Jutarnje buđenje za mene je predstavljao problem, ogroman problem, koji nikako nisam uspela rešiti u životu. Ustajala sam u četiri sata, kako bih pronašla šta ću obući, isprobavala sam sportsku odeću i pazila da izgledam nevidljivo, ali opet seksi na onaj način " sada sam ustala i baš me briga kako izgledam". Što naravno nije istina - ustala sam dosta ranije kako bi se sredila za njega, a on me čak i neće ni primetiti. Aries je tip koji svako jutro istrči par kilometara, onako baš puno kilometara koje ja nisam u stanju istrčati jer je moja sportska aktivnost nula. Jednom sam bila u teretanu; slinila sam po onim golim ogromnim mišićima; inače ne bih imala šta da tražim u teretani. Imam sreće što imam dobre gene, ne moram da treniram još uvek. Dok sam prvi put u pokušaju da ga sustignem trčala gotovo sam ostala bez vazduha. Mislila sam da ću umreti, kasnije sam shvatila da od teškog disanja srce je ubrzano kucalo - hitno sam se morala posvetiti fizičkom aktivnošću.
Trčala sam za njim kroz park koji imao svoju stazu za bicikliste - uglavnom su ljudi tim putem trčali. On trči svojim nekim solidnim ritmom, jer kada ga pogledaš jasno se vidi da ima kondicije - dok ja se gušim vlastitom pljuvačkom i molim se da što pre stanemo inače ću ga ponovo negde izgubiti u putu. Čula sam da muzika opušta i zbog toga imam slušačice na kojima trešti glasna muzika; mene ne opušta uopšte. Ubrzao je na sledećoj stazi, pa sam zaostala mnogo iznad njega, ali još uvek sam se hrabro držala. Kada nađem pravu priliku za upoznavanje prestaću da ga pratim, dobro ne baš skroz, samo više neću trčati ovako rano i nikada više.
Ja neću odustati! Neću mu biti samo slučajni prolaznik u nepoznatom gradu, na koju nije obratio nimalo pažnje. Ja ću mu biti sve. Ja ću mu biti žena. Dobro! Neću da idem toliko daleko; za sada ga želim posesivno za sebe, a za posle ćemo da vidimo. Muškarci su poput cipela s visokom potpeticom. Postoje one lepe i visoke koje ti nanose bol, a opet moraš da ih nosiš jer ti se toliko sviđaju, ne volite od samog početka, a ne možete da odustanete od njih.. ima one koje su jako skupe i nedostupne, koje nikako ne mogu biti svačije. Znate one što vas fasciniraju na prvom pogledu? Obično se te prve pokažu kao ništa posebno! Koja je Aries vrsta cipela? Nadam se da nije loša cipela, jer onda ovoliko truda oko njega je previše skupa investicija. Plan mi je preskup, ako je roba loša. Ideja da ga pratim došla mi je lagano, nisam razmišljala o svemu što može da me nađe i u kakve probleme mogu da počinim. Zakon je tu da bi se kršio! Pa to što ja malo dvogledom posmatram njegov stan, što ga malo pratim; trčim za njim, idem u isti kafić i u međuvremenu gde god imam prostora i mogućnosti; to nije jako težak zločin, zar ne? Kada pogledam s pravne strane, mogu dobiti zabranu prilaska, ali moj tata će me izvaditi lako iz tog problema.
Moj interes je da ga osvojim i zbog toga moram imati taktiku. Konačni rezultat je taj da igra ide po mojim pravilima - sve dok sam ja glavni igrač ide to ka pobedi. Toliko sam se duboko u svojim mislima da nisam skontala da je usporio, pa sam se neprijatno zakucala u njega. Ne! Vrištim u svojim mislima. Naš prvi sastanak nije trebao ovako da izgleda. Pa ja sam u helankama, imam kačket na glavi, znojna sam i izgledam kao da sam u haosu. Srce mi udara u rebra, moje nervozno disanje hvata onaj ludački tempo boreći se za vazduh. Ležim dole i piljim u njega jer me njegov pogled pretvorio u ukočenu nepokretnu devojčiču. Mozak mi je malo zablokirao.
