Ima nečeg među zvezdama

11. poglavlje-Natanijel

,,Kada dobije pravila igra postaje dosadna. I sa igrom se treba igrati."

(...)

,,Natanijele čoveče gde si ti ovih dana?"

Visoka crnomanjasta prilika otvori mi vrata. Pokušavam da odvučem sebi pažnju sa donjeg veša u vidu bokserica prošaranih kamionima dok gledam u tamno zelene oči napola prekrivene po kojim odbeglim crnim pramenom.

,,Treba mi tvoja pomoć."

,,Drago mi je da si me se setio", izgovori ironično dok žvaće gumene bombone i pozira na ulaznim vratima. Vetar koji duva još od jutros pojača intenzitet, a on se sav naježi te se skloni malo dublje u kuću ostavivši mi vrata otvorena.

Uđem u prostran salon njegove kuće na tri sprata i uputim se na drugi, prva vrata s leva. Gotovo preletim preko stepenica popopločanih lakovanim pločicama i zamalo se okliznem o utabanu glatku površinu kada konačno dođem do drugog sprata. Vid moderne kuće Kolove porodice posve se razlikuje od moje ideje modernog. Oduvek sam mislio da njegovi stakleni zidovi narušavaju privatnost, a da su podovi prekriveni pločicama, po meni potpuno nesigurni, kao i impresionističke slike pokačene svuda po kući previše. Uđem nestrpljivo u njegovu sobu i naslonim se nervozno na vrata. Stara električna gitara i dalje mu visi iznad kreveta iako sam mu poslednji put rekao da skloni tu stvar, jer bi mogla da ga ubije u snu. Rešim da ipak sednem nešto dalje od mesta ispod gitare, a Kol uleti u sobu.

,,Kaži šta ti treba."

Pogledam ga zbunjeno, na kratko zaboravivši od uzbuđenja zbog čega sam došao, a onda se pomalo nesigurno nasmejem.

,,Mogu li da te zamolim nešto?"

,,Samo izvoli."

,,Kapiram da hoćeš da reklamiraš malo to navežbano telo posluzi u kući, ali obuci nešto dole barem, ne mogu da te gledam sa tim automobilima po gaćama."

,,To su kamioni", izgovori kao da bi ga to opralo.

Prevrne očima, uzme i otvori flašu burbona, koju ne znam kada je tačno uneo u sobu i navrne da pije direktno iz nje. Ostavi flašu po strani, otvori orman i izvuče poderane farmerice i nekakvu zelenu majicu sa simbolom grupe ,,Green Day".

,,Nismo svi nažalost sinovi selektora i sportista. Nama sinovima štrebera je mnogo teže da devojkama privučemo pažnju", izgovori pomalo ogorčeno, pretpostavljam zbog gadnog raskida kroz koji je prošao skoro.

,,Pa si mislio da je najbolje da paradiraš sa alarmima i kamionima u donjem vešu. Ne kukaj, ako ti je za utehu ti si podjednako štreber, nemoj kriviti oca."

,,Ma ionako mi nije do devojaka, problemi bez problema. Nego zašto si ti došao zapravo?"

,,Pazi ovo. Upoznao sam devojku."

Nasmeje se onako ironično, obzirom na temu koju je sam malopre pokrenuo dok navlači majicu na sebe.

,,I šta s tim? Upoznao si ih ti puno."

,,Ova devojka nije bilo kakva. Svakako nije jedna od onih tvojih."

,,Nemoj tako, sve su one visoko moralne mlade dame."

,,Naravno da jesu. Vidi, problem je u tome što ja ne znam ništa o ovoj devojci, apsolutno ništa, sem toga što je neverovatna i sem toga što se zove Venera. Potrebno mi je da upotrebiš te tvoje hakerske sposobnosti i pronađeš mi njenu adresu."

,,A ti nemaš telefon pa ne možeš sam da je potražiš preko interneta?"

Pogledam ga pomalo iziritiran, ali se ipak priberem.