Surovi delija

"Pored tebe sam,ne brini!"

Obukla sam svoju trenerku i zvezdinu duksericu. Ulepša mi život sam osećaj da je nosim.

Relja P.O.V

"Da li se to naš sin setio da ima kuću?",požalio sam čim sam kročio u predsoblje.

"Draga majko,nisam raspoložen imao sam veoma dugu noć!"

"Dugu noć u bolničkoj sobi? Jel da?",na vratima radne sobe pojavio se otac. Prevrnuo sam očima pokušavajući da izbegnem ovu konverzaciju.

"Ne ideš ti nigde mladi gospodine. Dolazi u ovamo da porazgovaramo malo!",imam li izbora? Krenuo sam za njim.

Smestio sam se u fotelju preko puta stola. Otac me ozbiljno gledao. Posmatrao. Promatrao.

"Šta ti imaš sa Marijinom ćerkom?",podsmehnuo sam se.

"Zašto misliš da imam nešto sa njom?"

"Video sam kako si juče odleteo kada si čuo da je u bolnici!"

"Slušaj Gorane,ja...",prekinuo me.

"Slušaj ti mene Relja,ja razumem da si mlad i da juriš za svakom suknjom,ali barem gledaj da nadješ neku koja nas je dostojna!",gledao sam ga sa gadjenjem.

"Čekaj,čekaj,hoćeš da kažeš da nije dobra za mene zato što je siromašna! Znaš šta,gadiš mi se ćale!",besno sam izleteo iz sobe.

U hodniku su stajale Nina i Marija koje su pričale sa mamom.

"Odkud vi ovde?",zadobio sam pažnju svih prisutnih.

"Ja sam želela da vidim kako je Nina,pa sam ih pozvala da dodju.", milovala je po kosi. Od kad moja majka ovoliko brine za Ninu?

"Aham,jesi dobro? Čuo sam da si bila u bolnici!",pogled joj se promenio. Bio je smoren i razočaran. Zašto me tako gleda? 

"Da,dobro sam!",okrenula je glavu.

Nisam znao šta da radim? Da li da odem,ili da ostanem? Moje razmišljanje prekinulo je zvono telefona. Marija se odvojila kako bi se javila.

"Da ja sam,izvolite?",vidno je prebledela u mestu.

"Kako je to moguće?",Nina se takodje uznemirila.

"Luka je uhapšen! Moram hitno u policijsku stanicu!",suza je pala niz njeno kristalno lice čim joj je majka saopštila vesti. I ja sam se loše osetio i ako ni ne poznajem tu osobu.

"Mama idem i ja sa tobom!"

"Ne,ne ideš! Doktor je rekao da moraš da miruješ jer si jako slaba!",još više se rastužila.

"Ali mama...",cvilila je.

"Mila,molim te nemoj i ti da me brineš sad. Ajde idi kući i lezi!"

"Ne,ne,neka Nina ostane ovde sa nama! Ko zna kad ćeš se ti vratiti,možda joj ponovo skoči temperatura.",ček šta. Jel moja majka normalna? I po Nininom izrazu lica se videlo da je začudjena.

"Nema potrebe stvarno!"

"Marija insistiram!",koji je kurac ovoj ženi?

"Dobro,u redu! Idem ja sad!",poljubila je Ninu u teme i izašla iz kuće.

"Ajmo srce! Ivana će ti namestiti krevet u gostinjskoj sobi.",mama ju je povukla pa su već sada bile na stepenicama.

Nina P.O.V

Nalazila sam se u jako lrpoj i prijatnoj sobi. Koliko to zaoravo može biti prijatno kada se nalaziš u nepoznatoj kući. I to još sa Reljiom u njoj.

Bila sam umorna i želela sam da spavam.

Skinula sam duksericu tako da sam ostala u atlet majici.

"Nina!",vrata su se iznenada otvorila. Uzela sam duks krenuvši ponovo da ga navlačim.

"A ti si!",ponovo sam ga bacila ovaj put na pod.

Nastavila sam sa svojom radnjom. Podvukla sam se ispod jorgana.

"Nina,želim da popričamo!",počešao se po vratu.

"Mislim da smo mi sinoć sve raščistili.",okrenula sam glavu na drugu stranu.

Iza sebe sam čula korake. Taman kad sam pomislila da je otišao osetila sam kako se druga strana kreveta udubila. Čoveče poludeću od njega.

"Ja ću da pričam a ti me nemoj slušati!",grizla sam jastuk.

"Juče sam preterao! Stvarno,stvarno preterao! I žao mi je zbog toga! Žao mi je što sam te povredio!",trnci su uhvatili moje telo. Ajde Nina,ne budi kučka. Okrenula sam se dok je on već gledao u mene,onako očaravajući.

"Vidi,ja sam ponosna na svoj život i na svoje siromaštvo! I ponovo kažem,milion puta bih pre izabrala da budem ovakva kakva sam nego da budem kao ti. Bogat,a jedno veliko govno od čoveka!",zatekla sam ga rečima. Mislim da je krajnje vreme da ga neko vrati na mesto.

"E pa Nina ovo govno od čoveka se sinoć prepalo za tebe i celu noć je presedeo pored tvog bolničkog kreveta da ti ne bi bila sama!",mlatarao je prstom ispred mene. Njegove reči su me dovele do ludila. Nisam mogla da izdržim a da se ne nasmejem.

"Šta?",pitao je sa velikim osmehom na licu.

"Lepo je znati da ipak nisam luda!",podigao je obrvu.

"Čula sam tvoje reči sinoć,a moja majka je slagala da niko nije bio tamo.",nesvesno sam zevnula.

"Izvini ali ja stvarno moram da spavam,previše sam iscrpljena.",spustila sam glavu na jastuk. Relja se prekrio jorganom i legao u ravan sa mnom.

"Šta s...?",stavio je prst preko mojih usta.

"Večeras spavam ovde!",namignuo mi je. Zbunjeno sam mu okrenula ledja. Osetila sam kako mi se čvrsto telo približilo. Spustio je ruku na moj bok i prošaptao na uho.

"Laku noć moja mala barbiko!"