Gad [Sezona 2]

4.deo

Flashback

-Vraćam se od neke kurvice i stiže mi poruka od nepoznatog broja.
Otvorim je,a u njoj čista pretnja.
-"Dođi u park kod trga,inače će tvoja nova drugarica da okuša nove metode za ubijanje."
Zbunjeno i uplašeno sam potrčao ka tom parku,znajući na koju drugaricu se to odnosilo.
Došao sam do parka,koji je bio prazan. Osvrnuo sam se oko sebe par puta,sve dok nisam zapazio lika u crnom koji me je posmatrao. Klimnuo mi je glavom i pošao u neku zavučenu ulicu. Pošao sam za njim. Video sam da je ušao u neku zgradu,a kada sam i ja ušao u nju nikoga nije bilo sem...sem nje. Sedela je vezana na sred prostorije. Pogledao sam oko sebe i nikog nije bilo sem nas dvoje. Potrčao sam ka njoj i počeo da je odvezujem. U tom trenutku,osetio sam jak bol u butini. Pogledao sam u nju,a u njoj je bio zaboden nož. Ne duboko,ali krv je već počela da šiklja,nakon što sam ga izvukao. Pogledao sam ispred sebe i imao sam šta da vidim. Onaj lik od malo pre i još dvq pored njega. Iskreno jedan mi je već bio poznat,ali nisam video dobro zbog mraka.
Xx:Glup postupak od tebe,Radoviću.
-Približavao mi se i tek tada sam ukapirao ko je on. Ognjen.
Ognjen:Došao si sam,bez ikog,bez oružja...glupavo.
-Prišao mi je i čučnuo ispred mene,jer sam ja već ležao na podu.
Pritisnuo mi je ranu od noža,a ja sam od jakog bola skupio oči i istrpeo.
Nasmejao se.
Ognjen:Jel boli,Raduloviću? Aa? Pa znam...i mene je. Svaki dodir kada si mi lomio svaku kosku u telu. Šta si mislio ti? Da nećeš proći nekažnjeno? Druže,ne ide to tako. Živimo živote najgore vrste klošara,jedino što nas može izvući jeste onaj gore. Tako da...ostaviću te par minuta da se pomoliš,a ja idem sa tvojom drugaricom da se igram malo. Čekaj! Drugaricom? Ili možda...ah da! Pa ti nju voliš! Sad sam se setio.
-Uspešno me je provocirao dok je krv u meni ključala. Polomiću ga ako je samo takne!

-Ustao sam,povukao je iza sebe i njega momentalno udario. Pao je na pod,a ja sam uperio pištolj u njega.
Ja:Budete li se pomerili,ide mu glava.
-Uplašeno su me gledali,potom pobegli.
Zbunjeno sam odreagovao.
Ja:Mislim da su tvoji ortaci pičke...ako ništa drugo,bar znaš na koga da se ne oslanjaš.
-Sarkastično sam se nasmejao. Tada sam skapirao da je Teodora i dalje tu. Ruke sam joj ja odvezao kada sam došao,a ona je sve ostalo.
Ja:Beži!
-Uplašeno je klimnula glavom i otrčala. Ognjen i ja smo ostali sami.
Ja:Šta će se desiti kada svi saznaju šta si ovo veče uradio? A da! Znam..baš kao i svaki put. Jebaćemo te dok ne počneš da moliš za milost. I posle svega..zapitaćeš se,kao i obično,"šta mi je ovo trebalo?" Baš kao što si i rekao,ovo je najgora vrsta klošara. Mi nismo normalni. Nikad nećemo ni biti.
Ognjen:A šta ako ovaj put niko ni ne sazna za ovo. Šta ako je ovo tvoj poslednji dan?
-U tom trenutku,nož je proleteo pored moje glave i zabio se u zid iza mene. Hvala Bogu pa imam dobre reflekse.
Nasmejo sam mu se.
Ja:Mislim da trebaš još malo da vežbaš.
-Upitno me je pogledao. Očekuje da ga ubijem.
Ja:Ne brini,neću te ubiti. Ti ni to čak ne zaslužuješ.
-Cinično se nasmejao.
Ja:Najveća karma ti je život.
-Bes mu se lagano skupljao u očima,što se vidno primećivalo.
Ustao je i podigao još jedan nož. Opet ga je bacio ka meni,ali sam i ovaj put izbegao.
Ja:Čak si i za to nesposoban.
Ognjen:Tebra prestani da sereš. Znamo obojica ko je ovde pravi baksuz. Šta se ono beše desilo? Mrtvi roditelji? Zbog čega? Zbog tebe? Jesam li u pravu?
-Približavao mi se,a ja sam išao unazad.
Nažalost,nisam imao gde više,sem uz zid. Njega je to još više obradovalo,a mene uplašilo.
Ja:Toliko si nebitan da šta god izađe iz tvojih usta nikog ne zanima i ne vređa.
-Besan,stvorio se ispred mene,udarajući me u ruku,u pokušaju da mi izbije pištolj. Uspeo je u tome. Bio sam prepušten samo njemu i nožu,koji je držao na mom vratu.
Sve što mi je padalo na pamet jeste da mu otmem nož.
Jedino sam mogao da ga preusmerim ka njemu,to sam i uradio. Povukao mi je ruku,i nož se istog trena našao zaboden u njegovom vratu.

