Sedim još uvek za separeom i gledam unaokolo. U slučaju da se pojavi. Uzela sam još koji gutljaj vodke i ustala pogledavši u Saru " Vraćam se brzo ". Želim da proverim da slučajno taj princ nije on. Imam neki osećaj da jeste. Nema šanse da propustim ovu priliku. Možda i grešim, ali ništa me ne košta da proverim. Probijala sam se kroz gužvu da bih došla do drugog kraja diskoteke. Toliko puno ljudi, jedva se probijam na drugi kraj. Gledala sam unaokolo, ali nigde ga nisam videla. Nijedan dečko koji je obučen kao princ mi nije bio na vidiku. Kao da je propao u zemlju. Ne vidim ga nigde. Samo da nije otišao. Neko je unazad krenuo prema meni, odmakla sam se udesno da ne bi naleteo na mene, ali sam ja ipak udalila u neku devojku. Koja me je samo pogledala i namrštila se. Odmerila me od glave do pete i nasmejala se, a zatim produžila. Za razliku od nje ja sam bolje obučena. Nosi kratku leopard suknju, da joj se crni halteri vide. Takodje i leopard korset, ima i stavljen rajf sa narandzastim mačijim ušima. Kosa joj je plava i loknasta, skupljena u rep i malo raščupana. Ne svidja mi se. Sigurno misli da je ona centar sveta i osudjuje druge po izgledu. Pa, takve osobe jako mrzim. Ima ih baš previše, zato uvek kada se upoznajem sa nekim gledam njegov karakter.
U daljini sam primetila kostim princa i prenula prema toj osobi, polako sam prolazila pored gomile ljudi i pokusavala da se što pre probijem do njega, ali kada sam se malo približila nešto nije bilo uredu. To nike bio taj dečko, ovi je neko drugi. Kostim nije bio kao i onaj, čak nije ni imao masku na licu. Ovaj dečko je bio malo deblji od onog koga sam videla za šankom. Verovatno je ovo bila loša ideja, nema šanse da ga pronadjem. Pored mene je prošao još jedan dečko da kostimom princa, ali ipak ni on nijee bio taj. Nisam videla njegovo lice od te maske, ali ipak sam zapamtila kostim. Krenula sam nazad prema šanku, možda se opet pojavi tamo. Osim ako nije otišao, onda stvarno jesam baksuz. Veliki baksuz.
Došla sam do šanka i okrenula se da bih probala da ga potražim, barem još jednom. Trudila sam se ga pronadjem, ali mi nije išlo. Verovatno je otišao. Bolje bi bilo da se vratim kod Sare. Ostavila sam je samu, a i onako me ova potraga za njim ne ide.
Uzdahnula sam nervozno i oborila glavu uputivši se kod Sare.
Ili se meni čini, ili se ovde sada nalazi više ljudi nego što je bilo na početku, a još nije ni ponoć. Nekako mi brzo vreme prolazi, a ni ne zabavljam se, nekako mi je dosadno. Sada mi više nije ni do zabave. Koliko god bila blizu njemu on mi uvek promakne. Znam da ne radi ovo sam. Nema šanse da je na svim mestima na kojima sam ja. Do sada su bili umešani dostavljač, konobar, prodavačica. Možda je još neko, ali i on je, samo ne znam tačno kada, možda i njegov prijatelj. Izgleda da se baš uživeo u ovu igru.
Smestila sam se na mesto pored Sare. Baš tada je neka devojka otišla. Verovatno su se sprijateljile. Nisam baš zapazila kakav kostim nosi, niti kako izgleda. Sada mi nije ni do čega. Besna sam na samu sebe, jer nisam uspela da ga pronadjem.
" Erika!" približila mi se Sara. Pogledala sam je smoreno. Nisam više ni bila raspoložena, sada mi se išlo kući. Tako da me ništa ne može oraspoložiti.
" Reci " snuždila sam se, nadajući se da neće išta da me pita vezano za ovaj odlazak. Nije mi do objašnjenja. Naročito, jer nisam uspela da ga pronadjem.
" Ovde je bila jedna devojka i dala mi je kutijicu za tebe. " osmehnula se i pružila mi je malu duguljastu crnu kutijicu. Uzela sam je i osetila da je plišana, verovatno je izvrnuta koža. Poklopac je bio pričvršćen sa jedne strane tako da se poklopac nije skidao, već samo podigao.
