On i Ja, pod sjajem zvezda 🔚

• 8 •

- Možda mu se svidjaš.

- Verovatno, pa je zato doveo devojku sa kojom je orgijao celu noć.

- Jesi se ti to zaljubila u njegaa? Ljubomorna siii…

- Nisam. I nemam nameru. To mi u životu nije potrebno. Videla sam ga sad i verovatno više nikad u životu. I zašto bih bila ljubomorna kad ga ne poznajem, niti mi je stalo do njega?

- Nikad se ne zna. Možda je on tvoja sudbina i..

- Kakva sudbina, nemoj da lupaš.
Menjamo temu jer ne želim više o ovome da pričam. Suludo je.

- Kako god ti želiš. Nego kako smo mi sinoć dospele do sobe, ja se ničeg ne sećam,baš sam se napila.

- Tebe je Veljko doneo do kreveta, a ja sam se nekako pored vas dogegala. Bolje podnosim pijanstvo od tebe.

- Veljko? Blamaa.

- I bio je baš pažljiv prema tebi, a moram ti reći da si i ti bila baš nežna.

Skočila je iz kreveta baš sa onim izrazom lica sa kojim sam je zamišljala. Nisam mogla da se ne nasmejem. Bila je tako slatka sa svim tim izrazima na licu.

- ŠTA SAM RADILA?

- Opustii se, samo si ga grlila i par puta poljubila u čelo.

- Moliiim? 

- Bila si pijana i nema potrebe da dižeš toliku frku, nisi ništa uradila da bi se kajala.

- Sva sreća, ne znam kako bih to podnela. Više nikad neću da pijem, jesi me čula..

Počela sam da se smejem ponovo. Zar je toliko bitno što se jednom u svom životu opustila i uživala i popila toliko da ne zna za sebe. Definitivno moram još malo da je pokvarim dok ne bude kasno. Skuvala sam nam kafu i sele smo na terasu kako bi malo došle sebi.  Bilo je baš toplo, a plaža kao i obično puna. Čini mi se da ih svakog dana ima sve više. Volela bih da mogu svaki dan, kada se probudim, da izadjem na terasu i vidim izlazak sunca, more koje se presijava, plažu koja je puna razigrane dece, a onda taj čaroban zalazak sunca i nebo puno zvezda. Uživala bih kada bih živela ovde.  Ne treba mi niko, bila bih dovoljna samoj sebi. Bila bi to pravi život za mene.

                                             ***

Mesečeva svetlos svetlucala je po površini vode, a mesec se oslikavao tako da mi se činilo da mi je na dohvat ruke i da svakog časa mogu da ga dodirnem. Gledala sam tako u beskonačnost i razmišljala o osećanjima, o željama, o onome što je bilo i ono što bih volela da bude.

Pomislila sam i na njega. Pokušavala sam sebi da objasnim zašto je njegova blizina unosila nemir u moje telo i zašto mi svaki put srce tako jako zaigra, a noge počnu da klecaju, kao da gubim tlo pod nogama. Nije bilo šanse da je uspeo da me zavede. Odbacila sam tu mogućnost da sam zaljubljena u njega. Ne poznajem ga. Ne znam ništa o njemu. Samo smo par puta pričali, a to nije moglo da bude dovoljno za ova osećanja koja me muče. Nisam želela da verujem u to da možda ima neke hemije izmedju nas, da postoji stras i privlačnost, možda i ljubav. Nisam mogla da verujem, zapravo nisam želela da poverujem u tu mogućnost. Nikad ne bi mogli da uspemo. Ja ne bih želela da živim pod takvim pritiskom i da stalno budem u centru pažnje. Govorila sam sebi da je on samo jedan od prolaznika u mom životu i da ne treba da mu pridajem toliko značaja. Za samo par dana spakovaću kofere, napustiti ovaj divan raj i više ga nikad neću videti. Ostaće mi samo sećanje na njega, ništa više. Smejaću se samoj sebi kada prodje vreme i kada shvatim da sam se ponašala kao klinka. U stvari, već sam samoj sebi smešna, a mogu misliti njemu. Mada on je na to navikao. Svakog dana ima po neku novu devojku tako da mu to nije čudno. Svestan je svojih kvaliteta, ali i svojih mogućnosti i veoma dobro to koristi. Ne znam koliko je devojaka koje su se ponadale nečemu, a onda shvatila da to nikad neću imati. Koliko ih je samo zaljubljenih i povredjenih. Nije na meni da sudim, jer sam i sama takva postala, ali ne želim da ja postanem jedna od takvih devojaka i da opet budem povredjena. Znam da se od toga ne bi oporavila i da bi me to još više unuštilo. Svesna sam svega zato i ne želim da produbljujem dalje.