Barbie | uređuje se |

30 ▬ ''Niko nije shvatao da nije gotovo?''

-Samo me ti razumiješ, samo me ti voliš i samo ti znaš šta da kažeš.- došao sam Hanni na vrata u pola 4 ujutru, a ona me gledala kao da sam retardiran.
-Uđi unutra, idiote.- otvorila je vrata malo šire da uđem. -Je l’ ideš u neku školu za idiote?- upitala je vukući se za mnom, a ja sam palio svjetla. Sjela je pored mene i gledala u mene. -Probudio si me u 4 ujutru, pričaj.-
-Nemoj da me osuđuješ.- moram da pripremim teren.
-Justin.. jesam li ikada to uradila?- nakrivila je glavu. Nisam bio siguran je l’ to neko retoričko pitanje. -Dobro, neću.- uzdahnula je. -Ja sam uvijek na tvojoj strani.-
-Okej, ovako..- ispričao sam joj sve. Slušala me, i izgledala kao da me razumije, što mi je bilo bitno i obožavam je zbog toga. -Shvataš?-
-Da.- klimnula je glavom. -Ti si nepopravljivi idiot.- smireno mi je rekla, a ja sam napravio neki iznervirani pokret koji je govorio Obećala si! -Šta? Pa ti si idiot, ona je kurva, i eto.-
-Ona nije kurva.-
-Dobro, nije! Šta hoćeš od mene?- ‘bacila’ je ruke u zrak.
-Ne znam, nešto! Ti si cura, ti znaš.- skupio sam ramena u očaju. Stvarno ne znam šta da radim.
-Justin, dobro sam se izrazila. Šta hoćeš od mene? Šta radiš kod mene? Treba sad da si na njenim vratima, da njoj objašnjavaš šta osjećaš, da se njoj izvinjavaš i zbog sebe i one kurve Kathy.- vjerovatno je u pravu. I moram da vidim šta je to s Kathy, je l’ normalna ona? Kasnije ću da se pozabavim njome. -Sad idi, ja imam posao za koji moram da se spremam.- pokazala mi je prstom ka vratima.
-Okej. Hvala ti.- brzo sam rekao. Kao što sam rekao, ona je cura, ona zna šta treba uraditi. Ustao sam i izašao iz stana.
U autu sam vidio da je oko 6 ujutru, ali nema veze. Dovezao sam se pred njenu zgradu i gurnuo vrata tako jako da su se otvorila, iako su bila zaključana. Otrčao sam do njenog stana i pozvonio više puta. Nestrpljivo sam udarao nogom o pod i prstima o zid.
-Ko je?- začuo sam njen pospani glas, a onda je otključala i otvorila vrata. Nije čak ni pogledala kroz špijunku. Kao da se razbudila u nanosekundi kad me vidjela.
-Slušaj me, imaš svako pravo da sad zatvoriš ta vrata ali te molim da ne uradiš to, zato što.. samo nemoj.- odmahnuo sam glavom. -Znam, idiot sam, kreten, poremećeni hendikep, muška svinja, koje god izraze vi korisitite. Ne mislim da si kurva, ili bilo koji drugi sinonim te imenice, ustvari ti si možda najnekurvastija cura s kojom ikada izlazio i vjerovatno s kojom ću ikada da izlazim i mislim, jako sam glup, mogu da budem u vezi s tobom, samo s tobom i hoću da budem u vezi, ne mogu da zamislim da sam u vezi sa bilo kim i ne znam koji mi je kurac kao ne mogu biti s tobom jer si spavala sa Lukeom, Chaz spava s onom kurvom, ali to nije bitno, jer samo nije bitno spavala si s milion drugih, mislim ne mislim milion kao da si kurva ili nešto mislim razumiješ šta ti kažem i uopšte nisi znala ko je on i mi nismo bili zajedno ponovo jer sam ja kreten i imala si puno pravo da radiš šta hoćeš a ja nikakvo pravo da se ljutim zbog toga i nazovi me kako hoćeš reci da zvuči gay ili nešto ali Barbie ja te volim i ne mogu da zamislim svoj život bez tebe, bio bi totalno sranje i samo te puno volim i ne znam šta ću od sebe molim te izvini.- mislim da u životu nisam brže pričao, ona me samo gledala onim preslatkim predivnim očima, dok sam držao šaku pred ustima. Sekundi su se činili kao dani i mislim da ću eksplodirati. Nasmijala se. Nasmijala se! To!
-I to si došao da mi kažeš u 6 ujutru?- nasmijala se ponovo i gledala me odozdo. Nekako se činila baš niska, inače nije.
-Toliko je? Nisam mogao da spavam, nemam pojma koliko je prošlo.- zbrzao sam ponovo. Ispravila se i malo raširila ruke, a ja sam je odmah zagrlio.
