On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 9 •

Reći ću ti, neću kriti u tebe sam zaljubljen,
Čini mi se život ceo čekao sam na tebe...
Preko moga pustog srce šibali su vetrovi,
Sve dok tebe sreo nisam živeo bez ljubavi....

Slušala sam taj glas koji je bio tako čaroban, tako nežan i iskren. Pevao mi je sa toliko ljubavi, smejao mi se sa najlepšim osmehom, a gledao me sa takvim sjajem. Suze su mi krenule, suze radosnice. Želela sam da skočim, da preletim do njega, samo da ga zagrlim i više nikad ne pustim. Tog trena sam znala da je on moje sve i da ne želim da ga izgubim ni zbog straha, ni zbog sumnji. Želim da ga volim svim srcem, želim da me voli. Ja sam njegova Zvezda, a on je moj Mesec.

                                                          
                                           ***

Tiho sam izašla iz sobe kako ne bih probudila Mariju. Toliko sam bila nestrpljiva da ga samo zagrlim pa sam sjurila niz stepenice, ne čekajući lift. Bukvalno sam istrčala iz hotela. I dalje je stajao ispod moje terase. Potrčala sam mu i tako jako zagrlila. Osetila sam u tom trenutku da je ceo svet moj, da nema veće radosti od ove.

Mogla sam da čujem otkucaje njegovog srca, mogla sam da vidim u tim očima da je iskren, da postoji nešto.. ne znam da li je to ljubav, ali znam da ne želim da nestane. Želim da traje.

Zagrio me je istom jačinom kao ja njega, pomilovao po kosi, pogledao u oči i poljubio. Bio je to najsladji poljubac koji sam doživela.  Nešto tako savršeno da poželim beskraj tih poljubaca.

- Ne želim i neću da zamislim dan bez tebe. Od ovog trenutka si samo moja, jesi čula? Samo mojaaa.

To mi je izmamilo osmeh. To je bilo upravo ono što sam želela. Da budem njegova i da bude moj. Samo moj. Od tog trenutka sam postala sebična. Znala sam da moram da ga delim sa drugima, ali nisam želela. Želela sam ga samo za sebe. Želela sam da ga ukradem i odvedem negde daleko od svih, da gradimo našu sreću. Počela sam da maštam o tome. Možda zvuči čudno, ali imala sam osećaj da je on moja sudbina i da će se sve ono što priželjkujem ostvariti. Verovala sam u to. Verovala u nas. Uhvatila sam ga za ruku i krenula ka ulazu. Bio je suviše pijan, jedva je stajao na nogama. Bio mu je potreban san. Koliko god da sam želela da ovaj trenutak magije traje, znala sam da ga moram smestiti u krevet pre nego što privuče pažnju i ne osvanem na naslovnoj strani Skandala. Ušli smo u hol hotela i trudila sam se da budemo tihi, gotovo neprimetni. Uspela sam da stignem do lifta, a da niko ne skonta šta se dešava.

Otključala sam vrata njegove sobe i odmah se uputila ka krevetu. Alkohol je već toliko delovao da je odmah zaspao. Pokrila sam ga i poljubila. Želela sam da legnem pored njega, da ga zagrim i samo da slušam otkucaje njegovog srca, ali nisam se usudila na takav korak. Izašla sam. Zatvorila vrata. Udahnula duboko i krenula ka sobi, ali Marija je stajala na vratima i u čudu me gledala. Po izrazu njenog lica videla sam da je u blagom šoku. Ovo niko nije očekivao, a najmanje ona. Prišla sam joj i ugurala u sobu, okretajući se kako bih videla ima li još koga. Nije mi bio potreban dodatni skandal. Marija me je i dalje samo gledala. Očekuje objašnjenje, a ja ne znam odakle i šta pre da joj kažem.
Sela sam na krevet i rešila da joj kažem sve, zamišljajući njenu facu.

- Počni.

- Priznao mi je da mu se svidjam, da želi da budemo zajedno. Sve se desilo tako brzo, ni sama ne znam u kom trenutku. Bili smo na plaži i...

- Čekaj, čekaj, čekaj.. polako. Ajmo ispočetka. Ti i Aleksa ste zajedno?

- Pa tako nekako.. ni ja ne mogu da poverujem u to, ali tako je sve lepo i magično, kao da sanjam.

- Ja sam u šoku. Ja ne mogu da verujem. Ti se zajebavaš, ovo je neka skivena kamera?

- Neee.. kažem ti, ni ja još ne mogu da verujem da se ovo dešava. Ali prokleto mi se svidja. Prokleto ga želim samo za sebe. Ne znam šta mi je uradio, ali kad sam pored njega prosto poludim.

- Kako i kad sam ja to sve propustila?

- Desilo se brzinom svetlosto. Bili smo sinoć na plaži i pričali, a jutros mi je pevao onako pijan i znam da je bio iskren. Bilo je to u njegovim očima, znam da postoji nešto.
 
- Ja ne znam šta da kaže. To je divnooo, konačno da čujem da ti želiš nekog pored sebe, ali..

- Mnogo sam srećna. Ne mogu da ti opišem koliko.

- Samo te jedno molim. Znaš da je popularan, da je u centru pažnje svih, da prate svaki njegov korak. Ne bih volela da budeš povredjena. Jesi sigurna da možeš da se nosiš sa celim svetom i da se boriš za njega?

- Ne znam. Nisam sigurna, ali daću sve od sebe da niko i ništa ne uništi moju sreću.

- Ma zajebi ih sve, nek se teraju. On je sad tvoj i može samo da proba da pobegne.

Skočila je na mene tako srećna i oborila me na krevet. Ne znam koja se više u ovom trenutku raduje, ali znam da sam bila sebična i da nisam ispala prava drugarica. Ona se iskreno raduje mojoj sreći neznajući šta će mi ona doneti i u šta uvaliti, koja će cena te sreće biti, a ja nisam ni na trenutak delila njenu sreću već bila ogorčena prema Djordju. Pogrešila sam. I sada shvatam. Shatam koliko sam djubre bila i šta sam uradila. To je bila jedna od mojih milion grešaka, ali od ovog trenutka sebi neću dozvoliti da grešim. Dosta je grešaka bilo u mom životu.

Ko bi rekao da ljubav može da se desi u samo jednoj sekundi? Ko bi rekao da ću ja da se promeni za 360 stepeni za samo jednu noć? Ko bi rekao da sam ja još sposobna za ljubav, za ovo ludilo?