Surovi delija

"Šta ti se desilo?"

(...)

Dogovorio sam se sa Ninom da ćemo je čekati ispred Marakane. Naravno to ne bi bila Nina kada ne bi kasnila negde.

"Relja! Relja!",okrenuo sam se ka izvoru glasa koji me dozivao. Izdvojila se u masi ljudi. Na sebi je imala delije duksericu i crne pocepane farmerice. Zatrčala se ka meni.

"Izvini što kasnim!",rekla je kroz izdisaj.

"Ma ništa! Ljudi ajde,idemo!",viknuo sam grupi pa smo svi zajedno krenuli ka ulazu.

"Ti nisi išao u školu danas?",pokrenula je temu dok smo stajali u redu.

"A primetila si da me nema?"

"Da,bilo je izuzetno mirno. Niko me nije smarao!",osmehnula se sarkastično. Uzvratio sam joj osmehom.

"Gospodjice prodjite da vas pretresu!",prošla je do neke žene.

Bez problema smo ušli na stadion. Napravio sam strategiju navijanja. Bilo je toliko čudno videti Ninu u našoj grupi i to još kao jedinu devojku.

"Da li je to naša stara drugarica?",oboje smo se okrenuli. Ah samo mi je još on falio.

Samo ga je iskulirala i okrenula glavu.

"Od kada smo postali tako nekulturni?",primakao joj se.

"Od kada mi pričamo?",pitala je sa podignutom obrvom. Grubo ju je uhvatio za ruku. Taj momenat me isterao iz takta. Poleteo sam ka njima. Ščepao sam ga za rame i odgurnuo od nje.

"Ne dodiruj je!",podsmehnuo se.

"Šta je bre ovo Nina? On te sada štiti i čuva? Postala si prijatelj ovom kriminalcu? Otac bi ti se prevrtao u grobu da zna!",stegla je ruku u pesnicu i udarila ga pravo u facu pomerivši mu glavu. Sada sam ja bio taj koji se smeje.

Nije ništa više rekao,samo se povukao kao pokislo mače. Slepac! Jadan je kao niko! 

"Jesi okej?"

"Naravno!",osmehnula se kako bi mi stavila do znanje koliko je zapravo jaka osoba.

(...)

U ime svih nas što u crveno-belom
Za zakletvu Zvezdi ja spevo sam stih
Ja kunem se srcem i dušom i telom da bodriću do smrti njih
Al život pred nama još bitaka skriva jer težak je težak taj fudbalski boj
Ja znam Zvezdu čeka još sto ofanziva i život joj poklanjam svoj
Računajte na nas!

Pesma je odjekivala severom. Još 15 minuta a i dalje je 0:0. Psovao sam sve živo i neživo.

"Šutni! Šutni tu loptu jebo te otac ludi!",derao sam se iz sveg glasa. Od nervoze sam bacio jaknu i ostao samo u dresu kratkog rukava.

"Ajde,ajdee!",vrištala je Nina kada smo imali ogromnu priliku za gol. Ajmo ljudi. Nervoza i uzbudjenje su bili na vrhncu. Idemo iiii promašili su. Ponovo. Izgubio sam svaku nadu.

"Više nema šanse da ćemo dati gol!",stajala je tik ispred mene.

"Prekini da mi nabijaš nervozu!", na njene reči sam joj prišao još bliže i prošaptao na uho.

"Mogu ja nešto drugo da ti nabijam,ako želiš?",perverzno sam se nasmejao. Okrenula se ka meni i udarila me u ruku.

"Manijače jedan!",uhvatio sam priliku da uradim ono što mi je Nikola rekao. Uhvatio sam je za nadlakticu. Okrenuo sam je tako da je odmah bila pripijena uz mene. Ajde Relja! Stavio sam ruku na njen obraz i poljubio je. U početku je bila zbunjena i izgubljena ali onda se opustila.

Ljubio sam je jako i silovito ali u drugu stranu nežno. Kao da sam bio željan njenih usana. Od samo jednog poljubca ja sam se napalio kao nikad. Nije normalno šta mi ova devojka radi. Jezikom sam prelazio preko svakog kutka njenih usta. Par puta je nesvesno zastenjala na šta sam se naježio.
Jedva sam se suzdržao da je ne pojebem ovde. Tako je želim!

Odvojili smo se kada smo ostali bez vazduha. Gledao sam u njene crne oči. Šta sam uradio?

Sudija je svirao kraj utakmice. Trgli smo se i okrenuli glave ka terenu.

Stadion je praznio. Sišao sam na prve tribine kako bi me ledeni sneg opametio. Zar ovaj poljubac nije trebao da dokaže suprotno? Zašto mi je prijalo? Zašto sam uživao dok sam je ljubio. Besno sam udarao o čvrst beton.

"Relja,ideš li sa nama?",proderao se Nikola. Okrenuo sam se ka njemu.

"Gde?"

"Idemo da se tučemo sa grobarima!",klimnuo sam glavom i ako on to nije video. To je sve što mi sad treba.

"Čekajte me ispred!",krenuo sam polako da se penjem.

U gužvi ljudi sam ugledao nju. Već se sprijateljila sa momcima iz grupe. Kada je primetila da sam tu vidno se uznemirila. U rukama je držala jaknu koju sam malo pre bacio. I zaboravio sam za nju.

"Izvoli jaknu!",jedva je izgovorila.

Uzeo sam jaknu dodirnuvši njene ledene bele ruke.

"Idemo kući?",provukao sam ruku kroz mokru kosu.

"Ne idem kući!",od oštrine mog glasa se trgla. Samo je klimnula glavom i otišla. Bože zašto sam tako reagovao? Pa nije mi ona ništa skrivila!

"Ajde Relja,idemo!",poslednji put sam okrenuo glavu kako bih je video. Svojim zgodnim telom je marširala u gomili ljudi. Nikola me povukao za ruku kako bi me izvukao iz transa. Ah bre Nina.....šta mi uradi....

Nina P.O.V

Šetala sam ulicama dok je sneg padao. Sve je bilo ùžasno čudno. Bila sam razočarana zbog rezultata. Ali još čudnija stvar bio je onaj poljubac. Zašto me poljubio uopšte? I zašto meni gode ti poljubci? Želim da razumem svoje misli i osećaje.

(...)

Bilo je oko 1h kada sam začula glasove u dvorištu. To mora da je on!

Izletela sam iz kuće i prizor koji sam zatekla bio je veoma jeziv.

Ispred mene stajao je Relja sa razbijenom arkadom i masnicama po licu.

Poletela sam ka njemu.

"Relja šta ti se desilo?",odmahnuo je glavom.

"Dodji!",povukla sam ga za sobom u našu kuću.

Na prstima smo se ušunjali i otišli u moju sobu.

"Idem da pronadjem prvu pomoć! Ostani ovde!",strčala sam do kuhinje.

Morala sam da skupim snage. Pričaću sa njim! Sad ili nikad!