Vrisak mog pogleda

1

Iako sam mirna i staložena sve u meni treperi, danas ću videti sve članove moje porodice. Od kada je deka umro, pre tri godine, nisam razgovarala ni sa kim. Zašto bih? Većina me mrzi, Lukas je bolestan, sa Aronom ne razgovaram a baka . . . nju bi volela da vidim. Na žalost mnogih ljudi ja sam jedan on naslednika porodice Vels, deki Miltonu nikad nije bilo važno to što nemam njegovu krv.

Milton Vels je bio jedan od najimućnijih ljudi na svetu, svoje bogatstvo je delom nasledio a delom uvećao, iako uvek ozbiljan on je bio pošten čovek. Njegova supruga Viona, baka, je najnežnija osoba na planeti, ona uvek svima želi da pomogne. Imali su četvoro dece, četiri sina, James, Jonathan, Jordan i Jan. James se u mladosti oženio i dobio jednog sina, Arona, Jonathan je imao dva sina i jednu kćer, Čarli, Drejk i Emili, Jordan je imao sina i kćer, Lukas i Samanta, Jan nije mogao da ima decu, on i njegova supruga usvojili su jednu devojčicu, mene.

Najbolje sam se slagala sa Aronom, on me je uvek štitio, zatim sa Lukasom koji mi je bio pravi mlađi brat. Sada ne razgovaram ni sa jednim od njih, Aron i ja ne razgovaramo skoro četiri godine a Lukas je bolestan, nisam sigurna ni da li me se seća uopšte.

Moja porodica se raspala onog trenutka kada se srušio avion u kome su bili James, Jonathan, Jordan i Jan, svi smo tog dana izgubili očeve. Milton Vels je poživeo nakon njihove nesreće još šest meseci i za to vreme preraspodelio je svu svoju imovinu.

Glavnim naslednikom imenovao je Arona što me nije ni čudilo jer je on već uveliko radio u porodičnoj firmi i oduvek sam smatrala da njega posebno gotivi, na kraju krajeva njih dvojica su isti po karakteru. Aron je nasledio pedeset procenata celokupne imovine, ostalih pedeset procenata bilo je podeljeno između Čarlija, Drejka, Emili, Samante i mene, Lukas je dobio poseban deo nasledstva koji pokriva troškove njegovog lečenja a bakin deo je bio odvojen od našeg. Problem je nastao kada su moja braća i sestre odlučili da se udruže potiv Arona, smatrali da je on privilegovan, što je bio licemerno jer nijedno od nas nije tako dobro znalo posao kao Aron. Bila je pat pozicije, mi smo imali 50% i Aron je imao 50%, niko nije imao većinu i nastao je problem oko upravljanja. Sazvan je sastanak upravnog odbora i trebalo je da odaberemo predsednika kompanije. Na sastanku sam dala svoj glas Aronu i tako mu obezbedila većinu. Ovim mojim postupkom su svi bili zatečeni osim Arona, naime u vreme glasanja mi nismo razgovarali, ni sada ne razgovaramo, i svi su očekivali da ću biti protiv njega. Aron je preuredio kompaniju, svi su imali posao ali on je bio šef, mene nije interesovalo upravljanje tako da je moj procenat išao na moj račun. "Moja braća i sestre" su me nakon te "izdaje" izbacilli iz svog života, ne mogu reći da sam bila iznenađena ali ipak je bolelo.

Evo me ponovo ovde nakon tri godine. Izgradila sam život sa majkom dalje od ove porodice ali testament našeg dede je bio specifičan, sadržao je dosta porodičnih klauzula, želeo je da održi porodicu na okupu.

- Zdravo Ursula – pozdravim Aronovu sekretaricu.

- Melodi jesi li to ti? – ustala je i zagrlila me.

- Ja sam.

- Šta ti se dogodilo? Prolepšala si se.

- Moraćeš da prestaneš da mi to govoriš, više ne pali – Ursula je bila sekretarica mog oca, Aron je zadržao.

- Ali je istina.

- Jesu li ostali stigli?

- Svi su tu osim Arona, još uvek je u svojoj kancelariji.

- U redu, idem ja u salu za sastanke.

- Drago mi je što sam te videla mila.

- I meni Ursula.