Osjetio sam toplinu njenog tijela, prstima prošao kroz njenu kosu i napokon se osjetio dobro. Otpuhnuo sam, kao da sam sklonio ogromnu stijenu sa svog tijela i otjerao sav stres i napetost u jednoj sekundi. 
-Volim i ja tebe.- prošaputala je tiho. -Iako si idiot.-
-Molim te nemoj da kažeš Chazu da sam ovo rekao.- rekao sam na šta se ona zakikotala i malo odmaknula zbog čega sam je poljubio. Ko bi rekao da to može da bude tako siguran osjećaj?
-Samo mali problem.- odmaknula se. -Chaz i Kylie su sinoć ostali kod mene. Da prenoće.- odmah sam shvatio i sjetio se svog lupanja na vrata i zvonjenja i činjenice da se Chaz može probuditi samo ako otvoriš vrata sobe gdje se nalazi i da sam sad sjeban. Napravila je korak unazad i pogledala desno od sebe. Aha, pa baš super. Chazu i Kylie je malo falilo da krenu da se guše od smijeha, divno. Možda sam zaslužio. Definitivno jesam.
-Hej.- napravio sam neki mah rukom i neki nesigurni osmijeh.
-Obećavam da mu neću reći.- Alison je prošaputala. Super, sad me svi zajebavaju.
-To je najgluplja stvar koju sam čuo da se izvineš curi.- Chaz je rekao kroz smijeh. -I u šest ujutru? Imaš li obzira na druge stanare?-
-Zaboli me za druge stanare.-
-Naravno.-
-Mogu li da ih istjeram iz tvog stana, nisu više potrebni?- pogledao sam u Alison, otvorila je usta da odgovori, a onda su se začule policijske sirene, zbog čega se Chaz uozbiljio, kao i ja, i obojica smo dotrčali do prozora. Zaustavili su se ispred zgrade.
-Šta se desilo?- Chaz je promrmljao više sam za sebe i obojica smo krenuli van.
-Justin.- Alison me brzo dozovnula, pa sam morao da stanem i okrenem se njoj. -Kako si ušao u zgradu?-
-Pa kroz vrata, samo ih malo jače gurneš i eto.-
-Zgrada ima tihi alarm.- tiho mi je rekla da dočara rečenicu.
-Oh, bravo.- Chaz mi je sarkastično dobacio, pa smo sišli niz stepenice. -Znaš da ću ovo da ti spominjem ostatak života?-
-Aha, vidjećemo tebe kad se zaljubiš.- nezainteresovano sam mu odgovorio.
-Ooo, ova priča postaje sve bolja i bolja.- nasmijao se zaigrano pa smo sišli dole. -Specijalni agent Somers, ima li problema?- onako razigrano je upitao šerifa, ili koga već, pokazujući značku.
-Alarm zgrade se upalio, nismo znali da to ima veze s CIA-om.- ovaj šerif je odgovorio.
-Popravljali smo alarm i sam se uključio. Lažna uzbuna.- brzo sam rekao.
-Popravljali ste alarm u 6 ujutru?- šerif je sumnjičavo upitao.
-Da.- spremno i strogo sam odgovorio. -Ima li problema?-
-Ne, ne. Nastavite.- zbunjeno je odgovorio i okrenuo se da ode u auto.
-I..- podigao sam ruku, a on mi se okrenuo. -Pozovite nekog da popravi bravu na zgradi.- pokazao sam na vrata, a Chaz me gledao i odmahivao glavom. Šerif me samo pogledao i vratio se nazad u auto, pa smo Chaz i ja u zgradu.
-Ti stvarno imaš mozak veličine graška. Popravljali smo alarm?- prevrnuo je očima.
-Šta bi ti rekao?-
-Da nije njihov problem i da ide negdje drugo?-
-Ja predlažem da ti i Kylie idete negdje drugo.- rekao sam mu tiše kad smo došli do stana.
-Tjeraš nas?- Kylie je pitala Alison.
-Da. I tebe Chaz.- pogledala je u Chaza, a ja sam se pobjedonosno nasmijao Chazu. -Predlažem ti da se ne smješkaš.- strogo je pogledala u mene, pa sam se uozbiljio i nevino podignuo ruke.
-Okej. Idemo.- Kylie je rekla i krenula. -Nope.- sjela je nazad na rukohvat fotelje. -Ne mogu kad znam da će onda oni imati seks.- kao objašnjavala je Chazu.
-Ha!- Alison je ironično frknula. -Može samo da se nada. Ja idem da spavam. Nakon što popričamo.- značajno me pogledala. Nisam bio siguran je l’ to neka vrsta šifre za seks ili stvarno hoće da popričamo.
-Je l’ čekate neku vrstu svečane molbe?- pogledao sam u ovo dvoje. Odmah su se trgli.
-Ne, ne. Idemo.- promrmljali su i izašli, a ja sam pogledao u Alison.