„ Dobro si? Možeš ustati?" njegov promukli glas me sledio da ostanem ležati na zemlji. Jako je visok! Na sebi ima samu majicu na debele bratele koja mu opušteno visi oko zategnutog tela. Čvrsti, jako čvrsti mišiči. Bože! Pa ja nisam spremna za ovog muškarca. Njegov pogled čini da se osećam vruće. Njegove čokoladne lokne su razbarušene i padaju mu preko čela - jagodice prstiju me doslovno svrbe od želje da dodirnem. Ne skidam pogled s njega, on me gleda s jednom podignutom obrvom zbog čega se nervozno nasmešim. Moram se pomaknuti pre nego što ispadnem devojka koja balavi od njegove blizine.
„ Mislim da ne mogu", progovorim pre nego što bude još gore neprijatno. Ovaj događaj nisam isplanirala i ne mogu se koncentrisati na ovaj razgovor koji vodimo.
„ Želiš li da ti pomognem?", ljubazno upita, mada u njegovom tamnom pogledu ništa nije ljubazno. Klimnem glavom, jer samo sam toliko posebna, dok u glavi stvaram scene mene i njega i svaki scenario ima veze s njegovim rukama punim tetovažama.
Obuhvati me rukama ispod pazuha i lagano podigne prema gore. Naježim se od njegovih ruku koje me dodiruju - gledam u njega kao svoj omiljeni sladoled koji ću polizati svakog trenutka. Osećam sram koji mi struji telom, zbog čudnog plesa leptira u mom trbuhu, što zbog srama jer čini da se osećam tako bestidno u pogledu na njega.
„ Koleno je krvavo", izjavi. Da, osetim boli me. Smešno je da sam pala njemu na kolena. Posve se ukočim kada me zgrabi rukama za ramena, ne sposobna sam da progovorim bilo koju reč jer u ušima čujem koliko mi srce lupa.
„ Ne mogu da se oslonim na nogu", da me on ne drži verovatno ne bi mogla stajati, jer me nožni zglob jako boli.
„ Hoćeš li da te podignem?", trgnem se na njegove reči. „ Treba što pre da očistiš ranu na kolenu i levi zglob ti je loše. Auto mi je tu blizu, ako hoćeš odvešću te do bolnice?", spustio je lice ravno do moga gledajući me u oči. „ Jesi li dobro?", pita me, a kut usana mu se iskrivi nešto nalik na osmeh. Super sam! Jako sam super! Ovaj neplanirani sastanak je ispao na neki način okej, jer bilo gde da me sretne setiće me se. Ja, nisam neko ko sve ostavlja slučajnosti, zato sam već bila u njegovoj firmi na razgovor i dobila taj posao zbog prezimena i zbog onoga gde sam stažirala, mada to realno nisam ni zaslužila.
„ Jesam, malo me boli. Nisam očekivala da ću naleteti na gromadu od čoveka", pronicljivo ga posmatram dok on mene tako prati nekim čudnim pogledom kao da me čita kao knjigu i to mi se nikako ne dopada. „ Neće mi biti neprijatno koliko će mi biti neugodno. Ipak ti se stranac i kako da ja znam da nisi tamo neki ubica koji će moj leš spakovati u gepek auta? Imam svašta još da kažem! Tipa imaš... ", prekinuo me je tako što me podigao i ostavio me je bez reči.
„ Aries", izgovori dok me opušteno nosi stazicom. Oči su mu braon-zelene i jako intenzivne, a dvodnevna brada prekriva snažnu čeljust. O, Bože, prelep je. Progutam slinu. Toliko je savršen, ma jednostavno..
„ Malia", nasmešim se kratko otkrivajući svoj predivni red belih zuba.
