Titula najjače 🔚

1. Deo

Meredit to je moje ime. Najača to je moja titula. Prošla sam pakao na zemlji i svesna sam da su mnogi zbog mene isto to prošli. Ali nije me briga... danas, sutra, juče... Nikad me neće ni biti briga. 

,,Meredit požuri''

,,Idem'' - Odgovara hladnim glasom. Kao da joj do ama baš do nikoga nije staolo, kao da joj ništa nije bitno. Mnogi bi rekli i da nije. Ali samo ona zna da je sve ovo jedna savršena maska sudbine, de ili će ubiti ili biti ubijena. Krvavi rat do same smrti, bez popuštanja ikome... Tako je sa one strane zakona sada! Tako će i ostati!

Dok su svi žurno radili svoj posao Meredit je išla polako. Znala je da ne mora da žuri da je niko neće sprečiti da uradi zadatak koji je morala sama sebi da zada. Nakon samo par sati svi su već znali da tog čoveka nema. Svi su znali da je ubijen, svi su znali i ko ga je ubio ali niko, baš niko nije mogao ništa da preduzme po tom pitanju. Ona je odlučivala ko će živeti, a ko umreti. Ako si joj na putu mrtav si. Zasigurno si mrtav bez izuzetaka.

Mnogu su pokušavali da nađu i jedan trag o njoj, oni koji su išli najdublje znali su samo sitan detalj. Ubijeni roditelji ispred sedamnaestogodišnjakinje koja nije ni suzu pustila. Ali čak je i to laž, čak je i to uspela da zamaskira. Da promeni prezime, da zameni uloge kako njoj odgovara.

,,Meredit idemo'' - Ustala je i bez reči pošla 

Mrzela je kad bi je neko pozvao sa šefice, gospodarice.... Volela je kad je zovu po imenu, nikao drugacije! Samo je ime imala iz starog zivota i nikad se nije usudila da ga promeni, nikad ni neće.

Posao za posao, prestala je već davno da broji koliko je ljudi ubila... Šta ima od te cifre, pitala se? Koliko ne zakonitih stvari je uradila! I koliko će još uraditi.

Dan je bio dug. Ali se završio. Legla je u svoj krevet i čekala sledeće jutro. Ali ono je došlo ranije nego što je Meredit mislila. Legla je oko jedan sat uveče a telefon za hitne slučajeve je zvonio u pet sati. Bio je čik zore. Nije se raspoznavalo jel bio dan ili je bila noć. Nevoljno je ustala i javila se na telefon.

,,Bolje da je nešto važno"

,,Meredit... M..."

Devojka koja ju je nazvala je zamuckivala i nije ništa više ni pitala. Poklopila je slušalicu. Sredila se a zatim izašla. Nikad u životu nije žurila. Ali koliko god da se trudila da to ni sad ne praktikuje nešto joj je govorilo da treba da požuri. Da itekako treba da požuri. Stigla je do glavne baze za pola sata. Stajala je ispred svog auta i imala je šta da vidi. Njeno obezbeđenje na kolenima. Pomiskila je u sebi "koja kopilad bi se usudila na ovo" Obavila je jedan poziv a zatim. Izvadila dva pištolja i počela da puca. Nakon što se rešila svih nepoželjnih gostiju. I svojim momcima vratila oružije. Ušla je unutra, sama. 

,,Izgleda da sam te precenio" - Podlo se nasmejala na glas nepoznatog muškarca. 

,,Vidiš, ja tebe nisam"

,,Ušla si ovde sama malena, kako nisi?" - Pogleda je u svoj sat, idalje se podlo smeškala. 

,,Imaš pet minuta lepi da napustiš ovo mesto, dok ovde ne upadne moje pojačanje"

U tom trenutku kad joj se probližio mogla je jasno da mu vidi lice. Bio je muškarac njenih godina, ne bio je stariji od nje. Godinu dana, bio je stariji od nje tačno godinu dana. Stefan, da zvao se Stefan. Trudila se da zadrži svoju hladnokrvnost i naravdno da je uspevala, ali znala je ovog mladića. O dobro ga je Meredit poznavala. Nije imala vremena da se sabira krenuo je ka njoj. Razmišljala je ako je se seti imaće znatne probleme ali nijedan problem nije ne rešiv. Uperila je pištolj u njega.

,,Malena... Nisam došao da potežem okidač. Vidiš da niko nije ranjen ni neće biti" - Jebi ga... Napravila sam maskaradu ispred. Trebao si ranije reći da nisi došao da se rokamo.

,,Došao sam da objavim rat do kojeg ne mora doći" - Meredit se namrštila na ovo. Da li se neko usudio da joj stane na put?

,,Daješ mi ultimatum?"

,,Više kao, predlog"

,,Da čujem" - Rekla je čisto iz radoznalosti.

