Stuck in Marriage

Chapter 17-" Intimacy"

Zaspala je baš tu. U toplom krevetu sa tim neodoljivim muškarcem pored nje. Nije da je to namerno uradia. Znam ko je to namerno uradio. Sudbina. Eh igrala je sudbina važnu ulogu u svakojakim pričama. Ali ovde,ovde igra onu najmanju ulogu. Onu beznačajnu . Ovde nije reč o sudbini. Ovde je reč o izborima. Budimo iskreni život je jedan veliki izbor. Ti biraš da li živiš ili ne. I sve se svede na izbor. Trebalo bi da je prosto, zar ne? Život i sve to? Oh varate se. Život i izbori koji pravite komplikovaniji su mnogo više nego što se čine. Ali to niko ne zna. Neka tako i ostane .

Katlyn P.O.V

Ovde je udobno znate. Ne žalim se uopšte. A ne znam ni gde sam. Polako otvorim oči i zateknem se gde drugde nego u krevetu sa Louisom. Čekaj. Nazvala sam ga imenom? Njegovim imenom? Kao da je to najnormalnija stvar na svetu. Postajem sve čudnija i čudnija. Osetim odjednom nešto. Ruke na oko mog struka. Ruke koje polako prelaze preko mog stomaka. Osetim i njegov dah na svom vratu kako mirno diše. Zašto sam ja u ovakvom položaju? Zašto sam ja uopšte ovde? Počnem da se prevrćem i mrdam po krevetu ali me njegove ruke još jače uhvate i približe me sebi. Dobro sad sam malo iznervirana. Počnem da mu drmam telo dok se i on ne probudi. Nakon nekoliko sekundi uspela sam u mojoj nameri. Otvorio je svoje zelene oči i prvo što je uradio jeste da mi se nasmešio.

"Zašto se ti meni smeješ? Šta je smešno?" Pitam i pokušavam da je izbavim iz njegovog zagrljaja ali ne uspevam i on me u samo jednom potezu okrene da ležim na stomaku na njegovim prsima. Počnem veoma da se ljutim i kažem da ja ne želim nikakvo glupo maženje u krevetu nego želim da me pusti.
"Zašto si takva Katlyn? Zašto mi ne dopuštaš da te upoznam? Znam da ovo nisi ti. Ovo je samo delić tebe."
"Ovo jesam ja Tomlinsone opameti se i zapamti to!" A onda se veoma jako odgurnem od njega i za manje od sekunde nađem se na nogama. Krenem prema ormaru u potrazi za današnjom haljinom. Pre nego da otvorim ormar osetim prisustvo neke osobe iza mene i kad sam se okrenula bila sam odmah pritisnuta na zid iza sebe. Jedna njegova ruka pored moje glave,druga na mom struku. Odmeri me pogledom da vrati pogled nazad na moje oči.
"Pusti me! Vikaću!" Kažem mu smrtno ozbiljna.
"A daj molim te mi oboje znamo šta želimo. Gledaš u mene baš onako kako ti gledaš mene. Želiš me. Želiš me samo za sebe. Želiš me pored sebe svakog jutra, želiš me pored sebe svake noći baš na tom krevetu" pokaže rukom na krevet "želiš me Katlyn." Na kraju kaže samo to.
"Zašto misliš da bih ja tako nešto pomislila bilo kad? Ja tebe ne želim Tomlinsone. Gadiš mi se."
"Oh te slatke male laži. Niko im ne može odoleti. Da li želiš da znaš kako znam da ti mene želiš uvek samo za sebe? Znam zato što, svaki put kad me pogledaš odmeriš me pogledom baš kao i ja tebe. Znam zato što kad sam ti ovako blizu čujem ti glasne otkucaje srca. Znam jer vidim da svaki put kad mene gledaš grizeš svoju usnu. Baš kao što to radiš i sada!" I onda shvatim da sam ustvari nesvesno grizla donju usnu. Ali to ništa ne znači.
"To ništa ne označava ili dokazuje Tomlinsone." Približi mi se još viš tako da mogu njegov dah da osetim na usnama.
"Znaš kako ću da ti dokažem?"
"Kako?"
"Stvarno želiš da znaš?"
"Da! Htela bi da čujem još poneku la..." Ostale reči ostanu u mislima jer nisam u mogućstvu da ih kažem naglas. Poljubio me. Taj idiot od Louisa me poljubio. I to još uvek radi. Pokušavam da ga odgurnem od sebe ali šanse za to su nemoguće. On uzme jednu moju ruku i stavi je na njegov potiljak pa onda svoju ruku stavi meni oko struka i još me više pribije uza zid i uz njega. Još uvek pokušavam da se odgurnem ali njemu kao da ni to, a ni moje čupanje njegove kose ne predstavlja problem u bilo kojem smislu. Samo me polako ljubi i uživam. Uživam u njegovim poljupcima. Počnem i ja da pomeram svoje usnice na šta se on samo nasmeje pa svoje ruke stavi malo niže i ja nesvesno skočim i obgrlim ga nogama oko struka. Odnese me do kreveta i sedne na njega a mene ostavi u njegovom krilu. Obe moje ruke su oko njegovog vrata. Poljubac još nije prekinut. Ja se polaki odmaknem i pogledam ga u oči.
"Šta je ovo bilo Louis?"
"Ne pitaj ništa. Ne zapitkuj. Hajde da samo pustimo stvari da idu svojim tokom." Kaže i poljubi me opet ali ovaj put odluči da produbi poljubac. Ne znam koliko je vremena prošlo ali kao da je vreme stalo. Kad počne da glavu pomera unazad ja ga samo malo ugrizem za usnicu i ponovo ga poljubim a on mi se samo nasmeje u usne. Nisam znala da jedan tako dosadan muškarac može biti taki dobar u ovome. Prođem mu nekoliko puta kroz kosu odmaknem se od njega dok me on gleda sa osmehom sa malom ranicom na njemu.
"Ovo nije trebalo ovako da ispadne." Kažem iskreno i nasmjem se. On me pogleda u usne pa se takođe nasmeje.
"Znam."