Savršen život

treći dio

Šime pov.
Ležim u svojoj sobi i razmišljam o jednoj osobi, o Božici. Božica, kako je lijepa. Duga, plava kosa, dva prekrasno, kestenjasto smeđa oka. Osoba za koju sam spreman umrijeti. Kada bi barem ljubav bila obostrana. Kako da osvojim mekano srce moje Božice? Zapravo, trenutno je Ivanova Božica. Volio bih da me voli, kao i ja nju, ali to ne ide. Na putu nam stoji njezin brat. Zagrliti ću je, a poslije me Ivan ubije. Kako promijeniti to? Možda da joj nešto poklonim, ali što? Što pokloniti biću koje može imati sve? Možda da pitam Mateu. Nekako diskretno da me pritom ne ubije. Uskoro čujem glasno lupanje vratima naše kuće. Gospođica je stigla kući
„Šime, doma sam!!!!“-derala se Mate dok su meni bubnjići pucali.
„Matea lakše malo. Nastaviš li ovako, više ništa neću čuti.“-kažem dok čujem korake koji se približavaju mojoj sobi
„Moj braco je zamišljen?“-upita Mate. Nisam ni primijetio kada je ušla. Vjerojatno sam se udubio u svoje misli.
„Kako ne bih bio sekice. Zaljubio sam se.“-kažem. Matei sve mogu priznati. Koliko god se mi svađali, mi smo si jedan drugome sve. Kao što je Perišiću Božica uz obitelj sve, tako je meni Matea.
„Koja je to sretnica da mi je znati“-kaže Matea.
„Poznaš ju jako dobro. Čak možda više nego što poznaš mene, svoga brata“-kažem. Mate i Božica su od malena najbolje prijateljice. Više smo bili u Omišu nego u Zadru. Tako je po njoj bilo bolje. Tako smo stalno bili uz obitelj Perišić. Ivan i ja smo bili bliski, ali ne koliko Božica i Matea.
„Nikoga ne poznam kao tebe. Ma čekaj, ne misliš valjda na Božicu.“-pogleda me prijekorno Matea. Da mislio sam na nju, samo na nju i mislim. Ona je moja ljubav, moje srce, moje sve. Nije bitno koliko mi je sestra sve. Božica je cijeli moj svijet. Matea me udarila po ramenu i smijala se.
„Točno sam znala da ti je ona ukrala srce.“-rekla se Matea
„Matea, što da joj kupim? Što jako voli?“-upitam.
„Božica obožava pse, ali i konje. Ako ju hoćeš oboriti s nogu kupi joj ranč s konjem. Mislim da će te obožavati“-kažem.
„Konja da joj kupim? To vidiš nije loša ideja, dli gdje će ga držati?“-upitam ju.
„Naravno, treba štalu. No, njen brat joj nikada neće dati konja“-Matea mi tom rečenicom ubije sve nade. Nade da ću osvojiti moju Božicu. Patiti ću do kraja života za njom, a ona nikada neće biti moja. Netko drugi će imati moju Božicu. Matea me zagrlila.
„Hajde, osmijeh na lice.“-počne me škakljati. Jako sam škakljiv i svako škakljanje mi donosi smijeh.
Hoćemo mi pomoći Vrsaljku kako da Božici kupi konja? Treba joj pomoć naša. Pišite u komentare kako da osvoji našu Božicu i kupi konja te joj ga pokloni.