Pip pip pip...
Opet je bilo jutro i budilica mi je zvonila.
20 minuta poslje sam sjedila u taxiju i vozila sam se na posao.
Poslje posla sam se vidjela sa Joškom u restoranu. "Heyy!", sam rekla kad sam ga vidjela. "Bok, kako si mi?", me Joškec onda pitao. "Dobro sam, ti?" "Super sam svaki put kad te vidim😏"
Kad sam došla doma sam odmah skočila u krevet.
Cjeli dan sam radila i bila sam umorna.
Mačka mi je isto došla u krevet i mazile smo se dok ja nisam zaspala.
TJEDAN DANA POSLIJE:
J:Bok y/n
Y/N:Hey Joško, što je?
J:Možemo li se nači negdje danas, ljepotice?
Y/N:uu može, kada?
J:Možemo odmah sada ako imaš vremena
Y/N:Daa može
J:Onda sam za pola sata kod tebe 😏
Y/N:Oke ;)
Bila je subota zato nisam radila i Joškić je za 10 minuta došao.
"Heyy", sam mu rekla dok sam otvorila vrata.
"Bokić", je Joško odgovorio.
Sjeli smo na kauč i donjela sam nam grickalice.
"Zašto si došao?", je odjednom izletjelo iz mojih usta. "Zar ne smijem?"
"Ne ne ne ne, naravno da smiješ nego htjela sam pitati: Zar me trebaš nešto?"
"Ne trebam tebe, ali moram te nešto pitati ili ti nešto reči."
Zbunjeno sam gledala Joška koji je polako postao malo crveni na obrazima.
"Što mi to moraš reč? Zar se nešto dogodilo?"
"Nije se ništa dogodilo.."
"Onda?", bila sam još više zbunjena nego prije.
Joškić je samo šutio pa sam odlučila pitati:
"Joško što mi moraš reci?"
"Kako da počnem? Od kad sam te upoznao imam uvjek kad si pored mene nekako neki čudni osječaj u trbuhu i mislim da..."
"Što?"
"Y/n ja mislim..da..da sam..da sam ze zaljubio u tebe!!"
Šokirano sam ga gledala i ništa nisam dobila iz usta.
"Znam čudno je ali ne mogu ništa protiv mojih osječaja"