Začujem nečije pevušenje, pa jedva nekako otvorim oči. Ponovo sam zaspao pored njenog kreveta.
"Hej", pogledam Tinu širom raširenih očiju, jer ne verujem da je zaista budna. Koje su šanse da još uvek sanjam?
"Kad si se probudila?", pokušavam da se protegnem, jer sam kompletno ukočen. Predložiću im da nabave malo udobnije stolice.
"Pre pola sata."
"Jesi zvala sestru?", upitam, a ona odmahne glavom opušteno, kao da nije prespavala kompletnu sedmicu.
"Pozvaću je ja", u sekundi se nađem na hodniku, tražeći sestru, koja se dosad brinula o njoj.
"Recite, gospodine Smolov", obrati mi se uz osmeh, pa krene užurbano ka sobi, nakon što joj objasnim da se Tina nekim čudom probudila.
"Kako se osećate, gospođice Zajcev?", priđe Tini, a ova deluje užasno zbunjena.
"Kao pregažena. Ali sem što me celo telo boli, rekla bih da sam dobro. Šta se desilo?", upita kao da se ničeg ne seća. Da li je moguće da ne zna kako je dospela ovde?
"Imala si udes. Slomila si ključnu kost i natukla par rebara. Bila si u komi celu sedmicu", objasnim joj u kratkim crtama, a ona u neverici prelazi pogledom s mene na sestru i obratno.
"Recite mi da ovaj ludak nije proveo celu sedmicu ovde?", uz osmeh se obrati sestri, zbunivši me. Nisam očekivao da će između nas sve biti okej. Ne nakon svega sa Larisom u Spejsu.
"Ne biste verovali koliko je bio uporan. Doktor mu je više puta pretio da će mu zabraniti posete, ako ne ode kući", Tina se nasmeje, pa me nežno pogleda.
"Hvala. Znala sam da na tebe mogu uvek da računam", progutam knedlu, svestan da je ovde završila samo zbog mene.
"Odoh po doktora. Moraćemo da obavimo par pretraga, sad kad ste se probudili, ali najbitnije je da se vi osećate dobro", sestra se izgubi, ostavivši nas nasamo.
"Napokon sam se naspavala", kaže uz osmeh, dok je ja pomno posmatram.
"Umro sam od brige, kad su me pozvali iz bolnice. Hvala Bogu da si se napokon probudila", budem iskren, pa primetim da sam je zbunio.
"Pozvali? Zar nije trebalo zajedno da se vratimo iz Spejsa?"
Mogu da je slažem i da se pravim da se ništa nije desilo, ne rizikujući njeno mišljenje o meni, ali ne mogu to da uradim. Moram da budem iskren s njom, pa makar me ubila zbog toga.
"Trebalo je, ali sam ja kao i uvek smuvao neku u klubu i otišao s njom. Ne možeš ni da zamisliš koliko me grize krivica, što si zbog mene završila ovde", no umesto da me sad gađa onim jastukom pored nje, ona se nasmeje.
"Ja sam vozila, je l' tako? Znači ja sam kriva, pa nema potrebe da tebe grize krivica. Zapravo, imam samo jednu molbu.", posmatra me smireno, pa odahnem svestan da nije ljuta na mene, iako bi trebalo da bude.
"Šta god poželiš", iskreno izgovorim, spreman da uradim bilo šta za nju.
"Idi kući i naspavaj se. Kao što vidiš dobro sam i smatram da nema potrebe da sediš ovde danonoćno pored svih obaveza koje imaš", pobunio bih se, ali već sam obećao da ću učiniti šta god poželi.
"U redu, ali doći ću posle u posetu zajedno sa Aleksejem i Antonom. Ljoša se živ pojeo zbog tvog udesa i siguran sam da jedva čeka da te vidi", obavestim je, a ona klimne glavom uz osmeh, pa se namesti u ležeći položaj, kao da je odjednom veoma umorna.
"Odmaraj", spustim poljubac u njenu kosu, pa se nateram da napustim njenu sobu. U hodniku sretnem doktora i sestru, koji su očito krenuli ka Tini. Zaustavim je na trenutak, jer mi ponovo treba njena pomoć.
