Logan
Džejn je oduvek meni bila mnogo bolja sestra nego ja njoj brat. Svestan sam toga.
Bilo mi je žao da je gledam onako uplakanu i slomljenu. Bog mi je svedok da sam bio u stanju da ubijem ono đubre Kolina samo da mi je bio blizu, ali čim je Džejn otišla ja sam prestao da razmišljam o njoj i onome što joj se desilo.
Moje misli je nezaustavljivo i nepovratno zaposelo ono što se sinoć desilo meni i koliko god se trudio da ne razmišljam o tome nisam mogao da prestanem.
Još uvek ne mogu da verujem da sam izgubio kontrolu i svesno uzeo ono što sam odjednom počeo da želim tako neizdraživo.
Znam da nisam imao prava to da uradim, pre svega zbog Lili, jer njoj najmanje što treba u životu je neko okrutan kao ja, ali baš zato što sam takav ne cimam se mnogo zbog toga. Na kraju ću je povrediti. Biće to samo još jedan u nizu grehova na mojoj duši.
Pa dobro, ko još uvek broji?!
Pomalo se osećam kao licemer, ali čak ni to nije dovoljno da me spreči da radim ono što radim.
Otkako sam izgubio Džeremija i Emili odlučio sam da uskratim sebi sva životna zadovoljstva. Bio je to još jedan način da se samokaznim i uspevalo mi je sve do juče.
Otkako je Lili zakoračila u ovu kuću senki i uspomena probudila je u meni đavola.
Naravno, ne ojednom.
Zver u meni meškoljila se i protezala dugo koliko i priliči onome ko je bio kao vekovima uspavan. A Lili je poput srne, nežna i krhka, nesvesna opasnosi koja vreba iza žbunja. Ja sam ta opasnost. Ja sam vuk koji je zario zube u njen dražesni vrat. Ja sam neman koja je došla da se hrani dušama nedužnih. U ovom slučaju dovoljna mi je samo jedna. Njena!
Danima sam bio na ivici pucanja i ono što se dogodilo bilo je prosto neminovno. Ne znam kako, jer sve do sad nisam osećao potrebu te vrste. Nešto se desilo. Ona mi je nešto uradila. Ta tiha i usamljena žena beskrajno plavih očiju i kose toliko mirisne da je još uvek osećam u nozdrvama.
Lili je postala kao droga za kojom sam nekad tako lako posezao. Opijajuća, omamljujuća i tu na dohvat ruke. Samo je trebalo da je uzmem i pustim je da me radi. I sad kad sam to učinio ne nameravam da prestanem, jer droga je takva. Tera te da je želiš sve više.
Trenutno sam u biblioteci. Sedim pored prozora i posmatram kako sneg ponovo pada. Volim da sedim tu. To je moje omiljeno mesto za razmišljanje. Srce mi ne kuca već treperi od uzbuđenja i to ne bilo kakvog već onog kad znaš da radiš nešto loše i ne mariš.
Pomislim kako ipak možda nije do Lili. Možda je samo u pitanju to što se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. U ovoj prokletoj kući koja proždire ljude!
Ali ne! Ipak je do nje. Ona je poput eliksira. Bila je dovoljna samo jedna kap pa da život ponovo prostruji kroz moje vene.
Čujem je kako se približava. Zamolio sam je da mi donese još jednu šolju kafe i već je zamišljam kako ulazi i trudi se da gleda pravo u mene, a znam da će joj to, sad kad smo sami, biti teško.
Ima nečega u njoj, nečeg detinjeg i nesikvarenog zbog čega me samo ponekad nešto žacne u grudima, ali svaki put uspem da zatomim tu malu naznaku bola zato što nikada nije ni trebala da se rodi.
Lili pokuca pa uđe gotovo na prstima. Znam da mi je lice smrknuto i da ne izgledam ni malo prijatno.
Ne trudim se da popravim utisak.
- Donela sam ti kafu. - kaže, a ja se ni ne okrenem da je pogledam.
- Ostavi je na stolu. -
Čujem je kako spušta šolju i kako odlazi prema vratima.
- Lili. - pozovem je pre nego što izađe.
Okrenem se da je pogledam i uhvatim njen pogled baš kad se i ona okrenula prema meni. Gleda me upitno, a oči su joj velike od iščekivanja.
- Sinoć nisam baš pazio... nijednom. - kažem, a ona zatrepće na moje reči kao da joj je nešto upalo u oko.
- Znam. Ne brini, otićiću do dežurne apoteke. - glas joj postaje hrapav pa mora da se nakašlje.
- Odlično! - odgovorim i ona požuri prema vratima, ali zastane kad ja ponovo progovorim. - Još nešto! Ako želiš da nastavimo tamo gde smo sinoć stali savetovao bih ti da potražiš neko trajnije rešenje. Drage volje bih to preuzeo na sebe, ali kao što vidiš zaglavljen sam ovde, a kondom... Pa, mogu ti reći da ga nisam video godinama. - izdeklemujem i lupim rukohvate na kolicima.
Znam da postoji mnogo uljudniji način da joj kažem kako će morati sama da se pobrine za kontracepciju, jer ja nisam sposoban da sam odem do jebene apoteke, ali nešto me tera da budem pravi drkadžija. Pitam se zašto to radim, jer Lili to nije zaslužila i na pamet mi pada pomisao da to radim namerno kako bih je naljutio i time naterao da ode odavde, a to je jedini način da je sačuvam od samog sebe.
Čekam da počne da viče ili makar opsuje, ali ona ne čini ništa od toga. Njen pogled predugo traje i čini da se osetim neprijatno.
