Šarmantno Posesivna 🔚✔️

9 poglavlje

Ljuta sam na sebe što ne mogu da se kontrolišem u njegovoj blizini. Ako sam sebi dala reč da s njim neću imati ništa, onda to trebam i ispuniti. Naravno, trebalo bih da se držim svojih reči, koliko god je to moguće, ali on mi tu stvar znatno otežava. Reči koje je izgovorio odzvanjale su mi u ušima, izazivale su me; na onaj vreo način, način na koji završim njemu u krilu i ljubim ga gledano. Nije mi davao priliku da razmislim o svemu, jer je konstantno bio tu negde i smetao, toliko da mi je već išao na živce. Pokušavam da zaboravim kako je njegovo telo pritiskalo moje, kako me ljubio i čvrsto držao, pa čak i suze koje mi je brisao. Da, bio je nežan prema meni i ta njegova strana mi se dopala, zapravo ceo on mi se mnogo dopada, što mi jako otežava da ostanem po strani i budem svesna svoje odluke.

Opako je zgodan. Virila sam kroz prste gledajući izuzetno zgodan primerak pred sobom. Ramena su mu sasvim dovoljno široka, levi biceps ima malu tetovažu, zglobovi i nadlaktice su mu istetovirane cele, na vratu ima malu ptičicu, po telu ima puno ali sasvim normalnih tetovaža. Puls. Koža. Sve mi je gorelo kada je skinuo bokserice i pokazao svoj paket. Usta su mi bila blago rastvorena i oči širom otvorene, posmatrala sam vene..

„ Idemo na ručak?", upita Laura, jedina kolega s kojom imam nešto više od poslovnog odnosa. Fina je. Draga, simpatična cura koja je ove godine završila fakultet i uspela svojim trudom dobiti ovaj posao.

„ Može", uzimam torbicu, na posao se svakako ne mogu fokusirati, jer mi misli lete samo ka Deronu. „ Hoćemo u onaj restoran na uglu?"

„ Hm.. Pa nisam osoba koja pojede jednu salatu za ručak i zadovolji se time", neugodno izusti, jer do sada nismo išle na ručak samo se pozdravljale i progovorile po koju reč.

„ Nisam ni ja, volim jesti. Onda nas odvedi negde ti", nasmeši se otkrivajući svoje blistavo bele zube.

Pričati s njom je lako i ugodno. Vreme je brzo prošlo, imale smo puno tema, čak nijednom nismo pomenule modu i momke, što obično je prvo što devojke spomenu. Nasmejale smo se dok ona pričala kako joj je štikla upala u rupu i da je morala da se izuje i hodati bosa, pošto kada je izvukla štikle, potpetica je pukla na pola.

„ Divim se Rihhani kako može hodati po onim rupicama.", stišam glas da se približimo hodniku našeg radnog mesta.

„ Dobar dan, gospodine Hunt", osmeh s lica mi padne iste sekunde. Osetila sam njegov muževni miris koji se širio po hodniku, osetila sam jer se celo moje telo naježilo. Znala sam, nisam morala ni pogledati. Podignula sam glavu i očima sam ga streljala, dok je on imao neki hladnokrvni pogled. Pokušala sam proći neprimetno uz Lauru, pa sam nastavila hodati  i onda me je izvukao iz takta jer mi se obratio tonom koji je vrištao da među nama nema nimalo profesionalnosti.

„ Malia, moramo razgovarati!", zubima se ugriznem za donju usnu kako bih potisnula bes koji se u meni sakuplja. Vatra u meni je u koraku do erupcije. „ Laura, možete ići", drsko se obrati Lauri koja stoji u mestu, drmnem je rukom i ona se pokrene. Shvatila je sve, devojka je pametna, samo glup ne bi shvatio da je on opak mužjak koji polaže pravo na mene i popišava teritoriju oko mene. Kada se ona dovoljno odmakne, besno pritisnem: „ Dosta mi je te više! Prestani!", preklopi mi usta šakom tako me ućutka. Očima ga molim da se skloni od mene jer stojimo na sred dugog hodnika i jedan maleni zid nas deli od puno arhitekta, svakog sekunda neko može izaći sa leve i desne strane, a neki se još uvek vraćaju s pauze. Prstima mi rastvori usne zbog čega one bride od želje, da ga osete. Vrela koža preko kože..

„ Derone! Budi razuman. Neko će naići", preplašeno izgovorim, popusti kada se odmakne malo od mene, dovoljno pristojno. Onda vidim dve koleginice koje nas posmatraju, i molim se da nisu bile tu, jer mi ne trebaju ogovaranja na radnom mestu. Obe ga pozdrave, a on se ne trudi ni glavom uzvratiti pozdrav. Hodam pored njega iz pristojne razdaljine, glumim da mu pričam nešto bitno, kako me kolege ne bi ogovarale u negativnom smislu. Ako on bude ovako nastavio da se ponaša, moraću da dam otkaz, jer ne želim da me ljudi gledaju drugim očima.