MIRACLE ✨ / Ante Rebić /

14.

"Je l' to sve?" Upitao me Marko kad je ubacio zadnji kofer u moj auto.

"Yaaas sir." Klimnula sam glavom i okrenula se ka roditeljima. Prvo sam zagrlila tatu i ostavila poljubac na njegovom obrazu, a zatim sam se okrenula ka mami i uradila isto.

"Čuvaj se. I javi se čim sletiš." Mama je rekla zapovjednim tonom.

"Pa javiću ti se kad uđem u kuću. Nemam internet." Objasnila sam pa zamahala telefonom u njenom pravcu.

"Zato sam ja mislio na sve." Tata je rekao, a zatim ponosno iz džepa izvadio karticu s grčkim brojem.

"Oboooožavam te." Nasmijala sam se i zatim ih još jednom zagrlila, pa sam sjela u auto i izašla iz dvorišta.Pokupila sam Anju, koja je jutros već donijela svoje kofere tako da se nismo morale zadržavati kod njih i krenule smo prema aerodromu.

Kroz sat vremena stigle smo na aerodrom. Auto sam parkirala u garaži, a zatim smo otišle do šaltera i krenule prema izlazu G97.

.....

"Fino sam rekla da me čeka auto!" Iznervirano sam lupila nogom od vrući beton aerodroma u Mykonosu. Ovdje bukvalno zemlja gori, ima 40 stepeni minimalno, a Anja i ja stojimo ispred aerodroma i čekamo Nikolu i Luku , naše "čuvare" koji su tu samo ovdje na Mykonosu i to preko ljeta pretežno.

"Joj brate, prevruće je." Anja je rekla po 100. put otkako smo izašle vani.

"Ćuti, ne staj' mi na muku." Iznervirano sam rekla pa izvadila telefon iz torbice. Upalila sam mobilne podatke i nazvala tatu.

'Uno?' Javio se odmah poslije prvog zvona.

'Tata, gdje je auto? Čekamo već pola sata!' Iznervirano sam rekla.

'Pa trebali su da vas čekaju. Tačno su nesposobni. Sad ću ja to riješiti. Budite tu.'

"Ej Unooo, reci tati da su došli." Anja je rekla srećno pa uzdahnula s olakšanjem. Haha, dobro su se sjetili.

'Čuo sam Anju šta je rekla. Nazvaću ih ja poslije. Čujemo se i uživajte.' Tata je rekao, a zatim sam začula bip bip bip.

"Dobro došle na Mykonos!" Veselo nas je pozdravio Nikola i zatvorio vrata.

"Biće tebi dobro došle. Kasnite." Prevrnula sam očima, ali sam prihvatila njegov zagrljaj.

"Izvinite." Počešao se po glavi. "Na putu se desio lančani sudar i tu smo bili zaglavljeni  sat i po." Rekao je, a Luka je klimnuo glavom i ubacio zadnji kofer, a zatim me zagrlio.

"Žao nam je." Iskreno je rekao odmaknuvši se od mene.

"Da, da. Nevermind. Vozi nas kući, umirem od vrućine." Rekla sam a zatim ušla u auto. Uzela sam telefon iz torbice i aktivirala karticu. Kad je proradila, uključila sam mobilne podatke i javila se u grupu u kojoj smo tata, mama, Nemanja i ja napisavši da sam stigla, a onda napisala i Anti isto.
Nakon nekih sat i po, možda i malo manje, stigli smo kući. Nakon što su nam Luka i Nikola unijeli stvari u kuću, krenuli su.

"Mi idemo sad, ako vam bilo šta treba tu smo." Rekao je Nikola.

"Važi, hvala vam. Vidimo se." Nasmiješila sam se i zatvorila vrata. Ušla sam u dnevnu i bacila se na krevet, a zatim i zaspala.

..

Nakon 2h sam se probudila . Anju sam čula kako pjevuši u kupatilu, što znači da se vrlo vjerovatno kupa. Ustala sam i unijela svoj kofer u spavaću sobu u kojoj ću ja spavati. Otvorila sam ga i iz njega uzela bijeli kupaći i crnu čipkanu haljinu za plažu. Iz drugog kofera sam uzela torbu za plažu i u njega ubacila 4 velika peškira, kreme, marmelade i ulja za sunčanje jer znate kako kažu-nikad ne znaš šta će da ti zatreba. Ubacila sam i karte da igramo nešto na plaži. U tu torbu sam ubacila drugu torbu u koju ćemo ubaciti hranu koju prvo moramo kupiti.