,,Ubila si mog čoveka. Ne zelim ponovo isto iskustvo"

,,Aha, onaj mršavi od juče je bio tvoj?!"

,,Bio je i ne želim slična iskustva...'' - Meredit ga je prekinula u pola rečenice i samo bog zna koliko se Stefan iznervirao zbog toga. Ali i Meredit je znala, znala ga je bolje nego je on i slutio.

,,Želje su jedno a mogućnosti drugo!"

,,Ono što ja želim, ja to i dobijem" - Meredit nije skidala zloban osmeh sa lica. 

,,Ali ako ja nešto ne želim, ja to i ne uradim"

,,Opasna si i ako znaš da si opkoljena sa svih strana"

,,Hmm ne budi siguran"

Stefan ju je gledao u njene crne oči. Pokušao je da uoči i trunku straha, ali nije ga bilo. Bila mu je poznata morao je da prizna. Ali isto tako je bio siguran da ovakvu ženu nikad u životu nije video, kao i da mu se neće lako povinovati.

,,Poslaću ti kako ga ti ono nazivaš, ultimatum" - Bio je samouveren da mu ne može ništa. Koračao je ka izlazu. Izašao je iz skladišta i zatekao ono što nije mogao ni da sanja. Svi do jednog su bili ubijeni. Čuo je potpetice kako mu se približavaju.

,,Pustiću tebe i ostatak, tvojih da izađete. Samo zato što sam pogrešno protumačila poruku'' - Hladan glas, oči bez emocija. Ne nije je poznavao, zaključio je sa sigurnošću. Ali da li je bio uplašen. Nikako! Ovo mu je trebalo. Trebao mu je pravi protivnik. Pobeda nije pobeda, ako se lako izdejstvuje.

Sin najvećeg mafijaša na svetu. Stefan Anderson.  Anderson, to prezime već devet godina prestavlja prestonicu kriminala. Oni vladaju, drugi mogu da se bune dok ne budu uklonjeni. Što se u većini slučajeva brzo dogodi. Ljudi koji rade sa njima ne poštuju ih, retki su ti koji su sa njima zato što žele to. Strah, to je razlog zašto ih slušaju. Oni koji se pobune smatraju ludima, jer dovoljno hrabri da to urade ne postoje mislio je Stefan, do nje. Da li je ona hrabra? Ili luda? Zna li ona ko je on? Zver koja je pre devet godina donela pobedu svojim roditeljima i izbrisao drugo mesto zauvek, dovevši ih do vrha. Kako pitate se? Pobio je sve Williamse. Niko se nije usudio na to. Savršen plan, a imao je samo osamnaest godina tada. Bio je rođen za taj posao. Znao je to, znali su to! 

Na putu do vile njegovih roditelja smešio se celo vreme. Kad su konačno stigli izašao je iz auta, uputio se do dnevnogboravka. Ugledao je svoje roditelje kako sede i pričaju nešto. Poljubio je majku, a zatim ga je otac upitao.

,,Po tvom osmehu, znači da si sredio?''

,,Nisam ni blizu''

,,Kako to mišliš?''

,,Neće ona pristati na to''

,,Ona?''

,,Da, ona''

Njegov otac Džordž Anderson, nije svatao kako mu je jedna žena uspela stati na put. Nemojte misliti da je to primio srcu, jer nije. Mislio je da ili ne zna ko su oni ili je samo luda. Ako je istina da ne zna ko su oni do sutra će saznati i povinovati im se, a ako je ipak samo luda biće mrtva. Nije pomišlja na druge opcije, u njegovoj glavi nije ih bilo. Svako ko zna ko je on netera mu kontru. Njemu ne, njegovom sinu nikako! Pogotovo od kad se rešio onih poganih, navodnih dobročinitelja  Williamsa. 

Marija Anderson, Stefanova majka. Slušala je njihov razgovor i imala je osećaj da se sprema velika bura. Da je samo znala koliko je bila upravu. Misterijozna devojka, čula je par puta kako se pominje neko ime Melodi,Medison.... Nije bila sigurna ali čula je samo loše o njoj. Mnogi su govorili da ta devojka nema srce, da joj ništa nije sveto. Govorili su da nema slabih tački, nisu samo bezveze pričali bilo je tako. Svatila je to iz svih priča koje je čula o njoj. Rado bi im predložila da se ostave nje ali šta ima od toga? I ovak je ovde samo da izigrava ženu i ništa više. Takav je  svet mafijaša, a ona zaljubljena u najgoreg đavola. Volela bi bar da njen sin nađe devojku koja će ga voleti i da joj uzvrati ljubav, ali znala je da su šanse za to veoma male.  Ali bože moj, ona je samo jedan sanjar. Sad već odrasla žena ali duboko u duši, jedan veliki sanjar sa pregršt neostvarenih snova.

#Nešto novo kod mene, nadam se da će vam se svideti. Votajte i ostavite po koji komentar.