Danima sam posjećivala brata u bolnici.
Nisam mogla otstati kod njega, jer moram raditi.
Danas sam nakon posla odmah otišla u bolnicu.
Došla sam do Andrewuve sobe i vidjela ga budnog. Pored njega je sjedio Dejan.
"Andrew probudio si se!!!", sam mu rekla veselo.
"Tko si ti?", me pitao i osmjeh na licu mi je odmah nestao.
"Kako Andrew? Ja sam y/n, tvoja mlađa sestra."
Gledao me zbunjeno i ja sam ga gledala šokirano.
Doktorica je ušla unutra:
"Oh gospođo y/l/n tražila sam vas svugdje! Možete li doći samnom pred vrata?"
Samo sam kimnula i pratila doktoricu.
"Imam loše vjesti za vas.",rekla mi je.
"Koje?"
"Brat vam je izgubio pamćenje. Mislim vratit će mu se ali ne tako brzo. Žao mi je."
"Znam, nije me prepoznao."
Doktorica je otišla nekamo i ja kod mog brata u sobu.
"Jako mi je žao zbog toga!", mi je rekao Dejan, prije nego je otišao.
"Aha"
Pola sata sam pokušavala objasniti Andrewu da sam ja njegova sestra.
"Ja tebe ne poznajem i ne želim te u mojoj sobi!!! Zvat ću policiju ako ne otiđeš odmah iz moje sobe!!!!"
Otišla sam van i odmah prema doma.
Doma sam Lovru napisala poruku:
Y/N: Hey ljubavi,
prije 10 dana je Andrew imao nesreću, kako već znaš. Ali danas se probudio i kao što je doktorica rekla će najvjerojatnije izgubiti pamćenje i to se danas desilo. Prije nego što sam otišla mi je rekao:
"Ja tebe ne poznajem i ne želim te u mojoj sobi!!! Zvat ću policiju ako ne otiđeš odmah iz moje sobe!!!!"
Možemo se molim te danas vidjet jer stvarno nisam dobro i ti si jedini koji mi može pomoći. <3
Nije još vidjeo poruku ali nema veze.
Otišla sam u kuhinju i napravila si nešto za jesti.
Kad sam se najela Lovro mi je odgovorio:
L: Bok y/n,
oprosti ne mogu danas, nemam vremena ali možemo se vidjeti sutra <3
Kad sam vidjela poruku, sam se još jednom raztužila.
"Zašto me danas svi raztuže?", pitala sam sama sebe.
Odlučila sam se nazvati Ameliu.
Nakon 2 sata sam se počela spremati.
Ja i Amelia smo odlučile otići u klub da zaboravimo naše probleme i malo se zabavimo.
Obukla sam si bjelu haljinu do koljena sa ružama i roze štikle.
Uzela sam i svijetlo plavu torbicu, za mobitel itd.
Pozdravila sam se sa mačkom i ušla u auto.
Pokupila sam Ameliu, ispred njenog stana i otišle smo prema klubu.
Užasno me boljela glava, kad sam se probudila.
Ustala sam i odmah uzela tabletu.
Te sam vidjela Ameliu na mom kauču.
Sjetila sam se da smo poslje kluba, došle kod mene kući i ona je tamo prespala.
Otišla sam u kuhinju i napravila sam si kavu.
Sjela sam sa kavom za stol i minutu kasnije mi se pridružila Amelia.
"Dobro jutro y/n"
"Jutro"
Nisam mogla vjerovati kako jedan čovjek ujutro može biti toliko pun energije, kao ona.
"Hočeš kavu?", sam nju onda pitala.
"Ne hvala."
"Oke."
Odjednom mi je zvonio mobitel i Lovro me zvao. Odmah sam mu poklopila.
"Slobodno se javi, neću te poslušati. Ili ako želiš mogu otići u drugu sobu.", rekla mi je Amelia.
"Ne ne ne ipak ne želim razgovarati sa njim."
Amelia je odmah znala da govorim o Lovru.
"Što je opet napravio? Zar te povrijedio?"
"Ne jučer sam mu napisala o situaciji sa Andrewom i htjela sam se nači sa njim jer nisam bila dobro i on je rekao da ne može i da se možemo danas naći. Nije se ni ispričao ni mi nije pomogao pronaći rješenje."
"Glupan", je rekla Amelia tiho.
"Čula sam te"
"Upsić"
Oboje smo se smijale i nismo mogle prestati.