Tajna

Mesto gde vladaju misli

Viktorija:Neko vreme je prošlo pre nego što smo prekinule poljubac i bez reči izašle iz bazena u koji smo malo pre toga upale otišle smo u njenu sobu i bez da išta govori donela mi je peškir i neku odeću da se u nju presvučem...
Nakon onoga što se desilo nisam znala šta bih joj rekla nisam znala ni kako da je pogledam u njenoj sobi bez reči sedele smo sledećih 15 minuta a zatim sam odlučila da samo odem znala sam da će tako i meni i njoj biti lakše...Cele sledeće nedelje nisam otišla u školu rekla sam mami da sam bolesna jer jednostavno nisam imala hrabrosti da se vidim sa njom kad sam nedelju dana nakon toga otišla u školu saznala sam da ni ona nije dolazila izgleda da je i njoj to palo isto kao i meni svakog narednog dana trudila sam se da je izbegavam...
Sofija:Od te večeri kad sam se poljubila sa Viki više ništa mi nije bilo isto...Nedelju dana nisam se usudila da izadjem iz kuće svo vreme sam se pitala šta li ona sada misli o meni ili zašto sam to uradila...One večeri samo je pobegla a ja nisam imala snage da joj išta kažem da se nekako opravdam...Idalje mi je uglavi pitanje zašto se baš nama to desilo...
Viktorija:Po cele dane samo sam razmišljala o njoj ali i dalje nista nisam menjala odlučila sam da odem na jedno mesto koje mi uvek razbistri misli...Kao dete živela sam u starijem delu grada i moja majka često bi me vodila u obližnji park gde sam obožavala da se igram ali obzirom da sada u tom delu uglavnom žive stariji ljudi ili ljudi koji žive sami bez dece (jer parovi sa decom žive u novom delu grada zbog škole i poslova) za parkom više nema potrebe tu se nalaze redovi drveća i deo gde je posadjeno cveće od nekadašnjeg parka ostale su samo dve ljuljaške ali moje omiljeno mesto u parku ostalo je netaknuto to je bilo maleno jezerce obožavala sam da gledam kako se zraci sunca koji se probijaju kroz krošnje odbijaju u jezeru i voda u njemu svetli...Ovde sam došla sa namerom da budem sama ali nisam bila pored jezera sa knjigom u ruci zamišljeno je sedela Sofija zraci sunca koji su se odbijali o vodu prestali su da mi budu najlepša stvar ovde jer ovog puta stajala sam malo dalje posmatrajući nju...Njena lepota bila je savršena ali ona nije bila samo lepa čak je i njena duša bila čista poput vode u jezeru ona me je iz nekog razloga previše potsećala na nju na moju Mariju...Ono što sam u tom trenutku najviše želela bilo je da joj priđem da je gledam izbliza i da mogu da je dodirnem u tom trenutku ta moja želja bila je jača od straha da će mi ona pobeći i tihim koracima sam joj prišla...
Hej mogu li da sednem
Sofija:Na mom omiljenom tajnom mestu gde sam oduvek smatrala da moje misli imaju neku moć čula sam glas nekoga za koga nisam očekivala da će biti ovde...Osobu koja je u poslednjim danima postala najveći deo mojih misli...
Naravno
Viktorija:Ponovo je između nas zavladala tišina ali ja sam odlučila da je prekinem
Viki i Sofija:Izvini
Viktorija:U isto vreme ona i ja smo se izvinule
Ali ja tebi nemam šta da oprostim
Sofija:Ni ja tebi
Viktorija:Ali mislila sam da si ljuta na mene
Sofija:A ja sam mislila da si ti ljuta na mene ipak si me izbegavala svaki put kad bih prošla pored tebe ti bi skrenula pogled
Viktorija:Nisam znala kako da te pogledam ni šta bih ti rekla ono te večeri desilo se slučajno ne znam šta mi je bilo
Sofija:I ja sam kriva razne emocije au mi se izmešale i deilo se
Šta kažeš da se pravimo da se nije dogodilo?
Viktorija:Nisam znala šta bih dodala bilo mi je drago što je sve uredu ali u isto vreme bolelo me je što ona želi da zaboravi nešto što mislim da neću zaboraviti dok sam živa
Hoćeš da odemo na sladoled znam jednu dobru poslastičarnicu ovde
Sofija:Naravno
Ostatak popodneva provele smo zajedno šetajuće po gradu...Naravno bila sam srećna što nije ljuta i što me nije zapitkivala ali obrazi su mi se crveneli srce mi se stezalo u grudima i jedva sam zadržavala suze u očima.... Da li ja osećam nešto prema Viki...Ne to ne miže biti istina davno sam obećala sebi da se više nikad neću zaljubiti u ženu....
______________________________________
xYuki00x:Šta mislite da li je veće mučenje kriti svoja osećanja kao tajnu od drugih ili od nas samih?
I da li da nakon ovog poglavlja izbacim po jedno koje će pokazati prošlost naših junakinja?