🍃 Obećanje 🍃🔚

Istina

– Znaš što Maksime? Ja volim Tihanu kao svoju krv i prošla sam sve s njom. Poznavala sam Maria i znam kakav je čovjek bio. Ovo što se dogodilo, strašno je, ali ovo što smo saznali sinoć... Ja, osobno sam jako sretna zbog toga.

– Jesi?

– Jesam. Znam isto tako da si i ti dobar čovjek. Mislim, znam, ono, špijuniram te godinama, skupa sa ostalih nekoliko stotina riba. Imamo svoju sektu. – Damjan se šokira – Šalim se Damjane, nemoj da mi rikneš ovdje.

– Pa, jebote ženo, kad me šlog nije strefio. Nemoj da mi kidišeš na Maksu ja se polomio sinoć oko tebe k'o oko nijedne nikad.

– Ma ne brini, to je moja prošlost. Maksim je zauzet čovjek.

– Ma je l'?

– Jeste, Damjane, nemoj mi se praviti lud. Ti i ja smo ovdje sada kao mirovne snage između naših najboljih prijatelja. Mada mislim da je tebi puno lakše s njim, nego meni s Tihanom. Ona je sva sjebana, ali obećala mi je da će pokušati gledati drugim očima. Tako da Maksime Mladenoviću, moj ti je savjet da ne odustaješ. To, – stavi prst na moje srce – što kuca tu, kuca za tebe i nju. Mario vam je to ostavio. On zna zašto. Sto posto sam sigurna da on zna zbog čega. Tebi je vrijeme da postaneš muškarac, dosta si bio dječak. Vrijeme ti je da voliš, a njoj je vrijeme da opet osjeti ljubav koju je imala i izgubila.

– Hvala ti Lana. Ti si zbilja divna žena.

– Pa, jesam ti rekao da je divna? Bila je divna čak i dok je vrištala na mene sinoć. Isto kako je bila divna dok je vrištala zbog mene sinoć. – ona ga tresne po ruci.

– Nema bježanja od sudbine Maksime. Nema bježanja od ljubavi. Ona to zna samo joj treba malo da progleda, a ti... Ti si već progledao, zar ne. – kimnem pa se se nasmijem.

– Sine? – stari priđe, pa me zagrli – Bio sam doma, nema te, pa sam došao ovamo.

– Hej stari. Dobro je. Polako. Opusti se. – lice mu je ozbiljno, zabrinuto.

– Jao čika Tole nisam te vidio ima mjesec dana stari. – Damjan ga spopadne, pa ga prigrli – Znaš što Maksonjo? Ako smo pokupili Toletove gene bit ćemo pravi mačori i u šezdesetima.

– Damjane, sine, moram da te razočaram, ali ja ipak nisam tvoj otac. Mislio sam da to znaš. – on se nasmije, pa klepne starog po leđima.

– A opet si to više bio nego onaj moj pravi. Ti si Tole uvijek bio tu za mene, on samo za Božić ponekad i ako ubodemo lutriju pa dođe Kikiju i meni na rođendan. To je bilo do petnaesete, poslije kud koji mili moji. Ti si meni kao moj rođeni stari, pa ti sad vidi. Ne moraš me staviti u testament, ja tebe volim i bez tvoje love.

– Damjane, sine, ne sekiraj se tebe je Toša već u testament ubacio. Proveo si pod mojim krovom vremena koliko i Maksim tako da jebi ga htio ja ili ne htio ti si na neki način moj.

– Joj što imam starog, 'si vid'la doktorka.

– Gospođice? – stari uzme njenu ruku pa je poljubi – Todor Mladenović, Maksimov otac. Zadovoljstvo mi je. – ona jebeš mi sve pocrveni.

– Hej, ma što je sad ovo doktorka? – vidi ovog ljubomorka.

– Doktorica Lana Filipović, zadovoljstvo je moje.

– Imaš vrlo lijepu mladu damu sine Damjane. Konačno da i ti nađeš čestitu ženu.

– Joj, da stari, da. Čujte mi sad idemo, a vi dečki razgovarajte. – uzme Lanu za ruku, pa krenu van.

– Maksime, samo hrabro naprijed. – ona kaže, namigne, stegne Damjanu ruku i iziđu van.

– Sine...