Otvorila sam je i ugledala srebrnu ogrlicu sa priveskom u obliku srca. Srce je bilo pljosnato, ali je bilo puno crvenih cirkona na jednoj strani. Tako je lepo, da nisam mogla da prestanem da gledam u njega. Ogrlica mi se jako svidela. Na poklopcu sa unutrašnje strane se nalazila poruka, ali nisam mogla da je pročitam, jer je ovde bilo jako mračno. Uzela sam torbicu i ubacila kutijicu unutra. Ne želim da je izgubim, ovo je verovatno od njega. Tako želim da saznam šta piše, ali ovde je toliko mračno da ne vidim. Uzela sam torbicu i približila se Sari "Idem do kuparila, vraćam se brzo" ustala sam i krenula levo prema kupalilu. Prošla sam pored nekoliko osoba i našla se u malom hodniku, krenula sam levo i došla do vrata na kome je stajao znak za žensko kuparilo. Ušla sam unutra, prvi put sam ovde u kupatilu. Sa desne strane je bilo šešt kabina, a sa leve su bila tri lavaboa i veliko ogledalo, od jednog kraja zida do drugog. Nije bilo nikoga, baš lepo. Došla sam do prvog lavaboa i stavila torbicu sa strane, ali prvo sam izvadila kutijicu sa ogrlicom.
Otvorila sam je i pogledala u reči koje su ispisane poznatim čitkim muškim rukopisom.
Vampirica mi nije popila krv, iako sam stajao pored nje.
Znao sam da ćeš me kasnije tražiti, čim shvatiš da sam ti ja platio piće. Zato sam promenio kostim, jer nije vreme da se upoznamo. Imam isplanirano naš susret, a i nisi dobila pun broj mog telefona.
( * * )
P.S Nadam se da ti se svidja poklon, i voleo bih da nosiš tu ogrlicu.
Tvoj,
Gospodin Savršeni
Opet mi je kupio poklon. Kada ga budem upoznala, rećiću mu da mi ne kupuje poklone, naročito ovako skupe. Nije da mrzim poklone, ali više se obradujem na sitnice i na pažnju koju mi neko posvećuje nego neki skupi pokloni. Bezveze sam ga tražila, nir nosio isti kostim. Verovatno sam prošla pored njega i nisam ga primetila. Uzela sam mobilni i upisala još dva broja. Samo mi fali još jedan i njegov broj će biti potpun. Onda ću saznati ko je on. Napokon. Samo isčekujem naše upozmavanje. Odnosno susret, jer smo se upoznali, ali ja se ne sećam. Vratila sam mobilni i kutijicu u torbu. Pogledala sam se u ogledalo i namestila svoju loknastu kosu koja je pocela da se opušra. Malo sam je rastršavila da bi bila bujnija. Ostaću još malo ovde, pa ću otići kući. Ne svidja mi se ova žurka, a vidim da je i Sara malo smorena. Možda je ubedim da krenemo zajedno. Jeste da ona živi na drugi kraj, ali ipak da ne odem samo ja. Marijana se zabavlja, samo ne znam gde. Izgubila se u ovoj gužvi, ali barem joj nije dosadno. Izašla sam iz kupatila i krenula nazad kod Sare. Barem njoj još malo da pravim društvo. Kada sam se opet našla u onoj gužvi i približila stolu videla sam da Sara nije sama. Sa njom je sedeo onaj dečko sa kim se upoznala na mom rodjendanu u Krčmi. Izgleda da je njega čekala, verovarno nije mogao ranije da dodje, nije nosio kostim. Baš čudno.
Dosla sam i sela do nje, osmehnula sam se njenom prijatelju, odnosno dečku, ne znam ni kako se zove. Marijanin je Saša, ali za Saeinog nisam sigurna. Izgleda da sam ja jedina singl. Vlada je tražio da se pomirimo, ali ipak neće ići. Volim ga, ali ne mogu da budem opet sa njim, znam da će me razočarati. Možda se i kaje, ali ipak treba mi vremena. Ne mogu tek tako da opet budem sa njim. Kraičkom oka sam pogledala u Saru i videla da se oni ljube. Brzo sam sklonila pogled i usmerila ga na moju čašu vodke koju još uvek nosam popila. Uzela sam je i odpila mali gutljaj. Izgleda da nema ništa od toga da zajedno krenemo kući, tako da ću još malo ostati, a zatim krenuti kući.
* * *
Nalazila sam se ispred diskoteke i probala da nadjem neki taksi. Tresla sam se od hladnoće, svoj dah sam videla svaki put kad bih izdahnula. Prvi put da je ovako hladno prvog dana decembra. Gledala sam unaokolo, ali nijedan taksi nije prošao, ljudi su poceli da se razilaze. Pogledala sam na mobilni, bilo je pola jedan. Uputila sam se peške da bih našla neki taksi. Nije toliko kasno, diskotekaka radi do četiri, a već dosta njih je otišlo. Ipak, više od pola osoba su deca, naravno oni uvek izlaze za razliku od nas koji imamo posla i ne zavisimo od roditelja. Nemam vremena ni da ih posetim. Zadnji put sam kod njih bila za Božić, a 7. Januar će uskoro. Valjda ću uspeti da dobijem i ovog puta odmor, da mogu opet da ih posetim. Žive na Zlatiboru, tako da obožavam tamo da odem za zimske praznike. Još uvek sam dete u duši, jako volim sneg, a i skijanje. Uvek odem sa bratom. On je stariji od mene dve godine. Nije oženjen, ali ima devojku već tri godine. Verovatno će da se venčaju. Dobro se snalaze sami, planiraju da kupe stan u centru Zlatibora. Svidja im se tamo i ne žele da ga napuste. Samo žele da žive zajedno odvojeni od roditelja i mislim da im je to odlična ideja. Stala sam kod pešačkog prelaza i gledala unaokolo cekajući da se upali zeleno svetlo.
