Stuck in Marriage

Chapter1-"Before everything"

*Pre 20 godina*

U celoj palati tišina. Ali,u desnoj kuli se dešava nesto veoma važno.Odjekuje glas kraljice Annabell. Oh,samo kada bi joj muž bio tu. Pa on ni ne zna. Kraljičine oči nervozno i pomalo uplašeno prelaze preko lica prestravljenih vidarica. "Zovite kralja Ferdinanda,odmah!" Kraljicin glas odjekuje celom prostorijom. Preplašena vidarica brzo poput nekoga konja,prelazi čitavu palatu i dolazi do kraljavih odaja. Namešta haljinu i pristojno kuca.

"Udjite."Kralj govori.

"Kralju,počinje."

Posle tih reči,kralj kao da se budi iz zimskog sna. Zaobilazi vidaricu i ubrzano krece ka desnoj kuli. Kako se približava,vriskovi njegove žene postaju sve jači. Ulece u prostoriju i seda do kraljice. Uplašeno je hvata za ruku i govori da će sve biti uredu.

"Hajde,kraljice moja,jos samo jednom i to je to!" Kraljica ulaže poslednje atome snage i....odjednom tajac. Puka tišina. Sledeći zvuk koji se čuje je plakanje bebe. Malog,nevinog stvorenja koje tek treba da živi. "Devojcica je,moj gospodaru."

Vidarica radosno povika. Kraljici krenuše suze na oči. Vidarica umota malo stvorenje u svilenu tkaninu i da ga kraljici. Kraljica uze malu devojčicu u ruke i prisloni je na grudi. Niko ne razume kako se sad oseća. Oseća povezanost. Sada,u rukama drži novi život. Suze joj pokriše obraze a njena usta razvuku se u osmeh. Kralj sve to prati. U podsvesti pomalo je tužan jer nije sin. Ali ipak je srećan. Jeste. Voleće njegovu princezicu dok je živ. "Kako će se zvati?"

Kraljica ga prekine u razmišljanju. Posle kratkog razmišljanja,uze malu devojčicu u ruke,podiže je i reče tihim glasom. "Katlyn.Katlyn Reed" Kaže sa ponosom i pogleda u nju. Mala devojčica otvori svoje male okice,pogleda kralja pravo u oči i nasmeši mu se.

*Posle 20 godina*

Lyn je rasla u sreći i bogatstvu. Ništa joj nije falilo...Ali,ona postade osvetoljubiva i hladna. Zaboga,imala je sve na tacni prinešeno. Kralj sam sebe svakoga dana pita u čemu je pogrešio. Niko ne zna uzrok njene hladnoće prema svima. A čini se da neće ni saznati. "Maura,dolazi odmah ovamo!" Viknem i moj glas se čuje u celoj palati. Zašto nije tu. Ja sam ustala. Treba da se obučem. Zar ona ne zna pravila? Baš kad krenem da stanem na hladni beton,u sobu utrčava Maura zadihana. "Izvinite,princezo,n.." "Sta!? Ti trebaš biti ovde! Šta misliš da ću sve sama da radim?! A ti da ležiš!? Jer to hoćeš? Hajde izvoli onda moj krevet!" Zaslužila je. Ona je samo sluga. Mogu da uradim šta hoću sa njom. "Izvinite princezo neće se više ponoviti. Obećavam vam. Samo nemojte da me otpustite." "Uh,uredu,hajde! Požuri! Donesi haljinu i cipele!" Iznervirano puhnem pa odem do ogledala da popravim svoju kosu. Prodjem par puta prstima kroz kosu i popravim je. Izgleda dobro. U pozadini čujem Mauru koja mi donosi haljinu. Okrećem se i vidim haljinu boje neba. Lepa je. Ona je stavlja na krevet i odmiče se. Puštam da spavaćica padne na pod i oblačim haljinu. Okrećem se prema ogledalu i gledam da li je sve kako treba. "Neka počne jos jedan dan." Silazim niz stepenice u prostoriju za ručavanje. Sedam na velikom stolu i jedem. Ni majka ni otac nisu tu. Kasne sigurno. Taman da stavim zalogaj u usta,vrata se otvaraju u ulazi majka i otac. Smeste se i sada kreće najdosadniji deo. Za 3...2...1...

"Pa,kćeri,šta planiraš da radiš danas?"

"Oče,znam da brineš za mene,ali znaj to te se ne tiče." Kažem totalno hladno. "Katlyn!" Otac podiže glas na mene. "Katlyn,dušo,ne ponašaj se tako." Moja majka smireno govori. Uvek je tako. Moj otac reaguje impulsivno,dok moja majka zapravo koristi mozak. Moja majka je prekinula više ratova koji su trebali da se dese zbog očevog izbora reči. "Samo me pustite na miru." Uznervirano kažem,ustajem sa stolice i lupam vratima. Dok odlazim,čujem svoju majku. "U čemu smo pogrešili kod nje?" O majko najdraža u mnogo čemu. "Maura! Idem jahati Princa!" Vičem dok izlazim iz palate i idem ka štali. Uzimam Princa,i brzo,baš poput oluje odlazim gde me vetar ponese. Posle,rekla bih,sat vremena jahanja,stižem do malog potoka. Sidjem sa Princa i zavežem ga za drvo. Sednem na kamenu i samo gledam kako voda teče.

