da vidim o cemu se radi,ali cisto sumnjam da cu uspeti da popravim".
Klimnula sam glavom."Treba li ti pomoc?"
"Ne,samo ti uzivaj",uputila mi je osmeh.Izasla je napolje i navukla kapuljacu duksa koji je nosila.Motala se oko auta naredna dva minuta a potom usla unutra sva mokra.Krajevi kratke smedje kose su joj bili mokri,odeca takodje.Tuzno sam je gledala.
"Ne,ne mogu nista da ucinim".
"Mozda bi trebali pozvati pomoc",predlozila sam.
"To je odlicna ideja",zgrabila je telefon i okretala brojeve.
"Zoves slep sluzbu?"
"Ne",odmahnula je glavom.Kada je primetila moje zabezeknuto lice dodala je:"Zovem Rajana"
"Svog brata?",pitala sam ocajno.
O neee.
"Da.Doci ce po nas, a po auto cemo se vratiti kada prodje ovo vreme"
Glas sa druge strane linije se javio."Hej,Dzo",mogla sam ga dobro cuti i prisecala ga sam se.
"Hej",pocela je Dzo."Pitala sam se mozes li doci da pokupis mene i moju drugaricu?"
Nisam bila sigurna sta je pitao,ali po njenom odgovoru sam mogla zakljuciti."Auto nam je stao.Mislim da je nesto u vezi motora"
Naslonila sam glavu na prozor i zamisljeno posmatrala kisne kapi na njemu.Razgovor je trajao jos par minuta,posle cega je ona prekinula.Pogledala me je."Dolazi"
Nasmesila sam se."Imas li ikakvu predstavu sta je sa kolima?Mislim,nije nista ozbiljno?"
"Valjda nije",pogledala me je."Ali sve se moze popraviti.I...izvini za sve ovo.Nisam imala pojma da bi se ovo moglo desiti"
"Oh,Dzo",odmahnula sam rukom i uputila joj osmeh."Molim te,nisi ti kriva.Uostalom,uzivam u pogledu na..."
"Na?",pocela je da se smeje.
"Kisno vreme",sada smo se obe smejale.
Rajan's POV
Posle Dzoinog poziva sam se smestio u svoj auto i krenuo.Dala mi je tacnu lokaciju gde se nalaze.Pokusavao sam sto sam brze mogao da stignem,ali mi je vreme smetalo.
Ovo vreme pocinje da nervira.
Uocio sam auto zaustavljen nasred puta.Prepoznao sam da je to moje sestre auto.Parkirao sam auto pored njenih i izasao iz kola.Ugledao sam Dzo na mestu vozaca i devojku pored nje.
Obe su izasle i krenule prema meni.Tek kada mi se priblizila,prepoznao sam drugu devojku koja je bila sa Dzo.
"Hvala ti sto si dosao",rekla je Dzo privlaceci me u zagrljaj.
Zagrlio sam je."Dobro ste?",pitao sam ih pogledavsi prvo u Dzo a potom i u njenu drugaricu.
Dzo me je pogledala."Nisi upoznao Elenu?",pokazala je rukom na nju.
"Nisam.Razgovarali smo ali nismo se i upoznali",rekao sam nadjacavajuci kisu.
Prisao sam joj i pruzio ruku."Rajan".
Klimnula je glavom i ispruzila ruku."Elena.Drago mi je"
"Takodje",nabacio sam smesak na lice i pogledao je.
"Sada kada ste se upoznali...Mozemo li krenuti?",Dzo me je pogledala.Obe su bile mokre.
Nasmejao sam se i pokazao im ka kolima.Dzo se smestila na suvozacevo mesto,Elena na zadnje.Seo sam i upalio auto.
"Zakljucala si auto?"
"Mhm",rekla je pokusavajuci da se osusi.Ali bez uspeha.
"Dobro si,Elena?",pogledao sam je u retrovizoru.
"Da",odgovorila je kratko.Promeskoljila se na sedistu kao da joj je neprijatno.
Elena's POV
U autu je vladala neprijatna atmosfera.Iskreno govoreci,jedva sam cekala trenutak kada cu izaci.Odeca mi je jos uvek bila malo mokra,takodje i kosa.
U Rajanovom autu sam se ugrejala.
"Gde Elena zivi?",pitao je Dzo,verovatno primetivsi da sam odsutna.
"U ovoj ovde ulici",pokazala je rukom ka ulici levo.
"Ova ovde kuca",rekla sam i on je zaustavio auto.Dok sam proveravala da li mi je sve tu,moja vrata su se otvorila.
"Pomoci cu ti",uzeo je moju torbu i propustio me da izadjem.
"Cao,Dzo",rekla sam dok sam izlazila.Pre nego sto je zatvorio vrata,odgovorila mi je:"Cucemo se,Elena!"
Zastala sam uspred vrata svoje kuce i okrenula se ka njemu.Pruzio mi je torbu.Uzela sam je i nasmesila se."Pa...Hvala"
"Nema na cemu",nasmesio se.Uputio mi je misteriozan pogled,okrenuo se i krenuo prilazom.Uzela sam kljuc iz dzepa i otkljucala vrata.Tek kada sam usla u kucu,osecala sam se sigurno iza vrata.
Nisam bas sigurna zasto.