🍃 Obećanje 🍃🔚

Ima nade

– Nisam sam sine. Imam tebe.

– Imaš mene stari, ali drugo sam ja. Ti trebaš nekoga uz sebe. Neku damu da te dočeka s putovanja, da ti izmasira leđa, skuva jaku tursku kavicu, naspe ti neku žesticu, da brine o tebi. Nemoj da se praviš Toša... – on se nasmije – bukvalno da se praviš Toša, znaš o čemu ti govorim. Gordane odavno nema. Nitko nije rekao da je zaboraviš kao da nije ni postojala, ali zar ne misliš da je jedanaest godina samoće malo previše? Ti si zgodan komad stari, ono dame vole takve markantne muškarce. Imaš sve jebo ga ti. Bogat si, za svoje godine u odličnoj formi, imaš divnu kuću, skup auto, imaš svoje firme, ti si san snova za ove današnje spoznoruše.

– Makso sine, pa kakve sponzoruše, pa ja sam ozbiljan čovjek, što ti je?

– Ma, znam stari šalim se. Znam ja da ti nikada ne bi ni pogledao te mlade, zgodne, sisate, guzate, napumpane koke.

– Joj Maksime nemoj provoditi toliko vremena sa Damjanom počinješ zvučati kao on. – moram da se smijem, jer znam da zvučim kao on, pogotovo kada kažem koke.

– Moramo ti uskoro naći neku finu tetu, neku takvu kao ti. Domaćicu, vrijednu ženu, koja će te voljeti. Tebe, ne tvoje pare.

– Pa, sada ti ja valjda jasno zašto nemam nikoga – otpije kavu, pa se zagleda u šalicu. – Sve su žene danas takve. Sve one žele moj novac i spremne su glumiti do besvjesti da me vole i da im se sviđam, ali ja znam da to nije istina i ne želim to ni blizu sebe. Rado bih dao sve što imam ženi koja bi me sa osmijehom i zagrljajem dočekala kada umoran dođem kući, ženi koja bi mi ispekla one šape što ih je baba Julka pekla samo za Božić, ženi koja bi mi unijela u kuću cvijeće iz našeg vrta, a ne otišla u cvjećaru pa kupila gotovo. Dok takvu ne nađem moj sinko, bolje mi je samom. – slušam ga i shvaćam da moj otac ima pravo. Sve ovo danas, sve ove veze bez ljubavi, veze iz koristi, sve te laži i pretvaranja ubili su onaj pravi smisao ljubavi i zajedničkog života. Nitko danas za nikoga više nema razumjevanja, nitko ne pristaje na kompromise, nitko ne želi da se zamara nekim. Ako ti se ne sviđa, ajde lijepo razlaz. Sve se to izgubilo u ovom svijetu koji se iz dana u dan sve brže pretvara u hladnu, plastičnu masu. U tom trenu shvatim da je u pravu moj stari. Takvu i treba tražiti. Dok ne nađeš takvu ženu, ženu koja će tebe voljeti zbog tebe, ne pristaj na ništa drugo, ma koliko to oku lijepo i milo bilo.

– Tvoja je majka bila takva. U početku, znaš. Bila je žena iz mojih snova. Bio sam na početcima stvaranja svog carstva, a ona je bila uz mene. Uvijek tu, da me dočeka sa kavom, da mi napravi kolač, da mi dopusti da spustim glavu na njene grudi i udišem je svim svojim bićem. Tako sam je volio, isto kao i ona mene. – slušam priču, a svega mi ne znam da li govori o istoj ženi, jer ja takvu Gordanu nikada upoznao nisam. Nije bila đubre, ali nije bila ni ovakva kakvu on opisuje.

– Sve se to nažalost promijenilo nakon tvog rođenja. Majka je pala u post porođajnu depresiju, a sve ostalo samo je pridonijelo tome, da joj se psihičko stanje naruši. Voljeli smo se mi cijelog zajedničkog života, ali ta žena, ta moja žena nestala je zauvijek.

– I zvuči kao da sam ja kriv za to.

– Ne, ne pobogu sine, naravno da nisi kriv. Ti si naše zlato, ti si nam sve što imamo. – udahnem, pa otpijem onu žestinu.

– Znaš stari, onoga dana... Nisam ti to rekao jer sam mislio da ćeš reći da sam lud.

– Što?

– Onoga dana kad se desila nesreća, sve je bilo u redu sa autom. Mario je sve provjerio, sve je bilo tip–top. Vozilo nije krivo za udes. Vozili smo se i onda smo ugledali nekoga na sred staze. Drugi auti su se češali o tu priliku, ali ona je čekala nas. Mario je vrištao da kočim i kočio sam, a znam da nisam smio naglo pri tolikoj brzini, a onda smo obojica čuli ono što je ona rekla.