Nismo birali da budemo neprijatelji

I

,,Zašto smo mi ovde?" Po stoti put, od kada su ušli u mračnu šumu, čuju ovo pitanje koje postavlja riđokosa devojka.

Po lepoti retko ko joj je ravan. Ima vitko telo i lepu glavu sa umereno oštrim crtama, krupne oči boje čokolade, pune usne i dugu, neukrotivu kosu. Ipak, njena lepota nije razlog što su je prozvali Afrodita, već njeno veliko srce puno ljubavi.

,,I sama znaš zašto smo ovde!"

,,Nisam više ni sigurna da znam." Pravi se da je ne čuje. ,,Dante!", povikala je za njim.

Ka njoj se besno okrenuo mladić koji je ceo u crnom, pa čak su mu i kosa i oči crne boje, a ten mu je bronzane boje. Netrpeljivost prosto izbija iz njega.

,,Šta hoćeš da ti kažem Kira? Ovde smo došli da se dokažemo. Zbog toga smo u ovoj prokletoj šumi!

Ovde se trenutno nalaze najbolji od najboljih ratnika. Neki su ovde da bi se dokazali, baš kao mi. Neki su ovde da bi pokazali da su najbolji, što znači da su im svi ostali protivnici i da će se boriti protiv njih. Nekima je bilo dosadno pa su rešili da dođu ovde da bi proživeli avanturu. Neki su došli zbog iskustva. Dok su najbolji došli ovde zbog treninga. Kakav god bio razlog dolaska, svi smo zarobljeni ovde sledećih mesec dana.

Prošla su tek pet dana, a naš cilj se već promenio. Više se ne borimo da bismo se dokazali, već se borimo da bismo preživeli. Nisi ti jedina koja je prestrašena, i ja sam, ali sada smo tu gde jesmo i nema nazad."

,,Znači završio sam ovde sa dva plašljivka."

Okrenuli su se ka mladiću sa dečijim licem, koje je stalno veseo i optimističan.

,,Zašto smo mi oformili tim sa Rejem?" Kira je šapnula Danteu.

,,Očigledno tada nismo bili normalni."

,,Hej! Niste fer!" Prekrstio je ruke na grudima i nadurio se. Ponaša se previše detinjasto. ,,Samo ste ljubomorni na mene." Sa nevericom ga gledaju sa blago otvorenim ustima.

Kira je osetila nečije prisustvo, osetila je jaku čarobnu energiju u njihovoj blizini.

,,Nismo sami." Ispred njih se istog trenutka pojavio veliki sivi vuk sa oštrim očnjacima.

Čim ga je ugledao, Dante je izvukao svoje katane i krenuo je u napad. Koliko god je bio brz i vešt, vuk je uspešno izbegavao njegove napade, ipak on ne odustaje. Dok umorno stoji ispred vuka, spremajući se za novi napad, vuk je iskoristio trenutak da se zagleda u njegove oči.

Sve što Dante vidi u očima vuka jeste svoje beživotno telo, svoju smrt. Strah se toliko proširio kroz njegovo telo da nije mogao da se pomeri.

,,Dante!" Rej ju je sprečio da ode do njega. ,,Pusti me!" Otima se.

,,Ako misliš da je to stvarno vuk, gluplja si nego što sam mislio." Nakon njegovih reči prestala je da se otima i samo ga pogledala u oči.

Čuvši to vuk, pretvorio se u ženu kratke plave kose.

,,Ti si pametniji nego što izgledaš." Sigurnim korakom im je prišla dok je glavu držela visoko podignutom. ,,Jedna stvar mi nije jasna? Zašto su dečica, poput vas, na ovako opasnom mestu? Nadam se da shvatate da ste vi ovde samo plen." Kira je Reja uhvatila za ruku tražeći oslonac u njemu.

,,Šta si mu uradila?"

,,Pokazaću ti."

Zagledala se u njegove crne oči. Za razliku od Dantea, on nije video svoju smrt, već je video smrt svih osoba do kojih mu je stalo. Zbog toga što je video i on se, kao i Dante, paralizovao od straha.

