Surovi delija

"Tajna"

"On se pojavio Gorane,kažem ti došao je ovde!",uplašeno je pričala. Priča o Vuku. Sada sam bila još ubedjenija u svojd teorije.Poskočila je kada nas je videla. Strah ju je još jače uhvatio.

"Zvaću te kasnije!",spustila je telefon i došla do nas.

"Deco,odkud vi ovde?",pokušavala je da se osmehne ali joj nije išlo.

"Pričamo malo!"

"Aha,važi!",okrenula je glavu i pobegla uz stepenice.

"Okej,moramo da otkrijemo šta se ovde dešava!",klimnula sam glavom sa jednim velikim osmehom.

"Dodji večeras do mene u 8h"

"Ali tvoji rod...",prekinuo me.

"Idu na neku poslovnu večeru,ne brini!"

Posle dogovora otišla sam kući. Bio bi red da uzmem nešto da naučim. Uzela sam biologiju. Strana,po strana,i sati su brzo prolazili.

U 8 i 20 sam tek videla koliko je sati. Skočila sam sa kreveta i poletela ka velikoj kući. Toliko sam se zadubila u knjigu da sam zaboravila za vreme,okej,ovo se ne dešava često.

Protrčala sam kroz kuću i stala ispred Reljine sobe. Pokucala sam na vrata i ušla unutra. Ležao je na krevetu bez majice.

"Pomislio sam da si odustala od akcije!",čačkao je telefon dok sam ja mirno stajala i posmatrala prelepu sobu.

"Ja sam ti uvek za takve stvari!",pričala sam ali nisam gledala u njega. Gledala sam u police sa knjigama.
"Nisam znala da voliš da čitaš!"

"Ne znaš ti puno stvari o meni!",slegla sam glavom na njegovu izjavu. Ustao je i prišao mi.

"Zašto je ovo mesto prazno?",gledala sam u niz uredno poredjanih knjiga.

"Fali mi prvi deo serijala. Knjiga je previše stara i više se ne prodaje,nažalost...",izvrnuo je usnice praveći se da je tužan. Pa očigledno zna da je tako presladak.
"Nego,hoćemo li?",zajedno smo izašli iz sobe. Ostali smo na spratu jer smo se uputili...pa ne znam ni ja gde smo se uputili.

"Gde idemo?",šaputala sam. Toliko sam se uživela u ovu ulogu.

"U Goranovu kancelariju! Ajde ovamo!",rukom mi je pokazao da udjem u prostoriju.

"Smemo li da budemo ovde?",bojažljivo sam pitala.

"Puno stvari mi nismo smeli da uradimo pa ipak jesmo! Nemoj sada da budeš kukavica Ninče!",okrenula sam glavu u stranu kako bih ga iskulirala. Gurnula sam ga i ušla pre njega.

"Odakle da počnemo?",stajali smo i razgledali.

"Od fioka,verovatno tu ima nečega!",bacili smo se na posao.

Relja je krenuo od radnog stola a ja od velike komode.

Nakon pola sata jedino što smo pronašli bili su računi i potpisani ugovori. Nemoguće da smo sve ovo pretražili za džabe.

Sedela sam na podu naslonjena o čvrsto drvo. U ruci sam razgledala neke papire u nadi da ću pronaći nešto.

"Kako je moguće da baš ništa nismo pronašli? Bila sam sigurna da postoji nešto!",Relja je vraćao račune u fioku. Na jednom se zaustavio. Glavu sam okrenula na stranu.

"Nina!",rekao je upitno. Promrmljala sam jedno hmm. Prosto mi je bilo teško da normalno odgovorim.
"Kako se zvao internat u kom je bio tvoj brat?"

"NYC hous,što?"

"2009. je uplaćeno 35.000€ na račun tog internata!",skočila sam na noge i naslonila se na sto pored njegove stolice.

"Daj mi da vidim!",istrgla sam mu papir iz ruke. Izbezumljeno sam gledala u podatke.

"Relja,to,to je uplaćeno 15 dana pre nego što je Vuk otišao! Oni su mu uplatili internat!"

"Zašto bi moji roditelji uradili to?",na trenutak sam se jako udubila u svoje misli.

"Nina!",mahao mi je ispred face.

"Relja,nešto veliko se desilo u prošlosti,ovo nije slučajnost!",ćutali smo. Slučajno sam pogledala u fioku i jedna slika mi je zapala za oko. Svojim brzim refleksima sam uspela da prepadnem Relju. Kopala sam po papirima dok nisam uzela fotografiju u ruke.

Ruke su mi drhtale kao prut. Ne znam šta me više plaši? Mogućnost da moj otac nije bio čovek kakvim sam ga smatrala ili mogućnost da moj brat nije osoba kakvom ga smatram.

"Jesi okej?",uzeo je sliku u svoje ruke.

"Relja,ovo na slici je Vuk kada je bio mali!",oči su mi zasuzile. Uzeo mi je iz ruke i bolje pogledao.

"To znači....",nisam imala snage da nastavim.

"To znači da su Valentinine reči bile istinite!",oboje smo se trgli kada smo začuli glasove u hodniku. Reljini roditelji. Dolaze ovamo!

Uspaničeno smo poleteli po sobi. Sakrili smo se iza zavese koja je bila poprilično dugačka.

Vrata su se otvorila.

"Probaću da nadjem. Trebalo bi da je ovde!",okrenula sam glavu ka Relji koji je bio tik iza mene. Mogla sam da osetim njegovu vrelinu,njegov miris. Gledala sam ga u oči. Taj pogled nije običan pogled. Ovo je bila neka naša konekcija,kada usta miruju,a oči govore. Ruke je stavio na moje bokove i prošaptao.

"Ne znam za tebe,ali ova situacija mene užasno pali!",ugrizla sam usnicu zbog njegovih reči.

"Primetila sam!",okrenula sam se i nastavila da uživam u ovom trenutku koliko god to bilo čudno.

"Ah,našao sam! Hajdemo,emisija samo što nije počela!",osetila sam ogromno olakšanje kada su se vrata zatvorila.

Ubrzo nakon toga smo izašli iz kancelarije.

"Nina,nećemo još ništa da pričamo dok ne utvrdimo šta se zapravo dešava. Možda i nije sve kako izgleda!"

"Iskreno se nadam da je tako! U suprotnom bi ceo moj život bila jedna velika laž!",poraženo sam se  osmehnula. Rukom je mazio moje lice.

"Ej,nemoj tako da pričaš! Molim te!",istopila sam se na taj glas i na te dodire. Molim te zvuči jako lepo  kada on to izgovori.

Uspela sam da se prisaberem.

"Ja bih morala da krenem!",mahnula sam Relji i neprimetno se išunjala iz kuće.

Na prstima sam se penjala uz stepenice ali moja majka ima uši kao slon. Upalila je svetlo.

"Odakle dolaziš ti mlada damo?",prevrnula sam očima i okrenula se.

"Išla sam malo da prošetam!",kao da je shvatila da više ništa ne treba da me pita. Samo je rekla okej i otišla nazad na spavanje. Hvala ti Bože što je jednom ispala razumna.

Nakon tuširanja sam se bacila u krevet.

Nisam mogla da zaspim.

Činjenica da Vuk možda nije moj brat me polako ubijala....