Tajna

Priznanje

Marija:Nisam čekala ni trenutka nakon prekida poljubca već sam joj odmah rekla
Viki molim te ponovo budi moja devojka
Viktorija:U mojoj glavi postavilo ma se pitanje...Mogu li to imam li ja snage da joj oprostim i da ponovo budem njena i da ona ponovo bude moja...Istog trena kroz glavu mi je prošla Sofija...Volim je sigurna sam u to ali ona ima dečka a Marija je tu ispred mene moli me da ponovo budem njena i da mi ponovo da ljubav koja je nekada palila plamen u mom srcu tako jak da je obasjavao čitavu moju dušu...
Sofija:Šta da radim ako sada pristane da se pomiri sa njom hoće li moje srce još jednom umreti sa istim bolom kao i pre....Molim te Viki nemoj da pristaneš
Viktorija:Donela sam svoju odluku nisam više mogla ovako jer kod Sofije nikad nisam znala na čemu sam a kod Marije bilo je drugačije
Pristajem ponovo ću biti tvoja...
Marija:Mnogo si me usrećila znaš to...Volim te
Viktorija:I ja tebe
Ponovo smo se ljubile bilo je sve opet kao nekad samo što su mi njeni dodiri postali nekako strani...Možda mi je samo potrebno vreme da se naviknem na to da je ponovo imam...Nakon mekog vremena uzela me je za ruku i povukla u svoju sobu...
Sofija:Sve sam gledala iz daljine paralisana i nemoćna da bilo šta uradim ili bar da pobegnem jedio su suze mogle da mi teku niz lice i nije postojala šansa da ih zaustavim koliko god da sam se trudila samo su idalje padale...Nisam više mogla da budem jaka...Ja nju volim....
Nakon što je otišla negde sa Marijom i ja sam se otkočila dovoljno da pobegnem u svoju sobu,nisam ni pomišljala da ih pratim jer sam se plašila da ću tamo videti ono što se i očekuje a na mestu bih umrla kad bi se to desilo pred mojim očima...Čim sam stigla u sobu zavukla sam se u krevet i plakala cele noći...Viktorija se cele noći nije vraćala u sobu to me je u isto vreme i bolelo ali zbog toga sam istovremeno bila mirna...Bolelo me je što sada nije tu sa mnom ali bilo mi je lakše što nakon svega što se dogodilo nije tu da me vidi da ovako plačem...
Sutradan sam odmah raskinula sa dečkom kao što sam i planirala jer više nemam šta da radim sa njim jasno se vidi da on mene ne voli a ni ja njega...Nema razloga da gubimo vreme zajedno...Ljutio se ,vikao je, molio me da ga ne ostavljam ali ja sam to ipak uradila jer ne volimo se već sam rekla do večeri već su svi u školi uključujući i one koji nisu na ekskurziji znali da više nismo zajedno...Ja sam raskinula svoju vezu ali za Viki se videlo da njena izgleda cveta bilo je očigledno da su ona i Marija zajedno po odmaralištu već su počele da kruže glasine da su zajedno i da su lezbejke...
Bila sam tako ljubomorna retko je noću bila u sobi uglavnom se samo vraćala po stvari koje joj trebaju i svo vreme provodila sa Marijom a ja sam usamljena plakala svako veče...
Došao je naš zadnje veče ovde sutradan je trebalo da se vratimo kući...
Nije ni trebalo da ideš na ovu ekskurziju Sofija,samo si izgubila vreme i povredila sebe...A čak nisi ni imala priliku da čuješ talase kako navodno pevaju pesme da si bar kod kuće pa da se smiriš na svom tajnom mestu...Čekaj moje tajno mesto...
Pala mi je na pamet sjajna ideja pa sam se te noći iskrala iz hotela na plažu i sela na jednu od stena koje su se tu nalazile zatvorila sam oči i zaista čula talase kako pevaju ljubavnu pesmu...Bila je to tužna pesma pesma koju sam ja u svojoj glavi čula kao pesmu o izgubljenoj ljubavi...U pesmi talasa nisu postojale nikakve reči oni su jednostavno pevali svojim udarima o stene a njihov orkestar bili su vetar i bušne stene zajedno su mi pevali o bezbroj priča o ljubavi sličnih mojoj... Zvuk te pesme nestao je onog trenutka kad sam čula Vikin glas koji je dozivao moje ime približavajući mi se sve više...
Viktorija:Sofija...Sofija toliko sam se uplašila kad sam ušla u sobu i videla da te nema
Sofija:Zašto nije kao da je to tvoj problem
Viktorija:Da jeste moj problem...Svake večeri od kad smo došli ovde slušala sam kako plačeš svaki put pre nego što uđem u sobu i nakon što izađem iz nje...Nikad nisam mogla da te pitam ništa o tome jer nisam želela da ti stajem na muku...Ali večeras sam se toliko uplašila da ćeš uraditi nešto glupo
Sofija:Plasila si se da ću se ubiti...Jel tako?
Viktorija:Neteraj me to ni da izgovorim...Drago mi je da si dobro
Sofija:Zašto si počela da plačeš...Vidiš nisam se ubila živa sam
Viktorija:Zašto si plakala svake večeri...Da li ti je onaj skot nesto uradio
Sofija:Ne Kail nema ništa sa tim...Taj bol naneo mi je neko drugi neko ko mi mnogo više znači od njega
Viktorija:Ko ti je to uradio reci mi ja ću se pobrinuti da plati za to?
Sofija:E pa ne možeš
Konačno sam je pogledala u oči a zatim sam i sama počela da plačem
Viktorija:Zasto zar ga baš toliko voliš
Sofija:Da ona je posebna volim je više nego ikoga pre...
Viktorija:Nju?
Sofija:Srce mi je preskakalo i bilo je potrebno da skupim mnogo hrabrosti da izgovorim ono šta sam nameravala...
Da Viki ona....Ustvari ti nanela si mi bol sa kojim ne mogu više da se nosim...Volim te i mislim da si jedina za mene znam da imaš Mariju ali molim te izaberi me umesto nje...
Uhvatila sam je i poljubila sada je znala moja osećanja i ništa me nije zaustavljalo nisam se čak ni trudila da se kontrolišem jednostavno sam se prepustila...Volim je ako me ne odabere ja ne znam kako ću nastaviti bez nje....
______________________________________
xYuki00x:Novo poglavlje je tu nadam se da vam se dopada...
Inače ovo poglavlje izbacujem sad jer večeras imam nekih obaveza pa nisam znala da li ću stići da ga napišem i izbacim tada😊😊😊