Vrisak mog pogleda

5

- Ti shvataš da ja nemam petnaest godina? – brecnem se na njega.

- Onda nemoj da se ponašaš tako!

- Arone ja nisam dete, nije mi potrebna dadilja – izvučem ruku iz njegove.

- Ma nemoj, hvataš se sa nepoznatim tipom.

- Kao prvo upoznali smo se a kao drugo nisam se hvatala Nejtan me je poljubio.

- I kao treće pogledaj kako si obučena! – namrštio se mojoj haljini.

- Obučena sam za klub i prestani. Ne poznaješ me više, nismo se videli više od tri godine i bio si prilično jasan povodom nas. Ne moraš da paziš na mene a kako se oblačim i sa kim se ljubim nije tvoja stvar.

- Ti si ta koja je odlučila da ćuti.

- A ti si običan slepac. Žao mi je što sam te povredila ali tri godine si me kažnjavao zbog toga, i rekla sam ti istinu na kraju, ja sam naterala tvoju majku da ti je kaže a ti se i dalje prema meni ponašaš odvratno, zato prestani. Više mi se sviđalo kada nismo razgovarali – okrenem se koračam ne znam ni ja gde.

- Melodi! Melodi! – hvata me za ruku i okreće ka sebi.

- Gde misliš da ideš sama? – pita me ljuto.

- Šta te briga?

- Briga me, ti si moja porodica.

- Ja nisam tvoja porodica Arone, ja sam usvojena ćerka tvog strica.

- Ti si član moje porodice – ponovio je kroz zube.

- Nisam – izvučem ruku.

- Napustio si me pre tri godine, a porodicu ne ostavljaš – podignem ruku i zaustavim taksi. Suza suzu stiže na mom licu dok diktiram adresu taksisti.

...

- Razumem ali . . .

- Melodi žao mi je.

- Mogu li bar dobiti preporuke?

- Naravno.

Upravo sam dobila otkaz i ne mogu da verujem da mi se ovo dešava. Trebalo mi je tri dana da se saberem nakon svađe sa Aronom a onda sam rešila da se prebacim na stari posao, međutim dobila sam otkaz. Kupila sam novine i krenula na traženje novog posla.

Sedam dana kasnije zaključujem da niko ne želi da me zaposli, to je nemoguće, zato sam proširila potragu na druge gradove i ironično imala sam sreća u mom bivšem gradu, Aronovom gradu. Moja majka smatra da je to odlična prilika, ja bih odbila posao ali moja tetka će živeti sa nama, razvodi se i potebna joj je uteha a ja tetku baš ne obožavam, zato stisnem zube i prihvatim posao.

Baka je bila divna prema meni kao i obično, razume da sam radila i nije se ljutila što sam onako nestala, obećala sam joj da ću doći u posetu ali nisam bila sigurna u svoje obećanje, čak joj nisam ni rekla da smo u istom gradu, ovde sam dok ne pronađem posao na nekom drugom mestu, ili na drugom kontinentu, što dalje od Arona, naravno mogla bih da trošim porodični novac ali onda bi on znao gde sam a to ne želim.

....

- Melodi Wels?

- Da? – okrenem se ka starijoj gospođi.

- Ja sam Meredit Gledis.

- Gospođo Gledis kako ste? – ona je osnivač modne kuće u kojoj radim, sada njom upravlja njena ćerka i zet. Za ovih nedelju dana koliko radim ovde zaista su divni prema meni.