Njena opasnost

Part 14

Jane

Dani koji su prolazili i dolazili bili su gotovo identični. Nostalgiju za njime rješavala sam radom, i samo radom. Kriminal je bio u porastu, tako da sam posla imala i previše. Kako mu je turneja bila nekoliko tisuća kilometara od mene morali smo se zadovoljiti pozivima i porukama. Iako to njemu nije najbolje išlo. Znalo je proči i po nekoliko dana , a da se nismo čuli, što me je znalo izludjeti. On u tome nije vidio problem, sasvim normalno mu je bilo da me ne čuje po nekoliko dana. Glavom su mi prolazile svakojake misli, mali mravi sumlje putovali su mojim mozgom, ali bila sam bukirana poslom, pa nisam imala vremena toliko analizirati sve.

Prolazio je već drugi tjedan bez njega i priližao se vikend kada sam trebala sa Ozanaom ići na Justinovu zabavu, odnosno Wendinu zabavu. Veselila sam se tom događaju jer sam obožavala to dijete, a i druženja kod Justina su uvijek bila fenonemalna. Zabavi se veselila i Ozana. Pakirale smo se kao da idemo na tjedan dana, a ne dva dana.

-Mobitel ti zvoni- viče mi Ozana – Peter te zove.

-Neka zvoni-vičem iz kupaone. Nisam htjela skakati na njegov mig. Misli da se tri dana ne mora javljati na pozive i onda da ću mu se ja javiti na prvu.

-Jane, nećeš se javiti?-čudila se Ozana kada je otvorila vrata kupaone i gledale me kako se spremam

-Neću- važno kažem i gledam u mobitel koji i dalje zvoni.

-Zašto?- Ozana se naslonila na okvir vrata i gledala u mobitel koji je uporno zvonio. Napokon je prestao zvoniti. – Jane, što se događa?

-Ništa?! Jednostavno se ne želim javiti.- rekla sam i prošla pored nje, kada je mobitel ponovno počeo zvoniti.

-Jane, javi se na vražji mobitel izludjet će me.

-Neću, javi se ti ako želiš pričati s njime. Meni se sada ne priča, imam posla.- Ozana me iznenađeno gledala i javila se na mobitel.

- Bok, tata. –slušala sam njihov razgovor i pakirala stavri. – Tu je, pakira se ali ne želi se javiti.- digla sam glavu, ljuto je pogledala i izbeljila joj se. –Sada mi se još i beli.- Ozana se smije ali i radi ozbiljnu facu, pa ne mogu dokučiti o čemu pričaju. –Čekaj, reći ću joj. –dignem pogled – Jane, Peter kaže da je hitno i da morate pričati.

-Kaži mu samo da je meni bilo hitno i jučer i prekjučer i dan prije toga. Danas mi nije hitno. Pakraim se , zar ne vidiš?- vidim po Ozani da me je pročitala i skužila.

-Žao mi je, ali zauzeta je pakiranjem. –tišina je jedno vrijeme . – Pa kod Justina, na zabavu. – opet tišina . Pzana sluša i smije se.

- Morat ćeš pričekati da te nazove, koliko god to hitno bilo. – po faci sam vidla da ju sve to zabavlja. – A možda češ čekati nekoliko dana jer upravo putujemo, a odlučile smo da nećemo nositi mobitele sa sobom. – sad dižem glavu i gledam je iznenađeno. Obožavam tu curu. – Gle tata, žao mi je ali njena je zadnja. Uživaj mi na koncertima i čekaj da te princezica nazove. Pusa, bokić, moram ići..- i poklopila mu.

- Hvala ti. – rekla sam tiho i sjela na krevet. – Ne želim igrati po njegovim pravilima. Ako se on ne može javiti po nekoliko dana, ne mogu ni ja. Pa vidjet ćemo, tko će duže izdržati sa takvim ponašanjem. – klima s glavom

- Znam zlato, ali takav ti je on. – rekla mi tiho Ozana. – Njenu je glazba, muzika, pozornica sve.

- Sve je to ok, ali nemoj mi reći da ne možeš naći 5 sekundi i javiti se. Ajde molim te- odmahnula je glavom

-On ne gleda na to tako.

-Znam, ali ja gledam. Vrijeme je da promjeni svoja gledišta- Ozana me mrko pogleda