U ljubavi sa kanibalom

8.PULS

Nije se javljao. Telefon je bio tih, dok sam slušala njeno jadikovanje. Znam da joj je teško, ali meni je bilo još teže. Mark! Šta se dešava? I Sunce je već počelo da se spušta niže na nebeskom svodu. Osetila sam to na svojoj koži. A onda je telefon zazvonio. I to nije bio on. Nego istražitelji. I zvali su iz našeg stana!
- Halo?
- Dobar dan, oprostite na smetnji, vaš dečko nam je dao broj. Možete li doći?
- Da, odmah dolazim.- rekla sam i pre-kinula. I nisam ni sa Martom stigla da se pozdravim. Za oko četrdesetak minuta bila sam ispred naše zgrade. Ono što sam zatekla ubrzalo mi je puls. Osetila sam kako mi srce kuca sve brže. I brže... Dok sam se pela niz stepenice, taj osećaj dok sam gledala policijske patrole i sirene, a zatim vrata zgrade, bio je neopisiv. Neizdrživ... Popela sam se sva drhteći. A onda ispred vrata stana videla istražitelje i agente. Kao u nekoj seriji. A onda sam videla njega. Bio je sav u krvi. Od lica do pojasa. Lice je bilo prosuto tim mrkim flekama. Pokunjio je glavu. Ništa nisam rekla. Ušla sam. Onakav prizor u kuhinji nikad neću zaboraviti. Šerpe su stajale na šporetu, a iz te ključale vode je dopirao smrad koji mi je začepio nozdrve. Miris kuvanog mesa. Uh. A u rerni, miris pečenog mesa. Ljudskog mesa. Krvi posvuda a meni samo što nije pozlilo. Progutala sam knedlu u grlu. Još jednom sam stala ispred njega. I tako smo ćutali dok ga nisu odveli. A meni je jedan inspektor rekao:
- Vaš dečko je izvršio ubistvo. A žrtva jee... Hal Dalson. Molim vas podjite sa nama u policijsku stanicu radi saslušanja i iskaza.
Klimnula sam glavom i odgovorila potvrdno. Ubrzo smo krenuli, dok su forenzičari ostali na mestu zločina. Puls mi je rastao. I rastao. Osećala sam se kao da ću da eksplodiram. Mark, šta si to uradio?