Surovi delija

"Danas je taj dan"

Uzela sam kamen sa puta i snažno ga povukla po haubi crnog Rang Rovera.

"Mama ti kurva,pederčino!",proderala sam se na njega.

Bes je kiptio u očima neznanca. Adrenalin me poneo pa sam počela da bežim kada je ovaj seronja izleteo iz kola.

Žalosno je videti u šta se današnji svet pretvorio. Još žalosnije što je onaj nosio zvezdin dres. Stavrno me sramota sramote tih ljudi.

Odbacila sam svaku misao kada se pred mojim očima pojavila Marakana. Stigla sam sa prednje strane kako bih se sastala sa Markom i ostatkom ekipe.

"Gde si ti do sada mala?",pitao je Marko.

"Ne pitaj ništa. Neki seronja me udario kolima.",svi su me začudjeno pogledali. "Ma dobro sam,nije mi ništa ljudi!",kako je čudno da ljudi koji mi nisu porodica brinu duplo više za mene od iste. Toliko puta sam imala neki problem naravno oni su bili tu za mene! Medju njima sam se uvek smatrala voljenom.

"Idemo?",klimnula sam glavom i sa ogromnom ruljom ljudi ušla na stadion.

***

Gledala sam kako se stadion sve više puni.

Nemci su polako punili tribine.

"Poprilično ih je dosta!",očima je Igor pokazao na jug.

"Da!",rekla sam prezrivo. Nisam poricala,iznenadjujući veliki broj navijača se pojavio.

Sačekali smo ostatak ekipe oko dogovora navijanja.

Još samo 2h do početka. Grr,jedva čekam.

***

"Ajde,ajde,jebem ti mater igraj!", vrištala sam od besa. Trči,trči i gol. Ponovo vrištim i grlim se sa nepoznatim ljudima od sreće.  Suze radosnice slivale su se niz moje lice. Sever je počeo još jače da grmi. Pogledala sam ka tabeli i videla Zvezda-Keln;1:0. Mogu da zamislim koliko bi se tata sada obradovao. Sama pomisao na to me naterala na smeh. Pustila sam svoj glas i pridružila se pevanju.

"Marko,Marko ostavi ih,Marko!",čula sam Igorev glas. Okrenula sam se u njihovom smeru i videla kako se Marko tuče sa nekim likom. Brzo sam poletela ka njima.

"Šta se dešava?",zabrinuto sam pitala.

"Ma potukli se oko koreografije."

"Pa neka ih neko zaustavi!",povikala sam ka većini. Svi su me čudno gledali. Koji je njima kurac?

"Znaš nemam nameru da se zamerim  Marku a još manje Relji!",rekao je jedan pametnjaković.

"Ako vi nećete,ja ću!",progurala sam se kroz rulju i uspela da povučem Marka.

"Šta radiš to za ime Božije?"

"Nina,skloni se odmah!",nisam ga poslušala. Stala sam izmedju njih dvojice i pogledala tog Relju. O moj Bože.

"TI!",glasno smo povikali istovremeno. On je seronja koji me udario kolima.

"Šta ćeš ti ovde?",derao se na mene.

"Izvini?",upitno sam ga pogledala.

"Ona je u našoj trupi!",dobacio je Marko u moju odbranu.

"Primećujem. Žalosno, ko zna sa kim si se sve pojebala da bi došla da glumiš neku ribu ovde. O kakvom fudbalu ti pričaš? Daj Bože da znaš i gde se nalaziš!",nisam želela da stvorim još veći problem,ali mene nikad ne trrba izazivati. Ne završi se dobro.

Skupila sam ruku u pesnicu i zavalila je ovom pederu u facu. Uhvatio se za obraz dok su oko nas uzvikivali razne stvari. Okrenula sam,ali Marka i Igora nije bilo. Da li je stvarno moguće da su me ostavili? Poraženo sam gledala. Navikni se Nina,takav će ti ceo život biti,a i najposle sama si se rodila,možeš ti sve.