"Eeej, ti si budna." Anja je rekla ulazeći u dnevnu sobu.

"Probudila sam se maloprije." Rekla sam a zatim ušla u kupatilo. "Odoh samo da se istuširam i obučem kupaći, pa možemo do prodavnice i na plažu."

"Može. Idem i ja po kupaći." Anja je rekla ogrnuta peškirom i ušla u sobu u kojoj će spavati Nemanja i ona.

Ušla sam u tuš kabinu i nabrzinu se istuširala, a zatim obukla kupaći i haljinu za plažu. Iz kofera sam izvadila bijeli šešir i sunčane naočale i u hodniku obula papuče. Ponijele smo zajedno torbu do gepeka i sjele u auto.

"De nađi neku prodavnicu, zatvorili su ovu ovdje." Pokazala sam Anji glavom u pravcu gdje je nekad bila prodavnica.

"Odmaah." Uzela je telefon i u apple-ovim mapama našla supermarket. Pokrenula je navigaciju i krenule smo tamo.

Poslije sat vremena ležala sam na vrelom pijesku i upijala sunčeve zrake. Mogu reći da ne znam da li sam u skorije vrijeme uživa la ovako kao što sam sada. Jedini problem je bio taj što mi fali Antiša.

"Fali mi Ante." Rekla sam Anji prekinuvši ugodnu tišinu koja je trajala zadnjih 20ak minuta.

"Awww. Pa nazovi ga." Jednostavno je rekla. Dobra ideja, što da ne? Uzela sam iz torbe telefon, ušla na whatsapp i pritisnula slušalicu.

'Ante Rebić pri telefonu.' Veselo se javio.

'Dobar dan Antiša, šta radiš?' Našalila sam se.

'Ležim u spavaćoj. Upravo san razmišlja da ti pišem jer mi neeenormalno fališ.' Tužno je uzdahnuo. Znam Ante, i ti meni fališ..

'Bukvalno isto, samo što ja ležim na plaži.'

'Baš ti je teško.' Nasmijao se pa nastavio. 'Promjena plana, za 2 sedmice treban bit' u Zagrebu, taman kad se ti vratiš.'

'Što znači da bi mogao doći ovdje kod nas!?!?!?' Veselo sam upitala. Okej, možda previše veselo.

'Ne znan ljubavi, vidjeću. Malo mi je problem s obzirom na to da imam obaveza još par dana i u Frankfurtu.' Jebem ti Eintracht!

'Eh, znači ništa od toga.' Tužno sam uzdahnula.

'Nikad ne reci nikad.' Nasmijao se. 'Sad moram prekinuti. Iden sa Filipom kod Mijata i Vedrane. Ljubin te.'

'Ljubim i ja tebe. Puno.' Rekla sam i prekinula. I volim te puno btw. ali ne smijem ti reći. Još. Bilo bi puno lakše kad bi ti rekao hehe.

"Pretpostavljam da razmišljaš o tome kako ga ipak voliš ali mu nisi rekla?" Anja je prekinula moj razgovor u glavi sa samom sobom.

"Upravo tako. Ali ne znam, ne mogu mu reći tek tako. Pa zajedno smo tek par mjeseci." Isfrustrinano sam prošla rukom kroz kosu.
"Skontaću se ovih dana, obećavam." Iskreno sam rekla a zatim iz torbe izvadila špil karata. "A sada, jesi li spremna da izgubiš?" Upitala sam je kroz smijeh.

"Ha-ha. Nikad." Namignula je i presjekla špil. Pa, neka bolja pobjedi.

...................................................................................

Tanananan! Vratila sam se i ne planiram više ići. Nedostajao mi je Wattpad jako. Međutim, svašta se izdešavalo. Ne bih o tome, nije ni vrijeme a ni mjesto. Bitno je da se družimo ponovo! Ljubim vas! :)