/Ljubav ne bira!/

Uvod

Zdravo.

Ja sam Ela. Imam 20 godina. Živim u Barceloni. Moji roditelji nisu bogati i radimo kao radnici na jednom imanju. Ti ljudi kod kojih radimo jako su moćni. Imaju para da ne znaju šta će sa njima. Inače živimo u ulici gdje su svi sami bogataši. Svi imaju prostrane vile. Ja zajedno sa svojom mamo obavljam kućanske poslove dok tata sa mojim bratom Lucasom obavlja one vrtlarske poslove. Ti bogati ljudi su u sklopu svoga dvorišta napravili jednu malu kolibu u kojoj mi živimo. Ona je jako lijepo uredjena kako i doliči jednoj bogataškoj kući. Ja sam završila srednju školu i sada krećem na fakultet. Valjda ću uspijeti da ga završim pošto moji nemaju uslove za to. Ali ja imam i želju i volju. Hoću da završim za modnog dizajnera pa taj fakultet i pohadjam. Sutra mi je prvi dan i polako sam se počela spremati. Oprala sam kosu, istuširala se i legla spavati. Sutra je važan dan. Inače moji roditelji nisu neki obrazovani ljudi dok moj brat....ee on je magistrirao za doktora. Ima lijep posao u bolnici ali ne. On hoče da radi i na imanju.

/UJUTRU/

Bude me zrake sunca koje ulaze na mali prozorčić. Ustala sam te obukla crne hlače,bijelu košulju i na to sako. Obula sam bijele starke i uzela svoju torbu sa knjigama. Prvi mi je dan i molim Boga da prodje sve kako treba. Pozdravila sam se sa mamom te izašla napolje. Na izlazu sam vidjela kako nam se useljavaju novi susjedi te sam vidjela jednog jako lijepog dečka. Pogledao je u mene.te se samo nasmiješio. Lagano sam uzvratila osmijeh i krenula prema fakultetu. Kada sam došla tamo je sve bilo puno što muških što ženskih osoba. Upoznala sam se sa njih par te krenula u učionicu(ili kako već da je nazovem). Sjela sam pored jedne jako lijepo uredjene cure.

Ona: Hay.

Ja: Ćao.

Ona: Ja sam Raffaella ali zovi me Raff

Ja: Ja sam Ela i zovime kako hoćeš.

Malo smo se nasmijale na tu moju šalu. Čini se jako dobrom osobom. Kasnije smo još čavrljale o svemu i svačemu. Jako je draga čak smo se toliko zbližile da je ona na kraju insistirala da me odveze kući. Ja sam morala pristati. Sve sam joj govorila kuda mora ići. Napokon smo stigli pred moju kuću.

Ona: Hey pa ti si mi susjeda.

Ja: Stvarno. Nisam znala.

Ona: Pa da. Mi smo se doselili danas ovdje. Mislim brat mi trenira u Barceloni pa zato.

Ja: Aham. Pa baš mi je drago moćićemo zajedno da se družimo.

Ona: I meni. I jel ovo sve tvoje?

Ja: Ma ne. Ovo su moje gazde. Moji roditelji rade ovdje a i ja sa njima.

Ona: Aham. Razumijem te nešto kao u onim TV serijama.

Ja: E baš tako. Hajde čujemo se kasnije imam tvoj broj pa tako da...

Ona: Okey....nazovem te ja pa sutra idemo zajedno na faks.

Ja: Oke...ćao Raf

Ona: Ćao El.

Tu smo se razišle. Ušla sam u kuću i iz sveg glasa povikala:STIGLA SAMM. Samo sam čula svoju mamu kako mi odgovara iz kuhinje.

Ona: Ne moraš se derati nije niko gluh ovdje.

Samo sam produžila do sobe. Bila sam jako sretna što imam novu drugaricu.