Nisam ja neko ko ćuti.. Ne volim to, ali ćutim kada me nosi do auta, pa pomogne da sednem na sedište i onda progutam ogromnu slinu jer sada mi je suviše blizu na onaj način da ga želim zgrabiti za obraze i kušati lepe i pune usne. Pa, da, skoro sam to uradila. Onda setila sam se da ga "poznajem" svega par minuta i do to nikako nije prikladno samo zato što želim da osetim ukus njegovog jezika. Naježim se kada spusti ruku na moju butinu i sklizne prema krvavom kolenu.
„ Malo će peći", posmatra moju reakciju kao da me pokušava pročita. Peče to što mi stavlja na kolenu, užasno me peče, a ja trpim to kao hrabra devojka - neću da vrištim i ako me tera na suze. „ Uskoro sam gotov", kaže.
„ Ubrzaj, užasno peče!"
„ Devojčice da nisi ćorava i da paziš kuda trčiš ne bi ti se dogodilo ovo!", glas mu je grub.
„ Nisam ja devojčica!"
„ Gde vozim?"
„ Da.. Pazi pa ti neću reći gde stanujem", krenem pričati ali me on zaustavi jednim pitanjem: „ Gde?", kažem mu i okrenem glavu prema prozoru. Užasno je poražavajuće što putem ne progovorimo ni jednu jedinu reč. Svaki moj pokušaj da nešto izgovorim završio bi tako što bih otvarala i zatvarala usta. Zapravo nisam imala šta da mu kažem osim samo jednog: „ Hvala na pomoći!", i to sam rekla kada sam zakupila vrata auta.
Ne znam.. nisam bila srećna zbog ovoga susreta. Nije bilo kao šta sam ja maštala. Nije uopšte kao lik kako sam ga idealizirala. Kao da patim od erotomanske deluzije - razvijam osećaj idealizirane ljubavi i seksualne privlačnosti prema drugoj osobi koja to ne uzvraća. Dogodilo mi se to jednom.. bila sam dosta mlađa i "zaljubila" sam se u lika iz serije - koji je toliko nedostupan jer je nestvaran. Bilo je i jednom da sam toliko bila zaluđena jednim momkom i onda posle poljupca dogodilo se jedno veliko ništa. Možda je i sada tako! Stvorila sam svoj neki tip, Aries je to u mojoj glavi i ovaj pravi nema veze s onim što sam ja zamišljala. Nije se dogodio onaj zvani klink, nije bilo opipljive hemije među nama, jer da jeste nema šanse da to ne bih osetila. Pitam se koliko sam ja luda u svemu ovome? Koliko?
Pratila sam ga dugo, da bih shvatila da on nije možda ono što ja očekujem. U mojoj mašti on je bio čvrst, hladan, onako jeben u svakom pogledu a dobila sam mirnog, slatkog i skroz drugačijeg. Ne poznajem ga dovoljno, ne znam kakav je i zbog nekih zaključka neću odustati. Napokon sam se zavalila u svoj kauč, prelistavajući u glavi šta se tačno sve dogodilo. Nisam njegov tip? Nisam dovoljno lepa? Mršava sam mu? Nemam dovoljno velike sise? Nisam mu privlačna? Nisam mu nešto posebno? Postavljala sam pitanja sebi i jednostavno nisam znala zašto kao muškarac nije imao neku reakciju na mene - pa ja sam lepa i zgodna i svako padne na mene. Zašto on nije?
Pogledam u ekran tefona i sklopim oči.. Drugi poziv od tate, ako mu se na ovaj ne javim ima da pošalje FBI-a, kompanije, policiju, agente iz svih agencija, hiljadu ljudi, hakera i dobiću telohranitelje. Ježim se na tu pomisao. Pređem prstom po ekranu i javim se, duboko uzdahnem i molim se da se brzo smiri.
