Njegova Svetlost #2/PAUZIRANO

Prolog

2019.

Hladan vetar puše i ježi mi kožu.Po koja sitna kap kiše završi na mom čelu koja se meša sa mojim znojem.

Danijel mi dodaje loptu koju sa lakoćom primim i lako dođem do gola usput driblajući suparnike.Ogledam se oko sebe proveravajući da li je neko od mojih suigrača u boljoj poziciji.Kada utvrdim da sam ja u najboljoj šutnem i lopta uleti u gol.

-Dobra utakmica,Galeoti - potapše me po leđima u svlačionici trener.

-Hvala,treneru - nasmejem se i navučem čistu majicu na sebe.

-Momci - pozove nas i svi mu poklonimo pažnju - Čestitam na utakmici.Večeras ste slobodni.Čuo sam da su Francuskinje...uff.Uživajte.

Nasmejemo mu se i on išeta iz svlačionice.

-Kapitenu,mi idemo u Le Boucan na piće.Čekamo te? - upita me Danijel.

-Stižem kad pobegnem od paparaca koji me čekaju ispred.Ćale mi je zabranio da se pojavljujem ponovo u novostima.

-Srećno - potapše me po ramenu i on i momci odu ostavljajući me samog u svlačionici.

Zazvoni mi telefon i ugledam mamino ime na ekranu.Ta žena nije normalna zove me na svaka dva minuta.

-Mama?

-Mateo Đorđio Armani Galeoti - sad sam najebao čim mi je izgovorila puno ime - Zašto mi se ne javljaš?Zvala sam te 13 puta!

-Aman,mama sad sam završio utakmicu.Ne nosim telefon na teren sigurno!

-Ne diži glas dok razgovaraš sa mnom.Otac te podseća da vodiš računa.Nemoj da se...

-Pojavim u novinama i osramotim vas ponovo.Da,da znam. - prevrnem očima

-Prvo,ne upadaj mi u reč.Drugo,uozbilji se.Treće,kada se vratiš,očekujemo te u firmi na sastanku.

-Još nešto?

-Da.Imaš novu asistentkinju.

-Hm..Zanimljivo - nasmešim se svojim mislima.

-Mateo - čujem režanje sa druge strane - Ni ne pomišljaj.

-Okej,okej - nasmejem se.Niko mi ne može oduzeti pravo na maštu - Prekidam sad.Momci me čekaju.Pozvaću te sutra kad sletim.

-Bez alkohola i pazi da ti neko ne sipa nešto u piće!I ne ostavljaj piće na stolu a da ga neko ne pazi.Čim se vratiš uzmi novo.Jasno?

-Da,mama - Inače ja kad uđem u klub mene gađaju drogom i pokušavaju da me nadrogiraju.Samo mene čekaju.Nisam to rekao naglas.Ubiće me ako upotrebim sarkazam pred njom.

Stavim torbu sa opremom na rame i krenem da izlazim iz svlačionice.

-Hej,Mateo? - dovikuje poznati piskav glas iza mene pa se uz neprimetno prevrtanje očima okrenem.

-Hej... - kako se ono zvaše?

-Nisi mi javio da si u Parizu ponovo.Mislila sam da bismo mogli da se malo..družimo - priđe mi i obesi svoje ruke oko mog vrata.

-Bio sam jasan.Ne spavam sa jednom devojkom više puta - uzmem je za zglobove i odgurnem od sebe a onda se okrenem da odem.

-Plašiš se tatice?Kretenu! - vrisne.

Pun mi je kurac ovih likuša.Sve su istog kalupa.Crnke ili plavuše,u minijaturnim
suknjicama.Jure moj džep i kamere,paparace koji idu u paketu sa mnom.

Odem do hotela gde smo smešteni da se presvučem.Momci su već izašli a trener je verovatno zabo' u krevetu iako je tek devet sati.