Kada će se ovo mučenje završiti?Da jednostavno pobegnem od svih problema i radim šta mi je volja? Ali,ne,Katlyn treba biti dobra devojka.Oni misle da ću se ja jednostavno udati,rositi decu i postati neka svetica.Ne,Katlyn nije bila a niti će biti svetica.

*Za to vreme u palati*

"Moramo joj reći.Pa ne može tako.Za nedelju dana dolazi princ Tomlinson,a ya dve nedelje je venčanje.Moramo joi reći,ali oboje znamo kako će to da se završi."Kraljica sve nervoznija govori.

"Nismo trebali to da uradimo.Našli bismo način,a sada nema izlaza.Moraće da ode od nas i bude u braku sa čovekom koga nikada nije videla."

"Annabell,nisam imao izbora.Znaš i sama da smo bili na rubu do bankrota,znaš da sam jedva imao plate radnicima da podelim.Šta sam drugo mogao.Da,to je bila jedina greška u mom životu,tu grešku neću nisam oprostiti samom sebi."I,to je bilo tačno.Nije imao izbora.Da nije to napravio,kraljevstvo bi propalo,a zbog pobuna koje su tada bile na snazi,ne bi spasli ni žive glave.A kralj ne bi mogao to sebi dopustiti.Ali,previše je nisko pao.U svakoj odluci,bilo veyano ya rat,mir,strategiju,novac,bilo šta kralj je pitao kraljicu.Znate ono,iza svakog uspešnog muškarca stoji žena.Po tome se kralj svih ovuh godina vodio.Sem za onu najbitniju stvar nije pitao.Za budućnost njihove ćerke.Sada će se,ta fatalna greška kralja,obiti njegovoj ćerki o glavu.Neće znati šta ju je snašlo.

"Reći ćemo joj danas,nema svrhe da više krijemo."

Oboje ynaju da je upravu.Ali kako?Kako reći jedinoj ćerki da su morali da je založe samo da bi prehranili porodicu.Oni su užasni roditelji.Znaju to.Ali drugog načina nije bilo.Da se vrate u prošlost,nikada,ali nikada ne bi založili svoju ćerku zarad para.Njena vrednost se ne meri parama.To im je ćerka,zaboga!

Katlyn Reed P.O.V"Ti si Katlyn Reed.Nema vise plakanja,cmizdrenja,izigravanja nevinašca.To nisam ja."Glasno govorim svoje misli,koje planiram da sprovedem u delo.Veoma brzo.Odvezujem Princa i uzjašem ga.Ovo će možda malo pomoci da odvratim misli od svih tuh užasnih stvari koje su mi se dogodile.Posle izvesnog vremena,treba se vratiti u pakao.Svi koji žive u našem kraljevstvu misle da onaj ko ima bogatstvo i novac nije uvek srećan.Mislim,u većini slučajeva.Ulazim kroz prostranu kapiju od zamka i krećem ka štali.Izgleda da me samo Princ razume.Njemu mogu sve da kažem,jer znam da ne bi izdao moju tajnu.Ne može.Ostavljam ga i uzimam četku te polako prolazim kroz njegovu grivu.Prija mu.Opušta svoje telo dok mu češljam grivu.Uzimam jednu šargarepu i dajem mu.

"Dobar dečko.Hajde,uzmi."Smejem se i dajem mu da jede.Kao,da ne neki poseban način želi da mi kaže da je sve dobro.Kad bi bilo.

"Idem ja,pobrinite se za Princa."Izlazim iz štale i idem prema dvorcu.Ulazim i krećem ka trpezariji i čujem još glasova iz nje.Polako trčim i stavljam glavu na teška drvena vrata ne bi lih malo čula o čemu govore.Da,znam nisu moja posla.Ali moja radoznalost pobeđuje.

"Ne...ne mogu to da joj uradim.Da li znaš kakve će posledice to ostaviti na nju i šta će da misli o nama posle,kada čije istinu."Čujem svoju dosadnu majku kako,ako sam dobro pretpostavila ne može nešto da kaže nekome.Ženo božja udostoji se i kaži.

"Rešeno je,Annabell.Koliko god bilo teško,moramo."

"Ali ona ga ni ne zna.Ne može odmah otići.Kako će sa totalnim neznancem?"

"Malopre je stiglo pismo baš od njega,i rekao je da će otati nedelju dana nakon venčanja."

Ček,šta?Ko se udaje?Neka mi neko objasni.

Ovo je moja prva priča.Pišem je radi sebe.To kažem jer nastavci možda neće biti redovni,ali ću se potruditi da bude tako.Nastavke možete da pratite i na mojoj stranici Stuck in Marriage by Sara T.Ostavite vote i komentar.Ljubim vas :***
Sxx