End of flashback

Ja:Jedino što je uspeo da kaže,bilo je:"Kako ćeš se izvući iz ovoga? Vidimo se u paklu." Sve to je začarao pobedničkim osmehom i pao dole.
Tadija:Namestio ti je. Debilčina.
-Izdahnuo sam.
Tadija:Ajde da pređemo na pitanja. Ko je Teodora? Zašto ja ne znam za nju?
Ja:Znaš je.
Tadija:Ne znam je.
-Izvadio sam telefon i pokazao mu sliku.
Izneverovao je.
Ja:Bsš iz tog razloga nisam imao hrabrosti da ti kažem.
Tadija:Družeee,nemaš pojma koliko me boli uvo za nju. Znaš da me nijedna bivša više ne zanima. Ali...
Ja:Da pogodim! Sad će priča o tome kako je kurva,je l' da?
-Preduhitrio sam ga,pa je odgovorio smoreno sa jednim "da".
Ja:Ne. Promenila se. Veruj mi.
Tadija:Tebra, gde si naišao na nju? Ja sam i zaboravio da postoji.
Ja:Na trkama. Izgubila se,tražila je brata i mene srela,prepoznala me,posle smo nešto pričali. Nije to ona stara Teodora. Sad je kao anđeo.
Tadija:Buraz! Asi ti odlepio! Gori si od mene,svega mi.
-Nasmejao sam se,kada sam i sam skapirao da sam debil.
Xx:Stvarno to misliš o meni?
-Iskočila je iz hodnika. Iznenađeno sam se okrenuo ka njoj i upitno je pogledao.
Ja:Šta?
Teodora:Ne pravi se,sve sam čula.
Ja:Pa okej onda. Čula si istinu.
Tadija:Aa sa mnom nećeš da se pozdraviš?
-Začuđeno ga je pogledala.
Teodora:Ćao?
Tadija:Jao da,bivša...
-Smoreno je odgovorio sam za sebe.
Tadija:Idem kući. Zakopaću telo negde i vidimo se sutra.
-Prišao mi je,te smo se pozdravili. Potom je nestao iz prostorije.
Teodora:Hvala ti,rizikovao si svoj život zbog mog,ne znam šta drugo da ti kažem sem toga.
Ja:Nisam imao izbora. Sve to je bila moja krivica. I da nisam želeo,bila si moja odgovornost.
Teodora:Znači...samo to je bio razlog?
-Upitala je,dok se polako približavala meni.
Ja:Pa i ne baš.
Teodora:Stvarno? A koji?
Ja:Pokazaću ti.
-Nisam čekao više ni tren. Uhvatio sam je zs obraze,zavlačeći prste u njenu kosu. Spojio sam naše usne u dug poljubac. Skočila je i obgrlila me nogama oko struka. Prešao sam na njen vrat sitnim poljubcima ga ljubeći. Otišli smo u sobu.