TAMNA STRANA MOĆI

~13~

Z:"Pobegla je? Iščezla tek tako?!"
H:"Da."
Z:"Pre nego što ti je bilo šta rekla?!"
H:"Da! Hiljadu puta sam rekla da! Rekla je jedino da ne želi da pokvari iznenađenje."
Z:"Na šta je mislila?"
I:"Da li mi izgledamo kao da čitamo misli?"
Z:"Zar ne radite to?"
K:"Zar nas niste proučavali?!"
Z:"Trebala si da je zaustaviš. To je tvoj posao. Posao svakog od vas."
I:"Prestani da se tako obraćaš mojoj sestri."
Z:"Ja sam FBI. Vi sarađujete sa nama."
K:"MI ne sarađujemo, Erik sarađuje."
Hejli se uhvati za glavu, zatvorivši oči. Nije mogla da ih sluša. Sedela je na stepeništu dok su oko nje bili Itan, Kevin i Zak. Zak joj nije verovao, znala je to. Verovatno on misli da je Hejli samovoljno pustila vešticu jer je iz nekog nepoznatog razloga sarađivala sa njom. On je potpuno nesvestan da ona nema saosećanja za bilo kakvo čudo sa moćima. Svi su oni samo problematične zveri i ništa više. Zašto bi čak i pomislila da oslobodi nekoga od njih? Voli svoj posao. Obavlja ga uvek kako treba. Ali mrzi kad neko vrši pritisak na nju za nešto u šta se ne razume. Glupi pajkani.
E:"Pretražili smo celo područje. Nismo je nigde našli." Odjednom se pojavi Erik prekidajući pritom prepirku između muške strane.
H:"Naravno da je niste našli, iščezla mi je pred očima." Frknu Hejli, ne sklanjajući ruke sa glave.
Z:"Kako bi sada trebalo da rešimo slučaj? Sigurno je upletena u to. Ko zna koliko njih je upleteno u to." Govorio je Zak iznervirano se cupkajući nogom. Hejli je imala jak poriv da ga odalami po sred te glupe, ulickane face. Primetivši Hejlinu isfrustriranost i veliku mogućnost da Itan ili Kevin skoče na Zaka i raskomadaju ga, Erik odluči da preuzme inicijativu i da pozove Zaka u svoju kancelariju kako bi to raspravili i kako bi smislili šta će dalje. Bez preteranog razmišljanja, agent samo uputi nepoverljiv pogled ka Hejli, Itanu i Kevinu i zatim im okrete leđa odlazeći za Erikom. Hejli duboko uzdahnu, a zatim stisnu vilicu razmišljajući o tome koliko je ova saradnja zapravo nepotrebna.
•••
Nakon što je dan završen i nakon što se mrak spustio na Mervil, Zak i ostali agenti su napustili zgradu tima lovaca uz Zakove reči da će biti u kontaktu i da će morati da obaveštavaju jedni druge o daljim dešavanjima i slučajevima. Kada je zgrada konačno bila slobodna od prisustva FBI svi su nekako...opustili i počeli da funkcionišu normalnije. Agenti su donosili osećaj tenzije i napetosti i to nikome nije odgovaralo. A usput su se i ponašali kao da ih poseduju i kao da ih sve poznaju previše dobro iako, kad se malo bolje pogleda, nisu znali mnogo toga o lovcima. Samo su ih se...plašili i usput ih smatrali ludacima. Roksi je rekla Hejli da je čula dva agenta kako komentarišu njihov tim kada su mislili da niko nije bio u blizini da ih čuje. Jedan je izjavio kako su lovci podjednaka pretnja kao i čudovišta, drugi se složio sa tim, rekavši kako je samo pitanje vremena kada će okrenuti leđa FBI-ju i izdati ih. Čuvši to, Hejli je postala još razdraženija i kivnija na njih. Želela je da im saspe sve u lice, da puca na njih, da im kaže da su oni prava nevolja, ali nije smela jer da je uradila bilo šta od toga, Erik bi poludeo i zasigurno bi je skinuo sa svakog slučaja. Ta neugodna osećanja su je gušila jer je pokušavala konstantno da ih potisne, ali...nisu samo ona bila ta koja je pokušavala da gurne sa strane. Nije mogla da prestane da misli o onome što joj je veštica rekla. O Kevinu i o zaljubljivanju u tragičnu ljubav. O čemu je pričala uopšte? Odakle joj pravo da govori tako o njoj kao da je zna? Verovatno je bila samo zamka i distrakcija kako bi se oslobodila, ali...bilo je veštica kojima je glavna moć bila vidovitost. Šta ako je ona jedna od njih? Šta ako je...