„ Zašto se ne javljaš? Za čega će ti telefon ako ga ne koristiš u svrhu pozovi - javi se? Šta jebeno misliš da radiš? Zbog čega si u Chicagu?!", dere se. Ovako nikada nije.. „ Moja ćerka će da radi u drugoj firmi, samo zato što nije dobila glavni projekat?!"
„ Tata mislim da bi trebao malo da se smiriš i spustiš glas u tvojim godinama to nije dobro", nasmešim se kao da je ovde i gleda na onaj moj smešak koji on pada.
„ Zajebi s godinama!", odmaknem telefon s uha i puštam ga da viče jer ga i ne slušam. „ Istražio sam braću i uopšte mi se ne sviđaju! Aries je inteligentan, miran ali seronja, mlađi je previše dominantan, pun sebe, pun ega i jebe sve što stigne. Ne želim da radiš s njima!"
„ Prestao si da se pitaš šta ja hoću da si rekao da nisam dovoljno dobra!", podignem glas na njega.
„ Za pola sata imam avion i dolazim po tebe! Nećeš raditi u firmi s dvojicom muškaraca koji će jedva čekati da te pojebu - mnogo brojnih drugih koji će zamišljati tebe! Ne može ni da pomisle na tebe!", moj tata je posesivan otac, koji svuda gura svoj nos, previše zaštitnički nastrojen i ponekad me guši to.
„ Hm.. Šta si ti zamišljao kada si ugledao mamu?! Sigurno nisi mislio kako će te razvlačiti pite i gledati utakmice!", zastanem na sekund, setim se onoga što mi je mama pričala i tim rečima ga udarim. „ Jurio si mamu sve dok nisi dobio što želiš - samo to ti je bilo na umu i gle onda čuda zaljubio se ženskaroš, dobio ćerku i ne može da se pomiri da ona više nema pet godina!"
„ Za mene ćeš ti uvek biti mala!"
„ Ako doćeš ovde, kunem ti se da ću se udati za nekog čoveka tvojih godina!"
„ Povukla si na majku za udaju.. Planiraš da nađeš dobrog sponzora?"
„ Pa ti si mami jedan dobar, zar ne?", ućutim jer se pokajem zbog onoga što sam rekla. „ Tata", izustim tiho. „ Znaš da nisam tako mislila!"
„ Nemaš pojima koliko me osramotila! Zvali su me da odobrim tvoj posao! Nadmeni seronja me je pitao; jel dovoljno dobar arhitekta ili samo želi da kazni roditelje?"
„ Ne znam šta misliš, ali nije tako. Hoću samo da uspem, bez tvog prezimena i da ti dokažem da sam dostojna svega.. nisam ja samo razmažena devojčica koja planira da čitav život ide u kupovinu i namešta frizure!"
„ Tvoju inteligenciju nikada nisam dovodio na sumnju. Pametna si. Isto koliko i ja, ali isto toliko si i na majku, osoba koja ne mari za nešto ako nije previše vezana za to. Nisi neko ko će dve godine potrošiti na toliki projekat - znam to, moja si ćerka, znam već unapred da ti ne bi ni potrajalo", govori sada dosta mirnijim glasom. „ Ako želiš da radiš, možeš, ali pod uslovom da mi javiš ako ti se nešto dogodi. Ubija me pomisao da te neko povredi. I nemoj da počinješ sa sranjima kako si odrasla; ti si moja ćerka i u mojim očima si malena. Možda si ljuta na sve nas, ali pozovi mamu!"
„ Pozvaću je uveče, moram se spremiti za posao. Volim te tata, daj mi malo vremena, zvaću te kada budem želela da te vidim!"
„ Volim i ja tebe razmaženko mali, ali nema šanse da čekam, tvoja majka i ja dolazimo uskoro. Bićemo u hotelu, ti pozovi kada završiš s poslom!", govorim mu dobro, jer moj tata je jednako lud kao ja, brine se za mene i razumem ga. Po prvi put mislim da nisam bila u pravu jer sam samo tako pokupila kofere i otisla. Pokazala sam ono što su i mislili da jesam.