-Misliš da je samo tako lako?- upitala me veoma ozbiljno.
-Mislio sam da jeste.- zbunjeno sam odgovorio jer mi je prije par minuta odmah oprostila. Bukvalno.
-Znaš li zašto je bilo? Zato što te znam. Ti si idiot koji ne zna da voli i ti nemaš pojma šta je ljubav.- rekla mi je, a ja sam malo nakrivio glavu.
-Da.. dok nisam tebe upoznao.- završio sam to.
-Zašto misliš to?- stavila je ruku na bok.
-Zato što..- spremno sam krenuo da odgovorim, a onda nisam znao šta da kažem. Jeez, bio sam baš uvjeren da znam zašto je volim. I znam, samo.. zašto je ovako teško? -Nemoj tako da me gledaš, znam to 100%, samo..- šta da kažem? Šta god da kažem ispašće površno i glupo. -Okej, ne znam kako da ti kažem, jer ako ti kažem da te volim zato što si previše slatka, ili zato što je stvarno slatko koliko budeš zbunjena nekada, ili što ti baš ne ide taj ozbiljan izraz lica ili ne znam..-
-Voliš me jer sam slatka?-
-O tome ti pričam! Šta god da kažem ispadne površno, a uopšte nije tako.- sad sam se iznervirao zbog toga. Ona se nasmijala, napravila korak prema meni i zagrlila me. Ovo nije ono šta sam očekivao.
-Ja mislim da si ti idiot koji ne zna da se izrazi.- slatko je pogledala meni u oči. Podigao sam obre u stilu A je l’?, a ona je klimnula glavom. -Htio si da kažeš da sve to šta radim, obične stvari, izazivaju čudnu pojavu u tvom mozgu, nekom unutrašnjem osjećaju, koji ti struji cijelim tijelom i ne možeš da ga kontrolišeš?- zagrizla je donju usnu, da spriječi ogroman osmijeh.
-Trenutno struji u samo jednom dijelu tijela, ali okej, kako god ti kažeš.- rekao sam, a ona se nasmijala.
-Idiote.- odgurnula me od sebe, pa sam se i ja nasmijao i privukao je sebi.
-Izgleda da sam samo trebao da nađem curu koja voli da piše i koja zna da se izrazi.- tiho sam rekao i poljubio je u vrh nosa, na šta se kratko zakikotala.
-I curu koju možeš da dodiruješ.- dodala je.
-Ja mogu da dodirujem sve cure, samo ne volim da one mene dodiruju.-
-Ti si tako komplikovan.- odmahnula je glavom.
-Al’ me voliš?-
-Al’ te volim.- nasmijala se i popela na prste, da me poljubi, a ja sam samo držao onako glavu.
-Izvini, pokušavaš nešto?-
-Mrzim te.-
-Prije par sekundi si rekla da me voliš.-
-Lagala sam.-
-Nisi, ja znam kad ljudi lažu.-
-Svi ljudi osim mene.- podigla je obrve malo.
-E, da, stvarno, ne znam koji je tvoj poremećaj.-
-Moj poremećaj je da te osjećanja prema meni malo blokiraju. Znam, znam, Ja sam veliki edukovani istrenirani tajni agent, blabla..- prevrnula je očima dok me glumila udubljenim glasom. -Ko te istrenirao za ljubav?-
-Ne znam. Ima li dobrovoljaca?-
-Jaa.- podigla je ruku, pa se zakikotala, a ja sam je poljubio. U kratkoj rečenici je opisala sve. Zašto je ona tako divna? Zašto se ovako razlikuje od drugih?
Ovo je stvarno čudno. Fazon moj mozak izabere osobu i kaže Yep, da, tu ćeš da voliš i tako bude.
-Nemoj nikada da me napustiš.- samo je izletjelo iz mene. Tiho, iskreno.
-Neću.- odmahnula je glavom, i uopšte mi nije smetalo što su njene ruke meni na vratu ili što mi dira kosu. Ne znam zašto sam mislio da mogu bez nje. Prestaje li ovo ikada? Kako prestaje?
-Kad..- odmaknula se i pogledala me. -Kad sam rekla da idem da spavam, nisam se šalila.- nisam bio siguran je l’ hoće da odem ili šta.
-Am.. hoćeš da odem?- nesigurno sam pokazao prema vratima.
-Ne, Bože, ne.- nasmijala se naglas nakratko. -Možeš ostati sa mnom, ali tu, jer ako odemo u sobu to tebi znači nešto totalno drugačije.- pokazala je na kauč. Nasmijao sam se, domišljata je.
Nekako se skupila uz mene, tako je topla. Zatvorila je oči, a nakon par minuta sam skontao da je zaspala. Opuštenog izraza lica, savršena je. Njeni obrazi, usne, nosić, oči, sve. Osmijehnuo sam se dok sam je gledao. Napokon se osjećam dobro. Dobro što sam ja — ja.