ležim u krevetu i osećam se odvratno bez razloga. razmišljam o štrudlama i kako žene krate kosu kao znak lične revolucije. volela bih da sam u parizu kraj tebe, ili da se topimo u beogradu ili da jedemo trešnje u kini.
odjednom dolazi ta neka tišina i osećam zemlju kako se rotira, i ljutim se, besnim, vrištim, jer znam da bih to trebalo da osećam samo s tobom.