- U redu. Treba li ti još nešto kad već idem u grad? - pita mirno i ljubazno, a za mene je to gore nego da mi je udarila šamar.
- Ne. - odgovorim kratko i vratim se zurenju kroz prozor, jer to mi je, silom prilika, omiljeni sport.
Kada je nešto kasnije vidim kako se automobilom udaljava ka kapiji znam, u stvari, siguran sam da će me večeras čekati.
Sama pomisao na još jednu noć sa njom tera me da zadrhtim od iščekivanja. Zatvaram oči i prisećam se prošle. Sećam se svakog dodira i svakog njenog uzdaha. Već je vidim kako spremna čeka da otvorim vrata njene sobe, jer nema jebene šanse da to radimo u mojoj sobi, u krevetu koji sam delio sa Emili. Neka granica mora da postoji, a ovu, znam, nikada neću preći.
Lili
Tri dana kasnije
Poslednja tri dana prošla su gotovo nečujno. Logan bi obično pisao ili bio zauzet istraživanjima vezanim za knjigu. Bio je štur na rečima i rešen da se ponaša kao kreten. Ponekad se čak pravio kao da me ne primećuje i znam da je sve to radio namerno, jer se plašio da prizna kako oseća nešto.
Neka ga.
Nije me prevario. Vidim kako me gleda pa čak i kada se iz petinih žila trudi da me naljuti kao onda kada je hteo da mi skrene pažnju na kontracepciju.
Ne kažem da mi je bilo prijatno, ali nisam mu zamerila.
A juče...
Juče me je poljubio tek tako, iz čista mira. Mogu da se kladim kako je bio ubeđen da će naš odnos upeti da ograniči na noćne posete mojoj sobi, ali prevario se.
Klečala sam ispred njega i pomagala mu da navuče farmerice kada mi je naglo podigao glavu i poljubio tako da sam bukvalno ostala bez daha. Ipak, mislim da je tim postupkom mnogo više bio iznenađen on nego ja. Ništa nije rekao, a nisam ni ja. Otišla sam da obiđem Džejn i ostavila ga da se pita šta ga je to spopalo.
Logan je postao moj svet. Živela sam izolovana u toj ogromnoj kući i sve o čemu sam u poslednje vreme mogla da mislim bio je on.
Prestala sam da budem svesna da ljudi žive i umiru izvan imanja sve dok mi nije pozvonio mobilni telefon.
Neočekivana zvonjava me trgne dok potpuno zamišljena brišem prašinu u svojoj sobi.
Iako sam, kada sam napustila Rona, promenila broj telefona, nepoznat broj pozivaoca na ekranu učini da me oštro sečivo straha preseče po stomaku. Oklevam i nekoliko trenutaka se premišljam pre nego što ipak odlučim da se javim.
- Da? - zvučim kao preplašeni miš.
- Lili Svonson? - pita srdačan muški glas sa druge strane.
- Da, ja sam. -
- Dobar dan. Ja sam Edvard Šo iz advokatske kancelarije Blančard. -
- Dooobro. - razvučem dok pokušavam da shvatim kakve veze ovaj čovek ima sa mnom.
- Odavno već pokušavam da vas nađem, ali od vas ni traga ni glasa. Srećom, u nekom trenutku sam pozvao ustanovu u kojoj boravi vaša sestra i oni su mi dali vaš kontakt. -
- Da, jedino oni i imaju moj broj, ali ne razumem zašto ste me tražili. -
- Da, nameravao sam da vam objasnim. Zvao sam vas zbog nasledstva. -
- Zbog nasledstva? - ponovim, jer mi tek sad ništa nije jasno.
- Da. Preminula Ernestina Benet je... Samo momenat. - čujem šušanje papira. - Da, kao što rekoh, preminula Ernestina Benet je tetka vaše majke, a s obzirom da nije bila udata i nije imala dece vi i vaša sestra ste njeni jedini naslednici. -
Pokušam da progutam pljuvačku, ali usta su mi suva kao pustinja. Na trenutak nisam sigurna da li sam sve to dobro čula, a advokat nastavlja sa pričom.
- A s obzirom na to da vaša sestra nije u stanju da sama raspolaže imovinom i da ste vi zvanično njen staratelj dužni ste da zastupate i njene interese. U svakom slučaju, gospođica Benet je iza sebe ostavila kuću sa okućnicom, automobil u voznom stanju i nešto novca na štednom računu. Sve detalje saopštiću vam kad budete potpisvali papire. Recite mi gde se trenutno nalazite i ja ću potruditi da u najkraćem mogućem roku dođem do vas. -
Potpuno mehanički i potpuno prazne glave uspem da mu kažem gde sam. Tek kad prekinem vezu misli u mojoj glavi kao ponovo ožive. Zbunjena sam dok držim telefon u ruci i pitam se šta se to upravo dogodilo?
Mama je možda samo jednom pomenula da je njena majka imala sestru, ali nikada je nismo ni videli ni čuli. Baba i deda su umrli dok sam ja bila još jako mala, a neke druge rodbine nismo imali. I sada se pojavi advokat koji tvrdi da sam nasledila kuću pokojne babatetke kojoj nikad ni oči nisam videla.
Na momenat pomislim i da je možda u pitanju neka prevara. Zato požurim dole rešena da sve ispričam Loganu.
Idemo dalje. Kako vam se čini? Mislim da će sledeći nastavak doneti priču o onome što se desilo Lilinoj porodici. Imate li nekih pretpostavki? 💜💜