"Ako se išta, ne daj Bože, promeni, pozovi me istog momenta. U redu?", ljubazno klimne glavom, pa ode za doktorom.
Biće sve u redu. Mora da bude.
•Tina's pov•
"Je l' dolazio još ko osim Feđe?", iskoristim priliku da upitam sestru, nakon što mi donese hranu. Umirem od gladi.
"Bilo je par poseta, ali niko nije bio uporan kao on. Kad ste primljeni ovde, nakon udesa, s njim su došla još neka dva dečka, blizanci. Nisam upamtila imena."
"Aleksej i Anton. Još neko?", osmehnem se, srećna što imam takve prijatelje.
"Gospodin Smirnov je bio tu jednom, ali je gospodin Smolov tražio da ga ne puštamo više. Rekao je kako vi ne biste želeli da ga vidite", objasni mi, a ja nakon prvobitnog iznenađenja prasnem u smeh.
"Njih dvojica se nikad neće promeniti. To je to, pretpostavljam?", zbunim se, kad odmahnem glavom.
"Ne znam da li bi trebalo ovo da vam kažem, ali osećam da treba da budem iskrena s vama. Pre par dana se ovde pojavila neka devojka, ali nisam uspela da dobijem njeno ime i prezime. Gospodin Smolov i ona su se svađali, štaviše on je delovalo veoma besno. Nisam čula ceo razgovor, a i nije na meni da pričam, ali rekla bih da su se posvađali oko vas."
"Kako misliš oko mene?", zbunjeno je posmatram, pa primetim da joj je neprijatno što mi ovo sve priča.
"Nisam sigurna, ali mi se čini da je rekla nešto loše o vama, jer je gospodin Smolov vikao kako nikad ne bi izabrao nju pored vas i kako ste vi najvažnija osoba u njegovom životu. Ako biste mogli da mu ne kažete da sam vam sve ovo rekla. Bio je zaista fin prema meni i ne želim da misli kako mu nešto radim iza leđa, ali smatrala sam da treba da znate", još uvek se crveni od neprijatnosti.
"Ne brini, neću mu ništa reći. Hvala ti na iskrenosti. Veoma to cenim", osmehnem joj se, a ona ode dalje svojim poslom.
Mozak počne da mi radi kao lud, čim ostanem sama. Setim se razgovora s Danilom, odlaska u Spejs sa Feđom i plavuše pored njega, kojoj ne mogu da se setim imena. Setim se svoje razočaranosti nakon što je napustio klub s njom, Ljošine ponude prevoza i na kraju udesa.
Znači na to je mislio, kad je rekao da oseća krivicu što sam ovde. Razmišljam o svemu što sam želela da mu kažem, pa se blago osmehnem kad shvatim da ju je ipak na kraju ispalio zbog mene.
I ti si najvažnija osoba u mom životu, iako to možda nekad zaboravljam.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ne znam kako vi, ali ja mislim da više nikad neću vratiti Wattpad na normalno 😂 Dark mode mi je prosto genijalan 😍 Za razliku od bezbroj apdejta, koji zapravo ne sadrže nikakve vidljive promene, ovaj današnji me oduševio 🙈
So, već dve godine kukam i molim se da Sjomin napusti klupu Lokomotiva, no sad kad se to dešava i kad je već zvanično da će Marko Nikolić od juna biti novi šef stručnog štaba, nekako mi ga je žao 😅 Koliko god živaca da mi je iskidao u prethodne dve sezone, jedan je od onih koji su svoju karijeru posvetili jednom posebnom klubu, pa zbog toga osećam dužnost da kažem "hvala za sve" 💙
Inače, jesam li jedina koju činjenica da neće biti mature nije nimalo potresla? Nekako mi je sasvim svejedno 😅 Žurke, haljine i šminka nikad nisu bili moj fazon, tako da mi je na neki uvrnuti način drago što ću to izbeći 🙈 Žalite li vi što se školska godina završava ovako? 💙
