Surovi delija

"Moj surovi delija"-END

"Moram da obavim nešto,vratiću se brzo.",osmehnula mi se jer je očigledno predosetila gde idem.

Čim sam izašla na vazduh otvorila sam imenik i okrenula broj od koga me i sad uhvate žmarci u stomaku. Nakon par sekundi se javio.

"Šta će to biti da ti mene zoveš?",grubi promukli glas me naterao da se sva naježim.

"Možemo li da se vidimo?",odmah sam prešla na stvar.

"Nešto se desilo?",zabrinuto je pitao.

"Ne,ne,samo želim a i moram da te vidim.",mogu da se zakunem da sam začula smešak sa druge strane linije.

"Dobro Nidžo,čekam te kod Marakane."

"U redu,krećem!",vratila sam telefon nazad u džep i otrčala do stanice kako bih što pre uhvatila prevoz.

*

Približavala sam se severnoj strani. Savršeno izvajano telo stajalo je naspram mene. Tako mi je nedostajao.....imala sam ogromnu želju da ga zagrlim ali sam uspela da se iskontrolišem.

"Zdravo Relja!",pokušala sam da zvučim što hladnije.

"Čemu ta formalnost Nidžo? Pa nismo mi neki stranci.",osmeh mi se pojavio na licu.

"Nismo,naravno da nismo.",rukom mi je pokazao da krenem sa njim.

"Gde idemo?",zbunjeno sam pitala.

"Zamolio sam Dadu da nam otvori kapiju da možemo negde na miru da razgovaramo.",i stvarno Dada se nalazila na severnom ulazu.

U prolazu mi se samo nasmešila. Oduvek sam volela tu ženu. Bio je pravi džentlmen pa me pustio da idem pre njega. Sela sam negde na sredini tribina.

Posle par minuta neprijatne tišine odlučila sam da napokon progovorim.

"Saznala sam šta si uradio za mene.",na trenutak me pogledao pa je ponovo okrenuo glavu pravo.

"Miloš?",klimnula sam glavom.

"Čula sam da je zadobio teške povrede. Možda si malo preterao?"

"Na smrt je prebio devojku koju volim,i ne,nisam preterao ni malo!"

"Misliš devojku koju si voleo?",ponovo me pogledao.

"Devojku koju sam voleo,koju volim i koju ću voleti.",od tog ledenog pogleda sam zadrhtala kao prut. Nije zdravo šta on meni radi.

"I ako te izdala i ostavila?"

"Imala je razlog pa sam je pustio.",zapalio je cigaru i povukao veliki dim.

"Šta ako je ona shvatila da je pogrešila?",dobila sam ogromnu hrabrost da nastavim ovaj razgovor.

"Jel shvatila?",bacio je cigaru u stranu i skroz se zarotirao ka meni.

"Ne znam....",razočarano je klimnuo glavom i ustao. Skočila sam za njim i snažno ga povukla za ruku i okrenula. Skupila sam svu hrabrost i u trenutku kad se nije nadao sam mu prišla i spojila naše usne. Par sekundi je stajao začudjeno a onda je preuzeo kontrolu nad poljupcem. Gricnuo me za usnu kako bih mu dozvolila da ubaci jezik i produži poljubac. Strastveno me ljubio. Ruke je oslonio na moju zadnjicu dok sam ja moje obavila oko njegovog vrata. Morala sam da se odvojim od njega kako bih došla do vazduha.

Čela su nam bila spojena dok su se nosevi dodirivali.

"Shvatila je Relja. Shvatila je da je pogrešila jer te voli bezuslovno...",suza mi je skliznula niz obraz koju je on obrisao.

"Nikad,ali nikad više nemoj da si se odvojila od mene.",klimnula sam glavom na šta se on osmehnuo.

"Izvini...",ponovo sam briznula u plač a on me samo čvrsto zagrlio.