Razbijena vaza
stoji pored mene
u komadićima stakla,
stoji pored moga tela
na stotinu ruža,
tvojih ruža.
Razbijena vaza
vraća mi sećanje
na moje razbijene emocije,
tvoje trnovite ruže
izbole su moje srce
a i dalje izgledaju tako nevino.
Hteo si da mi
srce razbiješ
isto kao i sve što te seti na mene,
samo što dušo,
ti tvojim besom
razbijaš samog sebe.
Razbijena vaza
stoji pored mene
u komadićima stakla,
možda si hteo da tako stojiš
pored moga
razbijenog tela,
ali zapamti
ja nisam razbijena vaza,
ja sam trnovita ruža.
