Za svoje detinjstvo
koje nisam imala.
Za vedra plava neba
koja ulepšavaju dan.
Za vrisak koji nikad nisam rekla
naježim se sva.
Za mesta koja sam volela
a imaju najgore uspomene.
Sve što sam volela,
volela sam u samoći.
Za svaku reč
koju sam napisala.
Za svaki smeh
koji je skrivao prava osećanja.
Za vešto laganje
da ne bih sve zabrinula.
I za svaki uzdah
koji sam želela da mi bude poslednji.
Demoni u ljudima.