Kira je pala na kolena, ali ne zbog ove žene, već zbog jačine čarobne energije koju je osetila. Ta energija je toliko jaka da je iscrpljuje, kao da izvlači njenu čarobnu energiju iz nje. Šta god da je to veoma je moćno. Vid je počeo da joj se muti i u sledećem trenutku više ništa nije videla, ali još neko vreme je mogla da čuje, ali otežano. Poslednje što je čula su bili nečiji laki koraci.

Devojka kestenjaste boje kose i očiju, sitnih usana i izraženih jagodica, polako prolazi između Kire i Reja.

,,Larisa..."

,,Ko si sada pa ti? Ako misliš da ću ti se zahvaliti što si je sredila umesto mene, varaš se."

,,Nisam je ja sredila već moja čarobna energija."

,,Kako onda mene nije sredila? Ah da, zato što je moja jača nego tvoja."

Misteriozna devojka se zagonetno nasmešila. ,,Na nju je delovala jer je njena moć uočavanje čarobne energije. A što se tiče toga da je tvoja jača, ne bih rekla."

,,Ko si uopšte ti? I kako znaš ko sam ja?"Ne sviđa joj se što oseća strah u prisustvu ove devojke. Ali ne može da ignoriše činjenicu da u njoj postoji nešto strašno što nije vidljivo, ali može da se oseti u vazduhu.

,,Ja nikada ne zaboravljam osobe koje su nekada bile deo mog života, a pogotove ne one koje su mi često pravile problem zbog kojih sam ja mnogo stradala. A ti si, Larisa Hans, jedna veoma zaboravna osoba. Zar si već zaboravila na logor Patnje?"

U Larisinim očima pojavilo se nešto veće i od straha. Telo je počelo nekontrolisano da joj se trese. Pokušala je nešto da kaže otvarajući usta, ali reči nisu izlazile.

,,Setila si se. Iskrena da budem, ne čudim se što si zaboravila na logor Patnje, ipak to nije jedina stvar na koju si zaboravila."

Laris joj se zagledala u oči nadajući se da će prizvati njen najveći strah, ali nije ga prizvala. To ju je još više uplašilo, jer nije znala koliko se snage krije u ovoj devojci.

,,Stvarno misliš da postoji nešto dovoljno strašno što bi me uplašilo. Ja sam preživela logor Patnje, a i sama znaš kroz koje sam sve strašne stvari tamo prolazila. Tvoje moće na mene ne deluju, ali zato moje na tebe deluju."

Panično je krenula da ide unazad, ali devojka je počela da joj se približava gledajući je kao plen. Uhvatila je sebe za vrat, i na taj način je zbunila Larisu. Polako je počela da ga steže, a što ga je više stezala Larisa se sve više gušila. Ne može da dođe do vazduha. Iako se bori za vazduh, zanima je kako je ova devojka guši ne dodirujući je. Koja je njena moć?

Dok se ona borila za vazduh njena moć je slabila. Toliko je oslabila da više ne deluje na Dantea i Reja. Ipak, oni nisu prošli bez posledica, njihova tela su izmorena zbog čega su se odmah onesvestili, tako da nisu ni primetili misterioznu devojku.

Čim je sklonila ruke sa svog vrata omogućila je Larisi da diše. Prestrašeno je ustala i otrčala što je dalje mogla, ne osvrćući se.

Čim je Larisu izgubila iz vida dozvolila je sebi da se oseti slabom. Pala je na zemlju teško dišući. Njena moć nije samo smrtonosna za njene neprijatelje, već i za nju samu. Koliko god ona delovala da se dobro drži, to nije tako. Sada ona nije gušila samo Larisu, već i sebe.

Nečije mišićave ruke su je naslonile na snažne grudi. Polako ju je mazio po kosi, a zatim je stavio svoju ruku na njen obraz.

,,Hajde, biće ti bolje." Taj grubi glas je u njoj izazvao spokoj i osećaj sigurnosti.

Svoju ruku je stavila preko njegove i počela je da crpi njegovu čarobnu energiju. Što je više crpela osećala se sve bolje, dok se on osećao sve gore. Stegao je vilicu trpeći bol radi nje. Trenutno mu nije ništa bitnije od nje.

Kada je prestala okrenula sa ka njemu zahvalno gledajući u njegove umorne ugljene oči.

Ustao je sa njom u naručiju. ,,Vreme je da idemo, pre nego što dođu svesti."