K:"Ućutala si se. Spavaš li?" Odjednom se oglasi Kevin, prekidajući joj razmišljanja, dok su ležali u mraku na ogromnom krevetu koji je zauzimao više od pola njegove sobe.
H:"Razmišljam." Rekla je kratko zureći u mračni plafon. Kevin na to samo ućuta slegnuvši ramenima i ustade iz kreveta, prilazeći niskoj komodi do vrata i paleći lampu koja se nalazila na njoj, a zatim otvori prvu fioku vadeći duvan, flašu viskija i jednu staklenu čašu. Zapalivši cigaretu i stavivši je među zube, on uze čašu i nasu sebi viski.
H:"Kevine, jel ti mene voliš?" Upita Hejli, podižući se u sedeći položaj. Čuvši to pitanje, Kevin se momentalno zagrcnu viskijem čiji je gutljaj upravo ispio i poče da kašlje.
K:"M-Molim?"
H:"Prosto pitanje. Voliš li me?" Nastavi ona uporno ne skidajući pogled sa njega.
K:"Hejli...Šta je ušlo u tebe?" Poče on da se smeje okrenuvši se i pogledavši u nju. Ali nije delovalo da je njoj bilo smešno. Zapravo je imala jako ozbiljnu facu dok ga je gledala. Videvši njenu ozbiljnost, on ugasi cigaretu i priđe joj još uvek držeći viski u ruci, pritom je poljubivši u vrat, ali ona se odmaknu i nastavi da zuri u njega.
K:"Šta sad? Ljuta si? Ne razumem. Do pre par minuta smo se...ovaj...smo vodili ljubav, kako ti kažeš. Zar me nakon toga ovo pitaš?"
H:"Da. Voliš li me?" Ponovo je pitala uzimajući mu viski iz ruku i otpivši ostatak iz čaše. On na to prevrnu očima pa joj odgovori uz pomalo kiseo osmeh.
K:"Volim te. Okej? Uostalom, odakle ti sad to?"
Ona mu prouči izraz lica još malo, a onda prolazeći rukom kroz kosu neobavezno odmahnu glavom.
H:"Razmišljala sam pomalo. Ne govoriš to često i..." Ali rečenicu joj prekide Kevinove usne koje se nađoše na njenima i sve to se pretvori u jedan dug, strasan poljubac. Valjda je nije lagao. Verovatno je samo paranoična i...
Zvrr zvrrr zvrrr...
Vibracija telefona ih oboje naglo prekide i natera ih da se odvoje jedno od drugog.
K:"Ne javljaj se...A, ma daj."Poče Kevin pokušavajući da je ponovo poljubi, ali ona brzo ustade iz kreveta i priđe komodi kako bi uzela telefon koji je sve agresivnije zvonio. Megan ju je zvala.
H:"Halo?"
M:"Ako si u zgradi brzo silazi dole. Neko mora da mi otvori vrata." Govorila je Megan zadihano u slušalicu.
H:"Gde si ti uopšte?"
M:"Ispred. Imam pacijenta. Brzo otvoraj ili ću morati da zovem nekoga drugog."