"Mama,stigla sam!",uzvikujem dok zatvaram vrata i ostavljam torbu kraj vrata.
"Duso,stigla si.Kako je bilo u skoli?",postavlja uobicajno pitanje.
"Vrlo dobro.Imala sam test danas i mislim da sam ga prilicno dobro uradila",nasmesim se uzbudjeno dok ulazim u kuhinju.Osetim miris rucka."Mmm,to dobro mirise",dok prolazim kroz kuhinju,poljubim mamu u obraz.Ona ostavlja kutlacu kojom je mesala corbu i pogleda me.Vidim da je uznemirena. Primecujem da zastajkuje,kao da nije sigurna da li da mi kaze.
"Mama...Sta se desilo?Sve je u redu?",pitam je,misleci na najgore."Nesto se desilo tati?"
"Ne,ne.Sve je u redu.Samo...Tata je...Dobio unapredjenje na poslu..."
"Pa,to je odlicna vest!" Osmeh mi se siri licem u neocekivanoj radosti.
Ali,mama nastavlja tuzno. "Unapredjenje nije u Los Andjelesu, Elena.Premesten je u Forbs."
"For..Sta?",upitam je gledajuci zblenuto u nju."Mislis,selimo se?"
"Elena,duso.Molim te shvati.Tata je unapredjen.Prisiljeni smo da se selimo."
"Ali,mama,ja..Imam prijatelje ovde,ne mogu tek tako otici-"
"Samo razmisli o tome.Tata ti se uskoro vraca sa posla,nemoj da te vidi razocaranu i tuznu.On je uzbudjen. Nemoj mu kvariti srecu."Pogledala me sa tuznim osmehom na licu.
"Da,mama,potrudicu se",pokusam se nasmejati ubedljivo,ali mislim da i nisam uverljiva.Pridjem i zagrlim je.Krenem u sobu jos uvek razmisljajuci o preseljenju.
Ulazim u svoju sobu i zatvaram vrata. Odem do kreveta i sednem.
Da li cu..stvarno napustiti ovo mesto?Los Andjeles je oduvek bio grad mojih snova,nisam nikada planirala da ga napustim.A sada...Se selim. Nemoguce...Ne,nije valjda.Tu su moji prijatelji.Moji prijatelji koje poznajem ceo svoj zivot.Sa kojima sam presla svakakve stvari.I dobre i lose.Tu je Dzejson,tu je Sofia,Hana...Ne mogu ih tek tako ostaviti.Nova skola?Novi prijatelji?Nisam sigurna da li sam spremna za to.
A onda,u glavi mi se pojavilo tatino lice.Ceo svoj zivot je ulozio u nasu porodicu.On je taj koji nam je omogucio tako lep zivot i nikada se nije zalio na svoj posao,ili na to kako mu je tesko.
Moram to uraditi.Zbog njega.Zbog mame.
A onda sam utonula u san.Kada sam se probudila,bilo je vece.Otvorila sam vrata svoje sobe i dalje ne znajuci koliko je sati.Usla sam u kuhinju i ugledala mamu i tatu.Tata je sedeo za stolom iscekujuci veceru.Kada su me ugledali,oboje su izgledali u isto vreme prestravljeno ali i radoznalo, zeljno iscekujuci da ja prva progovorim.
"Hej,tata",polako mahnem rukom u znak pozdrava.
"Elena...Mozemo da razgovaramo.Ako ti ne zelis,da se odvojis od svojih prijatelja i skole,mi mozemo da ost..."
Prekinula sam ga:"Ne,ne.Odlucila sam da bi trebali da se selimo u For...Ma kako god da se zove",pocela sam da se osmehujem sa suzama u ocima.I tata i mama su se smejali.Jer,svi smo znali sta ce selidba doneti nasoj srecnoj troclanoj porodici:Novi pocetak.
Oprostite na kratkom i pomalo dosadnom delu.Uveravam vas da ce postati zanimljivije kada se porodica odseli u Forbs i kada Elena krene u novu skolu.Hvala vam!
:)