Ulazim u klub i svi se okreću ka meni.Da,da,ja sam.Jebeni Mateo Galeoti,Isuse....Kao da sam ubio čoveka.Zabijem se slučajno u neku nisku devojku koja me pogleda sa toliko ljutnje.Okej,polako.

-Oprosti.

-Pazi gde ideš,kretenu! - vikne na mene a onda prođe besno pored mene udarajući u moje rame.

Ko ovoj drma kavez?

Likuše me posmatraju kao komad mesa,posle kažite kako samo mi muškarci mislimo samo na seks,a momci neki sa poštovanjem a neki sa prezirom.Ugledam momke u separeu u uglu i smestim se kod njih.

-Ooo i evo ga kapiten,devojke! - ugledam Danijela kako je zagrlio dve dobre ribe i vodi ih ka meni - Poklon od mene za mog brata.

Nasmejem se i odmahnem glavom.Raširim noge tako da mi crnka sedne na jedno koleno a plavuša na drugo.

- Znaš da ne bih smeo,Danijele.

- Samo uživaj,kapitenu.Prepusti se i izaberi - crnka mi otkopčava dugme na košulji i trlja se o mene dok mi plavuša prelazi rukama po međunožju i smeška mi se.

J.e.b.o.t.e.

-Dođi - uhvatim crnku i povučem je ka prvom slobodnom 'ćošku za heftanje'.Izabrao sam je samo zato što sam video Danijelovu želju da opali plavušicu.

Prribije me uza zid i klekne ispred mene.

Otkopča mi šlic i izvadi mog drugara napolje.Obliže se i pogleda me u oči pa ga uvuče u svoja usta.

Uzmem je za kosu i naslonim glavu na zid iza.

Sve o čemu razmišljam trenutno kako je pogrešno ovo što radim.Ćošak nije toliko sakriven,svako bi mogao da nas vidi a paparaci su sigurno već u rekordnom roku saznali da sam tu.

Ali sam takav.Volim da radim zabranjene stvari.I uvek dobijem ono što hoću.

Posle par minuta svršim u njena usta a onda je pribijem uza zid i njoj prijušim par.

Iskoristim dok je još uvek u ekstazi i promrmljam jedno merci pre nego što se izgubim od nje.

Zastanem za šankom i uzmem sebi piće pa krenem ka separeu.

Ala je gužva jebote.Izgubiću se dok dođem do momaka.Guram se pored znojavih tela sa punom čašom u ruci.

Neka devojka desno od mene me gurne i moja čaša se prospe i usput polije nekog.Okrenem se da se izvinim a onda ugledam devojku od malopre koja je ili nedojebana ili ju je neko stvarno iznervirao.

Dok ona urla na mene ja to iskoristim da je odmerim.Niža je od mene za glavu i izgleda kao neka tinejdžerka.Bolje da je nisam odmeravao jer mi se pogled zalepio za njenu mokru majicu kroz koju se provide njene ukrutele bradavice.Jebemu,Mateo,skreni pogled.Skreni,skreni....

Osetim peckanje na obrazu.Jebote,ima tešku ruku za ovako malu devojku.

- Koji ti je? - viknem na nju.

-Gledao si u moje grudi idiote!

-Nisam kriv što nemaš brus!Izvini što sam muško,devojčice.

-Devojčice?! - vrisne

-Daj,mala.Vreme ti je za krevet.Sutra je škola.

-Jebi se,debilu! - odgurne me a onda prođe pored mene okrznuvši me ramenom.

-Divljakušo! - vičem za njom dok gledam kako se njena prevelika guza šeta levo-desno a kosa joj se presijava na crveno.

-Kretenu! - vikne nazad držeći podignut srednji prst ka meni gubeći se iz mog vida.

Čujem cerekanje iza sebe pa se okrenem i presečem ih sve pogledom pa oni ućute.

-Šta ovo bi,kapitenu - upita me Danijel.

Odmahnem rukom i sednem naručujući drugo piće za sebe.Divljakuša!

I počinjemo....