" Erika! " čula sam da me neko doziva. Okrenula sam se i ugledala dečka, obucenog kao za neki poslovni sastanak, a pored njega je stajala lepa brineta obucena u usku bordo galjinu do kolena. Preko je imala crni mantil, ali se nije zakopčala. " Ne prepoznaješ me, to sam ja Mateja. Išli smo zajedno u srednju školu." osmehnuo se " Ovo je Marija, moja žena."
" Mateja " nasmešila sam se i prišla mu zagrlivši ga " Nisam te videla baš dugo. Promenio si se, nisam te prepoznala." malo mi je glupo što sam ovako obučena ispred njih, a oni su tako lepo poslovno skockani. Nisam ga videla baš dugo, čak ga nisam ni prepoznala, promenio se i vise noje onako krupan. Nisam se baš družila sa njim, ali sam ga uvek smatrala dobrim prijateljem. Izgubili smo kontakt čim smo završili srednju školu. " Erika " pružila sam ruku njegovoj ženi. .
" Marija " osmehnula mi se, ali i odmerila od glave do pete, verovatno joj se ne svidja to što vidi.
" Vidim da se bila na maskenbal" nasmešio se.
" Marijana i Sara su me naterale." uzvratila sam mu osmeh " Samo sam se smorila pa sam sada krenula kući. Pokušavam da nadjem neki taksi."
" Evo odbaciću te kući. " pokazao mi je prema parkingu " Kolima smo došli, pa nije problem da te odvezemo"
" Ne moraš da se mučiš. " odmahnula sam rukom.
" Nije problem hajde. Ne prepiri se sa mnom kao i u srednjoj. Nismo više deca. " morala sam.da krenem za njim, znam da neće popustiti " Živiš još uvek na Novom Beogradu.?"
" Da. Ististan, ista ulica " osmehnula sam se i stala kod zadnjih vrata njegovog crnog Audia A4. Vidim da ima dobar pisao čim je sebi priuštio ovaj auto.
" Nije daleko odavde. Stićićemo tamo za tili čas." ušao je u auto, a i njegova žena. Ja sam polako otvorila vrata i smestila se na sediste. Polako je upalio auti i izašao sa parkinga. Uputio se u pravcu mog srana. " Pa, da li si udat?" upitao je.
" Nisam,još uvek sam slobodna devojka." gledala sam kroz prozor.
" Pa verovatno imaš dečka i spremaš se za svadbu " dodala je njegova devojka.
" Raskinuo je sa mnom. Sada sam slobodna. Baš i ne želim da pričam o tome. Malo je potreano za mene. To je bilo skoro, pa još nisam stabilna." oborila sam glavu, ali oni to sigurno nisu primetili.
" Ne brini onda, naćićeš nekog boljeg." nežno je rekla Marija.
" Nadam se da hoću " probala sam da delujem kao da sam puna nada, i ako nisam.
" Pa kako je vama u braku?" upitala sam Mateju.
" Super je. Imamo sina. Uskoro puni tri godine. Snalazimo se super, nekada ispemo da izadjemo kao i nekada. Odlazimo na večere, on ima dadilju, jer mi radimo. Nalazimo i vremena za njega da se ne bi osećao odbaceno." rekao je i polako zaustavljao auto. Već smo stigli kod mog stana. Ovo je stvarno bilo brzo.
" Lep život imaš." otvorila sam vrata "Hvala na prevozu"
" Nema na čemu " rekao je " Vidimo se uskoro. Mogli bi zajedno na večeru."
" Dobra ideja." nasmešila sam mu se "Vidimo se " zatvorila sam vrata i odmakla se od auta. Polako je krenuo i zarim odmakao dovoljno da mi nestane sa vidokruga.
Vreme je da se lepo ušuškam u krevet. Danas je bilo baš naporno, a i ova žurka je bila propast. Bolje da sve ovo od danas nestane.
------------------------------------
Nisam uspela ranije da napišem nastavam. Potrudiću se da sledeći bude do petka. Još malo pa ću otkriti ko je on. 😊