Akademija natprirodnih: PROROČANSTVO

Bal

Svi smo ušli u balsku dvoranu, svidja mi se kako je sredjena. Bilo je puno plavih i belih balona. Stolovi su bili poredjani uza zid sa belim stoljnjacima i stolice su bile prektivene belim platnom, pa zavezane plavom trakom. Na plafonu je bila disko kugla i reflektori raznih boja. Na sredini je bio podijum, a sa strane su bili stolovi.

" Svidja ti se?" upitao me je Ian, primetivši kako očarabo gledam prostoriju.

" Da, jako je lepo ukrašena" nisam prestala da gledam unaokolo, trudila sam se da zapazim svaki detalj.

" Da, bilo je baš naporno sve ovo srediti. Deset osoba je bilo malo za ovakvo sredjivanje, jedva smo uspeli" osmehnuo se.

" Ti si ovo sredjivao?" zbunjeno sam gledala, nije ništa pricao o ovome. Zato je uvek bio zauzet. Čak i Nika nije bilo neki put. Verovatno je i on pomagao.

" Pomagali smo u sptemanju, duvanju balona, bilo je i tri devojke koje au bile zadužene za stolove. Bilo je zanimljivo tih nekoliko dana" uputio se prema stolu, na njima su bila napisana imena. Pažljivo sam gledala ko sedi za tim stolom. To je celo društvo, sem Dana. Nažalost i Izabela je sedela ovde, neverovatno. Zašro ona baš mlra da sedi ovde? To je sigurno direktprka odredila gde će ko da sedi. Pa i nije morala nju da stavi sa nama. Ne znam kako ćemo da prodjemo pored nje, ne sme da sazna za plan. Moramo da budemo veoma pažljivi. Ian i ja smo se smestili, bili smo jedini za stolom. Ostali još nisu seli na svoje mesto. Nigde nisam videla nikog iz našeg društva. Dvorana je naglo počela da se puni učenicima koji su polako krenuli prema svojim mestima, teško je snaći se. Samo moramo da pronadjemo sto na kome piše tvoje ime. Dobro je da je Ian znao gde sedimo, nešto mi se ne šeta unaokolo u potrazi za mestom.
Ugledala sam Lenu i Brendona na ulazu i mahala im. Primetili su me i krenuli prema nama. Odlično izgledaju tako skockani.

" Gde je muzika?" upitala je Lena i sela preko puta mene, a Brendon je seo pored nje.

" Muzika počinje u pola devet. Tako sam bar čuo" rekao je Ian.

" Baš glupo. Nisu ništa organizovali, ali sala je prelepo ukrašena. Bar nešto lepo." frknula je nezadovoljno.

Gledala sam prema ulazu " Izbela " svi su pogledali čim sam izgovorila njeno ime. Stajala je pored Nika i držala ga pod ruku. Kosa joj je skupljena u pundju na kojij je bilo nekoliko ukosnica. Haljina boje lavande joj je padala do zemlje, ceo gornji deo je bio prekriven belim cirkonima koji su se širili malo niže od struka, tako da je bilo i malo na donjem nelu haljine. Svidja mi se haljina, baš je lepa. Dobru je izabrala i savršeno joj stoji. Jeste da je ne podnosim, ali moram priznati da izgleda lepo. Krenuli su prema našem stoli, samo da ne sedne pored mene. Na moju veliku žalost, sela je pored mene, a Nik je seo na čelu stola.

" Zdravo svima" rekla je kroz osmeh, a mi smo je samo namršteno gledali i nismo progovorili ni reč " Znam da me mrzite, ali ne morate i danas." gledala je pravo u mene.

" Zaslužuješ da te mrzimo, takodje i danas." streljala sam je pogledom.

Približila mi se malo " Samo polako, ja pobedjujem na kraju. Ne znaš šta te čeka." rekla je zlim glasom.

Malo sam se naježila, deluje tako zlo. Nešto je spremila,ali šta? Ostali nisu čuli ono što mi je rekla, dobri je. Moram da shvatim šta je htela zapravo da kaže time. Kako ona pobedjuje? Ovo deluje sumljivo?
Ian je ustao i krenuo negde. Pratila sam ga pogledom, došao je do muzicara i nešto pričao sa njim. Odjednom je počela kladična muzika, a Ian je krenuo nazad prema stolu. Jao, ovo je namrrno tražio klasičnu muziku za ples. Ne nogu da ga zamislim kako pleše, ali ipak ću videti sopstvenin očima.Stao je pored mene i pružio mi tuku "Da li si za ples?"

Nasmešila sam se i uhvatila ga za ruku " Naravno" da vidimo kako se snalazi. Nisam ni ja neka plesačica, ali mi je Lena pokazala neke korake, nisu teški za naučiti.
Jednu ruku sam mu stavila na rame,a drugom ga držala za ruku. Pruvukao me je bliže sebi, nežni dodir je klizio po mojim ledjima. On je vodio, baš kao sto i treba. Odlučno mu ide,nekako uspevam da ga pratim.